Ziđin Majning Srbija: Šta dobiješ kad uložiš pola milijarde dolara u Pekijevo brdo?

Autor: Radojka Nikolić

Čukaru Peki, od pre nekoliko godina veoma poznat rudnik zlata i bakra, na oko šest kilometara udaljen od Bora, kineska kompanija Srbija Ziđin Majning (Serbia Zijin Mining) kupila je krajem 2019. godine od kanadsko-američkih kompanija koje su, više godina unazad, istraživale ovo područje i dovele projekat do faze početka eksploatacije rude. Sam naziv Čukaru Peki je, zapravo, starovlaškog porekla, pa reč „čukaru“, koja je vremenom dosta izmenjena sa vlaškog, zapravo znači brdo ili uzvišenje, dok je Peki vlastita imenica, te bi slobodan prevod mogao da glasi: Pekijevo brdo.

Niko ne zna ko je bio taj Peki, ni kada je brdo ponelo njegovo ime, ali ono što se pouzdano danas zna, to je da se u unutrašnjosti Pekijevog brda, počev od 200 metara pod zemljom pa još više stotina metara u dubini zemlje, nalaze značajne količine rude bakra i zlata. Takođe se zna da su Kinezi od pre 4 godine vlasnici rudnika Čukaru Peki, da je to jedno od važnijih nalazišta rude bakra i zlata (drugo ili treće u Evropi), te da će ovaj rudnik biti prvi „zeleni rudnik“ u našem delu Evrope; biće „zeleni“ jer je primenjena najsavremenija tehnologija u postupku vađenja rude, njene obrade, skladištenja jalovine, upotrebe i prečišćavanja vode, pa do ozelenjavanja površinskog dela rudnika na oko 90 hektara zemljišta.

U okviru Dana otvorenih vrata za medije (Media Open Day) 24. i 25. avgusta 2023. godine, predstavnici više srpskih medija posetili su kompaniju Srbija Ziđin Majning i ceo kompleks rudnika Čukaru Peki i imali priliku da vide kako izgleda „zeleni rudnik“ na površini zemlje, ali i u unutrašnjosti, gde se vadi ruda, na oko 600 metara dubine. Generalni direktor kompanije Srbija Ziđin Majning je Čen Jong (Chen Yong) i on ističe da je želja kompanije da rudnik Čukaru Peki, koji trenutno zapošljava oko 1.070 ljudi (više od 90 odsto je lokalno stanovništvo, a manje od 10 odsto su Kinezi), postane primer zelenog i eko-parka u Evropi i svetu.
“Mi želimo da rudnik izgleda kao park i bašta i da se svake godine menja, jer će se saditi različite biljke”, rekao je Čen, uz podsećanje da je u mladosti rastao uz jugoslovenske filmove, te da je naučio mnoge pesme iz filmova. Nije rekao koje, ali je od tog kurioziteta svakako važnija njegova informacija da trenutno u menadžmentu kompanije radi 110 Kineza, ali da oni nastoje da taj broj svojih sunarodnika smanje, dajući šansu menadžerima iz Srbije.

Jedan od tih mladih, uspešnih menadžera svakako je i Branko Rakočević, pomoćnik generalnog direktora Srbija Ziđin Majning, koji za naš portal www.magazinbiznis.rs kaže da ruda koju ovde vade sadrži značajno visok procenat bakra i zlata, a da se period eksploatacije procenjuje na narednih 50 do 60 godina. On podseća da su prošle nepune dve godine od početka eksploatacije (počela je u oktobru 2021.), pa se sada radi na Gornjoj zoni jedan, zatim će, krajem ove godine, početi i Gornja zona dva, a da će eksploatacija Donje zone startovati u narednoj deceniji, jer se trenutno radi planska i studijska dokumentacija, na osnovu koje bi se sačinila projektna dokumentacija za eksploataciju Donje zone.

