Sanja Jevđenijević: Na manjim tržištima rada, poput Srbije, svaka pogrešna odluka dodatno usporava razvoj i inovacije
Pogrešno zapošljavanje kompaniju može koštati i do 30% godišnje zarade kandidata, pokazuju međunarodna istraživanja. Iako u Srbiji nema preciznih podataka, efekti su jednako vidljivi kroz direktne troškove obuke, izgubljenu produktivnost, pad morala i povećanu fluktuaciju zaposlenih.
Prema izveštaju Morgan Philips Group, prosečan trošak neuspešnog zapošljavanja kreće se između 30% i 200% godišnje plate kandidata. U Nemačkoj je čak 29% poslodavaca prijavilo da ih je pogrešno zapošljavanje koštalo više od 50.000 evra, dok se u tehničkim sektorima procenjuje da taj trošak može dostići između 10.000 i 50.000 evra po kandidatu.
Komentarišući rezulate ovog istraživanja Sanja Jevđenijević, HR konsultantkinja i osnivačica kompanije HR Xcel, kaže da se u bilansu stanja ne vidi koliko kompanija i tim gubi na efikasnosti dok novi zaposleni ne dostigne punu produktivnost.
“Na manjim tržištima rada, poput Srbije, svaka pogrešna odluka dodatno usporava razvoj i inovacije“, kaže Sanja Jevđenijević.
Za Srbiju precizne statistike nisu dostupne, ali ako se primeni sličan odnos troška prema godišnjoj zaradi, gubici se mere hiljadama evra po lošem zapošljavanju.
Međutim, u prošlih nekoliko godina globalno raste primena digitalnih i AI alata za procenu kandidata, koji omogućavaju objektivnije sagledavanje potencijala ne samo kroz veštine, već i kroz vrednosti, motivaciju i stil rada. Takvi sistemi koriste validirane psihometrijske testove i algoritme koji procenjuju koliko kandidat odgovara određenoj ulozi i kulturi kompanije.
„Zadatak HR-a više nije samo da popuni radno mesto, već da poveže prave ljude sa pravim timovima. Kada se to uradi na osnovu podataka, a ne samo utiska, smanjuje se rizik i za poslodavca i za zaposlenog“, objašnjava Jevđenijević.
Kroz partnerstvo sa belgijskom platformom Thalento®, HR Xcel je među prvima u regionu omogućio domaćim kompanijama pristup digitalnim procenama kandidata koje se već koriste u velikom broju evropskih kompanija i organizacija. Za bolje sagledavanje kandidata rešenja su i predlozi pitanja za kandidate na osnovu profila koji kompanija traži i onoga što profil kandidata zaista i poseduje.
Istraživanja pokazuju da više od polovine poslodavaca u svetu priznaje da je zaposlilo kandidata koji se nije pokazao kao dobar izbor. U malim i srednjim preduzećima, gde svaka osoba ima ključnu ulogu, posledice takvih odluka posebno su izražene.
„U manjim timovima svaka greška se odmah oseti. Fluktuacija može da parališe rad i po nekoliko nedelja. Zato je važno imati alate koji pomažu da se odluka donese na osnovu činjenica, a ne intuicije“, dodaje Jevđenijević.
Za MSP sektor, digitalne procene predstavljaju šansu da koriste iste metode kao i velike korporacije, ali uz pristupačne troškove i bržu primenu. Time se smanjuje neizvesnost prilikom zapošljavanja, a poslodavci dobijaju realan uvid u kompetencije kandidata, što posebno znači u tržištu rada koje se brzo menja.
Digitalne procene ne zamenjuju ljudski faktor, već ga dopunjuju. Cilj je precizniji, pravedniji i brži proces selekcije, koji pomaže kompanijama da pronađu ljude koji će doprineti timu od prvog dana. „Ne radi se o digitalizaciji ljudskosti, već o profesionalizaciji procesa“, zaključuje Jevđenijević.
