NENAD BLAGOJEVIĆ: Strani turisti iznenađeni što smo postali najskuplji na Balkanu, a pitaju i za „Ćacilend“

Autor: Radojka Nikolić

Prema zvaničnoj statistici, za 10 meseci 2025. godine Srbiju je posetilo oko 2 miliona stranih turista, što je gotovo na istom nivou (99,9%) kao i prethodne godine. Prvih pet stranih turista po brojnosti su: Turci (oko 214.000), Kinezi (oko 163.000), Rusi (oko 147.000), građani BiH (oko 130.000) i Nemci (oko 121.000).

Međutim, Nenad Blagojević, novinar (portal Priče sa dušom  https://pricesadusom.com/) i turistički vodič i preduzetnik (specijalizovan, sa licencom za frankofonsko područje) kaže da te podatke treba uzimati sa rezervom. Jer, hiljade turskih državljana i državljana iz Azije u Srbiji se vode kao turisti, a ne kao fizički radnici:

„Oni, u stvari, rade na građevinskim projektima širom Srbije. Nisu turisti. Takođe, među turistima iz BiH mnogi dolaze kod rodbine u goste i koji nisu klasični turisti, a ušli su u statističke podatke“, kaže Nenad.

Za naš portal www.magazinbiznis.rs  pokušali smo da, sa ovim iskusnim poznavaocem turističkih prilika kod nas, sagledamo kakva je bila turistička 2025. godina, imajući u vidu da su u Srbiji ove godine bili aktuelni protesti studenata i građana, te da je od marta do kraja decembra postojao „Ćacilend“ u najstrožem centru Beograda. Nepovoljna okolnost za turizam je i što se u Evropi vodi rat, kao i to što su u Beogradu dramatično poskupele ugostiteljske usluge.

Ko su, onda, turisti koji su 2025. godine dolazili u Srbiju i šta su glavni motivi posete?

„Nema više turista koji su ranije dolazili zbog toga što je ovde sve bilo jeftino. Oni su se preselili na druge destinacije poput Portugalije, Albanije, čak i Španije“, kaže Nenad Blagojević za www.magazinbiznis.rs

„U Srbiju turisti dolaze iz radoznalosti, a zatim turisti kojima ne treba viza i koji imaju smanjeni izbor destinacija. Tu su i oni koji vole slovenske narode i našu burnu istoriju, odnosno oni za koje smo i dalje egzotika između zapada i istoka – između EU i Rusije. Dolaze i oni koji su obišli ceo svet, pa im je ostao još Balkan“, kaže Nenad.

Prema njegovom iskustvu, motivi dolaska turista godinama se ne menjaju i to su: istorija, manastiri, gastronomija, Dunav, planine, priroda.

„Ali, turisti dolaze i da otkriju drugu stranu medalje, odnosno da čuju našu verziju događaja devedesetih, koju nisu mogli da saznaju kod kuće“, kaže Nenad.

No, ukupno posmatrano, turistička godina za nama bila je, kao i u ostalim segmentima privrede, veoma nestabilna i neizvesna, kaže Nenad:

„Zbog učestalih protesta, blokada i neizvesne situacije, turisti su pre dolaska u Srbiju pitali za bezbednost, prohodnost puteva i slično, što za poslednjih 10 godina, koliko sam u turizmu, nije bio slučaj. Otkazano je dosta festivala, kao i kongresnih skupova…“, kaže Nenad.

Ali, kod individualnih putovanja, bez turističkih agencija, nije bilo većeg pada u broju dolazaka, osim što su se promenila tržišta sa kojih turisti dolaze.

„I situacija u svetu, pogotovo u EU, dovela je do toga da se novac racionalnije troši i da se biraju destinacije do kojih se može doći jeftinijim letovima i gde vikend ne košta više od 200 – 300 evra po osobi“.

O tome koliko se dugo zadržavaju u Srbiji, Nenad kaže da je to najčešće produženi vikend, odnosno boravak do 3 dana, eventualno do 7 dana za organizovane grupe.