Kolike su, onda, bilansne rezerve bakra i zlata rudnika Čukaru Peki? Branko Rakočević ima specifikaciju po zonama: „Bilansne rezerve Gornje zone 1 su 1,2 miliona tona bakra i 78 tona zlata, dok u Gornjoj zoni 2 ima 220.000 tona bakra i 8 kg zlata. Donja zona je bogatija bakrom, jer se procenjuje da ima 2,2 miliona tona bakra i 32 tone zlata… Ali, Donja zona se još istražuje“, kaže Rakočević. A kad smo ga pitali za profit koji kineska kompanija ostvaruje, on odgovara da je ekonomska studija još u izradi. No, ono što se zna, to su podaci iz dosadašnjeg poslovanja, po kojima je Srbija Ziđin Majning, od 2021. do polovine ove godine, samo za rudnu rentu platila srpskom budžetu 107 miliona dolara, a da su ukupna davanja državi, uključujući sve poreze i doprinose, iznosila 178 miliona dolara, za period od oko godinu i po dana.

„Samo smo u prva dva kvartala ove godine uplatili 29 miliona dolara u budžet Republike Srbije i u budžete lokalne samouprave“, kaže Rakočević.

Inače, procenat od 5% rudne rente na ukupan ostvareni prihod, koji država Srbija naplaćuje za korišćenje javnih dobara, nije menjan već godinama, no to nije u nadležnosti kompanije koja vadi rudu, prerađuje je i prodaje. Rakoćević kaže da je do sada otkopano oko 4 miliona tona rude, a da je kapacitet flotacije prerada oko 10.000 tona rude dnevno, uz plan povećanja kapaciteta na 12.000 tona dnevno. U Čukaru Peki se ne koristi topionica u daljoj preradi, već je finalni proizvod  koncentrat u vidu praha, a sve količine idu u izvoz:

„Imamo kupce po celom svetu – Kina, Kanada, Koreja, Španija, a najbliža zemlja u koju izvozimo koncentrat bakra je Bugarska“, kaže Rakočević i objašnjava da se planira povećanje proizvodnje i izgradnja nove flotacije.

„Planiramo da izgradimo drugi pogon flotacije i da podignemo kapacitet prerade rude na 45.000 tona dnevno. Ova sadašnja flotacija će nastaviti da radi, uz podizanje kapaciteta prerade na 12.000 tona dnevno“, kaže Rakočević.

I to je samo deo investicija, jer su ulaganja konstantna. S jedne strane, razvija se tehnologija, pa treba uvoditi novu, a sa druge, dolaze krize koje nameću nova pravila. Tako je, na primer, energetska kriza nametnula potrebu za disperzijom izvora energije i kompanija Srbija Ziđin Majning opredelila se za izgradnju solarne elektrane, tako što se se izgraditi paneli da svim objektima. Rakočević kaže da će u naredne dve do tri godine ovde proraditi prva solarna elektrana.

Rudarski inženjer Dalibor Stojadinović, menadžer rudnika Čukaru Peki, koji nas je proveo kroz podzemne koridore rudnika na oko 600 metara pod zemljom, ima iskustva u ranijem radu u još dva rudnika: rudniku uglja „Soko“ kod Sokobanje i u rudniku olova i cinka „Lece“ kod Medveđe. On kaže da je ovo nalazište bogato sadržajem metala u rudi i da nema sumnje da je jedno od bogatijih u Evropi. Tako se u jednoj toni rude sadrži oko 2,4 grama zlata, dok tona rude bakra ima oko 2,7 do 3,5 procenata tog metala. Poređenja radi, u starom borskom rudniku bakra, posle 120 godina eksploatacije, sadržaj bakra iznosi od 0,2 do 0,5 procenata u jednoj toni rude.

Flotacija rudnika Čukaru Peki – mlinovi za sitnjenje rude, traka sa rudom i kontrolna soba (Foto: R. Nikolić)

Dalibor Stojadinović kaže da je Čukaru Peki najsavremenije opremljen rudnik od svih za koje do sada zna, da su ovde najbolji uslovi za rad, ali i najbolji odnos prema radnicima. Pod zemljom smo prošli betoniranim hodnicima, širokim i visokim, kojima se bezbedno kreću i ljudi i vozila. U zidovima tih koridora postoje udubljenja – niše, pretvorene u prostorije za odmor, a sve je pokriveno wifi mrežom 4G, tako da se može normalno komuniraciti i sa Kinom, što često koriste kineski radnici u pauzama.

