Autor: Radojka Nikolić

Obim svetske trgovine će svakako biti umanjen u 2025. godini zbog najavljenih tarifa koje uvodi Trampova administracija. Očekivani minus globalne trgovine može iznositi 1,5% u 2025., navodi se u najnovijem Izveštaju Sekretarijata Svetske trgovinske organizacije o globalnoj trgovini koji je objavljen 16. aprila 2025. godine. Te procene su zasnovane na tarifnoj situaciji od 14. aprila.

Očekuje se da će poremećaj u trgovini između SAD-a i Kine izazvati značajno preusmeravanje trgovine, te da će izvoz kineske robe porasti za 4% do 9% u svim regionima van Severne Amerike. Istovremeno, Severna Amerika će doživeti pad izvoza od 12,6% i pad uvoza od 9,6% u 2025.

Kako se navodi, čak će i trgovina uslugama, iako nije direktno podložna tarifama, takođe biti pogođena, pri čemu se procenjuje da će globalni obim trgovine komercijalnim uslugama rasti za 4,0%, što je sporije nego što se očekivalo.

Generalna direktorka Ngozi Okonjo-Iveala je iskazala zabrinutost zbog neizvesnosti oko trgovinske politike, uključujući zastoj između SAD i Kine:

“Nedavna deeskalacija tarifnih tenzija privremeno je ublažila pritisak na globalnu trgovinu. Međutim, trajna neizvesnost preti da deluje kao kočnica za globalni rast, negativne posledice po najveći svetski rast. Suočeni sa ovom krizom, članice STO imaju nesvakidašnju priliku da unesu dinamiku u organizaciju, neguju jednake uslove, da pojednostave donošenje odluka i prilagode naše sporazume kako bi bolje odgovorili na današnju globalnu realnost” rekla je Ngozi Okonjo-Iveala.

Na početku godine, Sekretarijat STO je očekivao nastavak ekspanzije svetske trgovine u 2025. i 2026. godini, uz rast trgovine robom u skladu sa svetskim BDP-om, dok bi trgovina komercijalnim uslugama rasla bržim tempom. Međutim, veliki broj novih tarifa uvedenih od januara podstakao je ekonomiste STO da ponovo procene trgovinsku situaciju, pa je značajno smanjena njihova prognoza za trgovinu robom, ali i za trgovinu uslugama.

Rizici za prognozu robne trgovine i dalje postoje, posebno zbog ponovnog aktiviranja suspendovanih „recipročnih carina“ od strane Sjedinjenih Država, kao i širenja neizvesnosti trgovinske politike koja bi mogla da utiče na trgovinske odnose van SAD, navodi se u najnovijem Izveštaju STO. Ako se ostvare, recipročne tarife bi smanjile rast obima globalne trgovine robom za 0,6 procentnih poena u 2025. godini, dok bi širenje neizvesnosti trgovinske politike moglo da smanji još 0,8 procentnih poena. Zajedno, recipročne tarife i širenje neizvesnosti trgovinske politike doveli bi do pada svetske robne trgovine od 1,5% u 2025.

Očekuje se da će poremećaj u trgovini između SAD-a i Kine izazvati značajno preusmeravanje trgovine, ali i povećati zabrinutost među trećim tržištima zbog konkurencije iz Kine. Predviđa se da će izvoz kineske robe porasti za 4% do 9% u svim regionima van Severne Amerike, pošto će se trgovina preusmeriti.

Istovremeno, očekuje se da će američki uvoz iz Kine naglo pasti u sektorima kao što su tekstil, odeća i električna oprema. No, time se stvaraju nove izvozne mogućnosti za druge dobavljače koji mogu da popune prazninu.

Ralf Osa, glavni ekonomista STO je istakao da procene pokazuju da neizvesnost trgovinske politike ima značajan uticaj na trgovinske tokove, smanjenje izvoza i slabljenje ekonomske aktivnosti: „Štaviše, carine su poluga politike sa širokim i često nepredviđenim posledicama. U svetu rastućih trgovinskih tenzija, jasan pogled na te kompromise je važniji nego ikad”, naveo je Osa.