„Za turiste je, obično, Beograd prva destinacija, zatim slede Novi Sad i Fruška gora, nacionalni parkovi Tara i Đerdap sa okolinom (Golubac), a za one koji ostaju malo duže, tu su i Subotica, Topola, Niš, Novi Pazar i manastiri širom zemlje. U poslednje vreme, sa razvojem ’zelenog turizma’ u svetu, turisti sve češće žele susrete sa lokalcima, a ne samo sa vodičem. Žele da jedu na mestima gde se hrane žitelji grada u kojem odsedaju, da vide skrivene kutke, da odu na pijacu, da osete duh mesta“.

Inostrane turističke agencije teško mogu da prodaju aranžmane samo za Srbiju, napominje Nenad:

„Pored svih prirodnih lepota Srbije, mi nemamo izlaz na more, a nismo više jeftini kao nekad. Zato organizovane grupe koje dolaze autobusom, avionom ili kruzerima Dunavom, obilaze više država bivše Jugoslavije. To su obično aranžmani od desetak do 15 dana sa posetom Srbiji, Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori i Severnoj Makedoniji. Ako brodom dolaze, prolaze i kroz neke od EU država. Naravno da ima turista koji dolaze samo u Srbiju i to su veoma često oni kojima za našu državu ne treba viza – Turska, Rusija, Kina“.

Međutim, Nenad Blagojević upozorava da nam je Albanija ozbiljan konkurent, jer zbog visokih cena u ugostiteljstvu, Srbija gubi goste:

„Srbija je do pre nekoliko godina važila za destinaciju gde hrana nije skupa, gde se može dobro pojesti i popiti za malo novca. Ali, u poslednje vreme su cene otišle ’u nebesa’, pa u Skadarliji sada porcija ćevapa košta 13 evra, šopska salata i do 6 evra, što za ceo obrok sa pićem dostigne i do 25 evra. A to su, skoro pa cene i u većim evropskim prestonicama. U Albaniji se, međutim, može jesti za trećinu tog novca tj. za oko 8 evra. Kod nas je sve poskupelo: usluge vodiča, ulaznice u muzeje, usluge prevoza. Zato turisti odustaju od Srbije“.

Jedino što je turistima iz EU jeftinije u Srbiji, kaže Nenad, to su alkohol i cigarete, ali se žale na cenu kafe koja je u restoranima u centru Beograda dostigla cenu od 3 i više evra, što je nivo cena u širem centru Pariza.

„Restorani su skupi, pa turisti koji putuju sami, kupuju hranu na pijacama ili u prodavnicama. Naravno, već na 30 kilometara od Beograda situacija se menja, sve je mnogo jeftinije, a porcije veće. Zbog toga im uvek predložim da barem na jedan dan izađu iz prestonicu i upoznaju jeftiniju Srbiju“.

Na pitanje kakav je profil inostranog turiste koji dolazi u Srbiju, Blagojević kaže da se to promenilo u poslednjih pet godina.

„Do 2020. smo imali mnogo turista iz Evrope, SAD, Australije. Među njima najviše mladih ’bekpekera’ sa drugih kontinenata, koji su nakon putovanja po evropskim prestonicama, za poslednje dane svojih višemesečnih putešestvija, ostavljali Balkan. Međutim, posle poskupljenja svih usluga u turizmu i gašenjem velikog broja hostela, ali i sa otvaranjem novih avio-linija, dobili smo neke nove turiste koji imaju drugačija interesovanja i odsedaju u hotelima. I dalje nam dolaze gosti iz EU, ali i iz Turske, Kine, Rusije i iz novih destinacija, zbog direktnih letova: Gruzija, Kazahstan, Letonija“, prenosi Blagojević svoje iskustvo.  Podaci pokazuju da je sve manje hostela u Beogradu jer, kaže naš sagovornik, poskupljenjem svih usluga, više nismo jeftina destinacija i nemamo goste koji bi plaćali kao nekada po pet ili desetak evra dnevno za noćenje u hostelima.

„Turisti koji sada dolaze u Beograd odsedaju ili u luksuznim hotelima sa pet zvezdica ili u garni hotelima koji nude noćenje po cenama od 40 evra pa naviše – nema sredine. I AirBNB apartmani čine značajan deo kapaciteta u kojima odsedaju gosti u Beogradu“, kaže Nenad.