„U procesu vađenja i obrade rude primenjuju se najsavremenija postrojenja. Mašine i oprema su potpuno novi. Koristi se najsavremenija svetska tehnologija za drobljenje i mlevenje rude. Inače, sistem selektivne flotacije bakra i izdvajanja jalovine, razvila je sama kompanija Ziđin“, kaže menadžer rudnika i objašnjava da je kompanija razvila i jedinstven sistem zapunjavanja rudnih polja, pod zemljom, čija je eksploatacija završena. Posetili smo i postrojenje flotacije i Pasta zasip, jedinstven tog tipa u Srbiji i u Evropi, gde se meša izvađena jalovina sa cementom i aditivima za bolje vezivanje materijala, pa se sve to vraća u unutrašnjost zemlje. Time je sprečeno urušavanje zemljišta, do koga bi došlo u narednim decenijama, kada bi ostale „rupe“ posle vađenja rude.

U rudniku Čukaru Peki, oko 600 metara pod zemljom, betonirani hodnici za prolaz radnika i vozila, cevi za vodu i gas, odmorišta za radnike i wifi 4G za komunikaciju, lubenica za osveženje rudara (Foto: R. Nikolić)

Zbog svega toga, ali i zbog zelenih površina i objekata na zemlji, ovo je prvi zeleni rudnik u Srbiji, i u ovom delu Evrope. Otuda i pitanje iz naslova ovog teksta: Šta dobiješ kad uložiš pola milijarde dolara u Pekijevo brdo?

Ukratko, dobiješ najsavremeniji zeleni rudnik, korišćenje moderne tehnologije prilikom iskopavanja ruda i najviše standarde u oblasti zaštite životne sredine. Finansijska strane ove priče kaže da je kompanija Srbija Ziđin Majning do sada uložila više od 500 miliona dolara u izgradnju objekata, postrojenja i razvoj rudnika, a uz to i oko 80 miliona dolara u ekologiju, a svake godine dodatno se izdvaja 3,5 miliona dolara. Zasađeno je 20.000 visokog i niskog rastinja i više od 700.000 m2 trave. Nastavlja se sadnja drveća, cveća i trave. Plan je da se formira 15 parkova povezanih stazama, na 13,6 h zemljišta, a u kompaniji postoji tim od 33 zaposlena koji  brinu o održavanju zelenila i zelenih površina.

Zeleni rudnik: parkovi na zemlji, a ispod se vadi ruda, transport rude prolazi iznad travnjaka: ispred upravne zgrade kompanije cvetna rotonda a levo kantina za radnike u kojoj se pripremaju kineska jela

Kompanija je uspostavila stalni monitoring i sistem za praćenje kvaliteta u realnom vremenu, instalisan je najsavremeniji sistem za prečišćavanje vode, obavlja se reciklaža industrijske vode i nema ispuštanja otpadnih voda u okolinu. Sistem korišćenja vode i gasova u rudniku je u potpunosti zatvoren, uz savremenu tehnologiju prečišćavanja i uz bezbedni tretman otpada.

U rudniku Čukaru Peki su u praksi pomirili rudarstvo i ekologiju. I kada sam prve utiske iz ove posete ispričala mojim kolegama i prijateljima, gotovo svi su me pitali: „A zar nismo mogli mi to sami da uradimo, da ne prodamo Kinezima…“. I svima sam odgovorila: „E, pa, nismo mogli! Da vam ne pominjem višemilionske gubitke koje je pravio RTB Bor dok je bio državni, a i druge kompanije…“.

I kad god je reč o tome da li bismo mi nešto mogli bolje, uvek se setim sjajne biografske knjige našeg genijalnog Zdravka Šotre gde na snimanju jedne tv serije njega moli, takođe sjajni glumac, Dragan Nikolić da ponovi scenu jer misli da će sada da uradi bolje. A Šotra mu na to kaže: „E, ne može. Da si mogao, uradio bi!“. E, pa taj detalj, prenet u potpuno drugačiji kontekst, na investicije i kompanije, najbolje objašnjava i ovu situaciju: da smo mogli, mi bismo već uradili. I to godinama unazad i ne samo sa borskim rudnicima. I zato smo tu gde jesmo. Ali, priča o tome bi bila mnogo duga, pa bolje da je ne počinjemo.