Autor: Radojka Nikolić
Prof. Dana Popović: Biznis i ekonomija nemaju isti način posmatranja i rešavanja problema. Vrlo često se dešava da kada biznismeni pokušaju da rešavaju ekonomske probleme, to se ne završi dobro (Foto: Mokrogorska)
„Biznis i ekonomija nemaju isti način posmatranja i rešavanja problema. Vrlo često se dešava da kada biznismeni pokušaju da rešavaju ekonomske probleme, to se ne završi dobro. Stavovi ekonomista se razlikuju od stavova biznismena. Tu postoji jedna velika podela“, rekla je prof. Dana Popović u uvodnom predavanju kojim je otvoren ovogodišnji Zimski Vivaldi forum poslovne škole Mokrogorska, koji se održava od 4. do 6. decembra na Mokroj Gori. Centralna tema ovogodišnjeg Zimskog Vivaldi foruma koji je okupio oko 200 menadžera je „I-novac-i-ja“, a uvodno predavanje prof. Popović je odgovor na pitanje „Da li je liberalizam umro?“
Liberalizam nije umro, ističe profesorka Popović, uz sve mane kroz koje prolazi, on opstaje i čini privredu i ekonomiju funkcionalnijom. Međutim, ono u čemu treba praviti razliku jesu gledanja na kompaniju i gledanja na privredu i ekonomiju kao celinu. O kakvoj razlici je reč, profesorka Popović je pokazala na primeru s početka devedesetih, kada je tim ekonomista radio projekciju ekonomskog razvoja za tadašnjeg premijera SR Jugoslavije Milana Panića.
„Mi smo početkom devedesetih radili projekciju privrednog razvoja za sledeću godinu, za tadašnjeg premijera Milana Panića, biznismena koji je stigao iz Amerike. Bio je direktor i vlasnik velike američke farmaceutske kompanije ICN, diplomirani hemičar, intelektualac, ali bez trunke ekonomskog znanja. Mi smo za 1992. godinu napravili projekciju privrednog rasta u kojoj je stajalo da privredni rast može da bude najviše 1,0 do 1,5 odsto. U pesimistističkoj varijanti – od minus jedan do nule. Kada smo to Milanu Paniću predstavili, to je trebalo videti – on je dobio nervni slom! On je vikao: Pa, jeste li vi normalni?! Pa, da li vi znate da je moja kompanija prošle godine ostvarila rast od 300 posto?! Pa, ako sam ja uspeo da ostvarim rast od 300 odsto, onda može Srbija bednih 30 odsto rasta! I tada, ja mu kažem da, evo Japan, privredno čudo, ima stopu rasta od 7 posto … On me je gledao kao da nešto sa mnom nije u redu“, ispričala je prof. Popović.
Ekonomski tim koji je tada radio projekciju privrednog rasta ondašnje Jugoslavije, stavio je Panića pred ultimatum: ekonomisti mogu da potpišu samo procenu koju su oni napravili. „Ako želite sami da potpisujete, izvolite. Izgleda da je to bio prvi korak koji je njemu uneo dozu opreznosti i naravno, išli smo sa našom projekcijom“, ispričala je profesorka Popović, ilustrujući razliku u situaciji kada biznismen želi da primeni svoj poslovni model iz kompanije, na celu ekonomiju jedne zemlje.
„Kada biznismena pitaš za neka ekonomska rešenja, pa čak i da je to Ilon Mask, onda možeš samo da se prekrstiš, jer ćeš videti da to nije moguće i nije izvodljivo. Jednostavno, ekonomska znanja nisu ta znanja koja su potrebna da bi neko bio najbolji biznismen. Dakle, neko rešenje može da bude dobro za jedan biznis, ali nije dobro za ceo sistem“, rekla je Dana Popović.
Od savremenih situacija, profesorka Popović je pomenula slučaj uvođenja carina koje je najavio budući predsednik SAD Donald Tramp: „I sada čujemo od biznismena da treba povećati carine, da bi se zaštitila domaća proizvodnja, te da će Amerika uvesti carine od 100 posto. Zato se treba podsetiti kako je izgledala velika ekonomska kriza početkom 20 veka. U januaru 1929. godine Amerika je uvela carine 67 posto, što je bilo izuzetno visoko, jer je do tada carinska stopa bila 5 ili 6. Šta se dogodilo? Dogodilo se da su sve zemlje koje su sa Amerikom trgovale, takođe njima uvele carine i za nekoliko godina, već 1933. godine, ekonomija se ugušila. Da li je to moralo da se desi? Pa, nije moralo, naravno. Nije trebalo uvesti carine“, rekla je profesorka Dana Popović.
Ona je navela i drugi primer iz osamdesetih godina prošlog veka u vreme Ronalda Regana, kada su Japanci počeli da vrše veliki pritisak na SAD svojom proizvodnjom automobila. „Automobili iz Japana su gušili američku proizvodnju automobila, pa su Amerikanci počeli da pritiskaju Japance da smanje proizvodnju automobila. To je trebalo da bude mera dobrovoljnog ograničenja. Ali, ni ta mera im nije preterano uspela jer su, na kraju tog procesa, Japanci odlučili da presele svoja postrojenja za proizvodnju automobila u SAD, pa na američke firme nisu mogla da primenjuju ograničenja. Japanci su tada zavladali američkim tržištem automobila i tamo su ostali do danas. Dakle, nije se dogodilo ništa loše Japanu, ali niko nikome nije uvodio carine“, rekla je Dana Popović.
„Danas se priča o liberalizmu nalazi u takvoj poziciji da se ne zna kuda će to sve otići. Ali, nije ovo prva situacija. Liberalizam je i ranije već počeo da popušta u Evropi. Bilo je to na pitanju poljoprivrednih subvencija koje su 1945. godine uvedene u svim zemljama, zbog posleratnih gladnih godina. Ljudi su se iseljavali u Ameriku, posebno iz Italije i Irske. Te subvencije za poljoprivredu su već posle prve godine primene dale dobre rezultate. Svi su nadoknadili gubitke i počeli su da žive sve bolje i bolje. Ali, te subvencije su ostale do danas u mnogim zemljama. Zahvaljujući subvencijama, proizvode se planine putera i teku reke mleka. A zašto nisu subvencije ukinute? Zato što su postale stečena prava. A tim subvencijama se ruši glavno načelo liberalizma, a to je da nečiji prihod mora da odgovara njegovom marginalnom prinosu“, rekla je profesorka Popović i navela da je drugo kršenje liberalizma u savremenosti nastalo na drugi način – to su „zlatni padobrani“ – novac koji se daje direktoru koga želi firma da se reši. “Pa, koliko je on zaradio, ako toliko treba da mu se da“ – pitala je prof. Popović i konstatovala da čim tako nešto postoji, narušena su načela liberalizma.
Profesorka Popović je podsetila da je u poslednjih nekoliko godina Kina napravila ogroman razvoj i da je po stopama razvoja je nadmašila sve druge zemlje sveta: „Ako Kini budu uvedene carine, onda će ona otvoriti pogone u Americi, kao što se to već događalo“, rekla je profesorka Popović, uz konstataciju da ekonomski liberalizam nije umro, da se liberalizam odnosi na sve nas i da će tako biti dok god imamo sve savremene tehnologije u rukama, kao što su, na primer, i naši neizbežni – mobilni telefoni.