Kao specijalizovan turistički vodić za goste sa frankofonskog područja, Nenad kaže da ih je ove godine bilo manje nego inače i zbog ekonomske krize koja drma Francusku, ali i zbog nestabilne situacije kod nas. „Francuzi prate medije, a Srbija je poslednjih godina često pominjana zbog saradnje njihovog i našeg predsednika, kupovine aviona i zbog aerodroma koji je delimično u njihovom vlasništvu. To nekim turistima daje određenu dozu sigurnosti da dođu kod nas na odmor. Francuzi sve više traže boravak u malim mestima i u prirodi. Ovog leta sam, između ostalih, imao jednu porodicu koja je 5 dana boravila na Bukulji u maloj drvenoj kući“, kaže Nenad.

Ali, kada su se strani turisti, od marta 2025. godine pa do ovog decembra, našli u centru Beograda, ispred Skupštine i starog i novog dvora, kako su reagovali šatorsko naselje u srcu Beograda? Kako su im turistički vodiči to objašnjavali? A kako su turisti to komentarisali?

Jedno vreme su vodiči, kaže Nenad, pokušavali da izbegnu tu neobjašnjivu pojavu, da ne bi stvarali lošu sliku o Srbiji, ali kada je postalo nemoguće preskočiti taj kamp koji se proširio i postao nezaobilazan u centru Beograda, onda su počeli otvoreno da govore o tome.

„Ja im kažem da je to partijski kamp, u kojem se radi za dnevnice, da je to ideja predsednika iz njemu znanih razloga, a to me onda uvede u nove geopolitičke teme sa turistima kao što su: poređenje sa Orbanom i Erdoganom. Na kraju stignemo do podrške našem predsedniku od strane Makrona, zbog određenih interesa, što nailazi na smeh kod frankofonskih turista koji ne podržavaju francuskog predsednika“, kaže Nenad.

A u situacijama kada je nemoguće objasniti nekome ko dolazi iz uređene države da je moguće napraviti nešto kao kamp u centru grada, Nenad im kaže: „Tako je to kod nas na Balkanu. Mi smo na raskrsnici istoka i zapada i ovde ne postoji odgovor na svako pitanje“.

Jer, kaže Nenad, Srbija je za mnoge turiste nesvakidašnja destinacija, uvek „nešto između“.

„Neki misle da smo neustrašivi što nismo uveli sankcije Rusiji, dok drugi kažu da smo zbog toga ’mali Rusi koji uzimaju novac od EU’. Ipak, kad je o turizmu reč, iako se često zvanično tvrdi da imamo strategiju, u stvarnom životu se naš turizam razvija stihijski. Jedne godine krene dobro, druge se smanji i tako u krug“, kaže Nenad.

A zamerke su brojne kad je reč o razvoju turizma:

„Ne ulažemo u turističke vodiče, zvanično razvijamo nova tržišta i nove avio-letove za destinacije, a ne obučavamo vodiče na tim jezicima. Beograd je jedini grad koji nema zvaničan parking za turističke autobuse. Nemamo ni dovoljno toaleta. Svi vodiči znaju da na Beogradskoj tvrđavi postoji banda koja pljačka turiste u grupi, a policija nije ništa uradila da se to spreči, iako smo prijavljivali više puta! To su informacije sa terena, koje će vam potvrditi na stotine vodiča koji imaju takva iskustva“, kaže Blagojević.

Stranim turistima u Beogradu, kaže naš sagovornik, smetaju zadimljeni restorani i pušenje u zatvorenom, smeta im otpad i zagađenje, to što nema prečišćavanja otpadnih voda…

„Ipak, ima više stvari koje im se sviđaju, a pre svega naša opuštenost i urođena potreba da prevaziđemo probleme, posle svih teškoća koje smo preživeli. Sviđaju im se i Beograđani koji su ljubazni i kojima turisti nisu smetnja, kao u nekim drugim evropskm gradovima, u kojima se organizuju protesti protiv turista. Ima i onih koji pitaju koliko košta ar vinograda u Topoli, jer pomisle da bi ovde mogli lepše da žive nego Francuskoj…“, ispričao je Nenad Blagojević o svojim iskustvima u turističkoj 2025. godini.