Prognoze regionalne robne trgovine

Najnovija prognoza označava preokret u odnosu na 2024., kada je obim svetske trgovine robom porastao za 2,9%, dok je BDP povećan za 2,8%, čineći 2024. godinu prvom godinom od 2017. (isključujući oporavak od pandemije COVID-19) u kojoj je trgovina robom rasla brže od proizvodnje. Očekuje se da će se u 2025. uticaj nedavnih tarifnih mera na trgovinu robom oštro razlikovati u različitim regionima. U skladu sa sadašnjim političkim okruženjem, očekuje se da će Severna Amerika doživeti pad izvoza od 12,6% i pad uvoza od 9,6% u 2025.

Predviđa se da će Azija ove godine ostvariti skroman rast i izvoza i uvoza (1,6% za obe), zajedno sa Evropom (rast izvoza od 1,0%, rast uvoza od 1,9%). Doprinos oba regiona rastu svetske trgovine ostao bi pozitivan prema sadašnjoj politici, iako manji nego u osnovnom scenariju niske tarife.

Kolektivni doprinos rastu svetske trgovine drugih regiona takođe bi ostao pozitivan, delom zbog njihovog značaja kao proizvođača energenata, za kojima tražnja teži da bude stabilan tokom globalnog poslovnog ciklusa.

Pored toga, ponovno uspostavljanje američkih carina moglo bi imati ozbiljne posledice po izvozno orijentisane najmanje razvijene zemlje (LDC) čije su ekonomije posebno osetljive na spoljne ekonomske šokove zbog njihove koncentracije trgovine na mali broj proizvoda, kao i zbog ograničenih resursa za suočavanje sa zastojima.

U trenutnoj situaciji, kada traje pauza u primeni američkih „recipročnih“ carina, najmanje razvijene zemlje mogu imati koristi od preusmeravanja trgovine jer je njihova izvozna struktura slična kineskoj, posebno u tekstilu i elektronici, navodi se u izveštaju STO.

Trgovina komercijalnim uslugama

U 2024. godini, usluge su činile 26,4% globalne trgovine na osnovu statistike platnog bilansa, što je najveći udeo od 2005. Rastuća potražnja za uslugama i napredak u digitalizaciji pomogli su da se proširi doprinos usluga globalnoj trgovini.

Trgovina uslugama je u svetu prošle godine iznosila 8,69 triliona dolara, što je povećanje od 9% u odnosu na 2023. godinu, dok je trgovina robom porasla za samo 2% u istom periodu. Iako su visoke tarife ograničene na robu, očekuje se da će se njihovi efekti proširiti na širu ekonomiju, uključujući trgovinu uslugama.

Visoke tarife će direktno uticati na obim robe kojom se trguje, što će dovesti do slabije potražnje za transportom tereta i logističkim uslugama u lukama i aerodromima, koji čine najveći deo ukupnog transporta, upozorava se u izveštaju STO.

Međunarodna putovanja, posebno putovanja za godišnje odmore, mogu biti prvi sektor na koji utiče ekonomska neizvesnost, jer se diskreciona potrošnja na putovanja i smeštaj lako može smanjiti. Štaviše, različite posredničke usluge koje podržavaju trgovinu robom i druge usluge, kao što su profesionalne, istraživačke i razvojne, i usluge informacionih tehnologija, verovatno će se suočiti sa opadajućom potražnjom u trenutnoj ekonomskoj klimi.

Većina rasta usluga u 2025. poticaće iz Evrope, gde se očekuje da će izvoz porasti za 5,0%. Evropski rast će se nastaviti na 4,4% u 2026.

Predviđa se da će izvoz usluga azijskih ekonomija porasti za 4,4% u 2025. i za 5,1% u 2026. Rast izvoza usluga iz Severne Amerike usporiće se na 1,6% u 2025., ali će se zatim ubrzati na 2,2% na 2,3% na Bliskom istoku. 1,7% u 2025. i 1,0% u 2026.

U Zajednici nezavisnih država (ZND) očekuje se rast od 1,1% u 2025. i od 3,5% u 2026. godini. Izgledi za 2025. su skromni za Afriku i za Južnu i Centralnu Ameriku i Karibe, od kojih se očekuje da će zabeležiti pad 2025. godine, navodi se u najnovijem izveštaju STO objavljenom 16. aprila.