Autor: Radojka Nikolić
Izvor: Izveštaj Oxfam za 2025.
Bogatstvo milijardera skočilo je tri puta brže u 2025. godini, na najviši nivo ikada, izazivajući opasnu političku nejednakost, upozorala je humaniratna organizacija Oxfam 19. januara u svom izveštaju koji tradicionalno objavljuje pre svečanog otvaranja Svetskog ekonomskog foruma u Davosu.
Cilj Oxfama (konfederacije od oko 20 nevladinih humanitarnih organizacija) jeste da svojim izveštajem upozori bogataše da plaćaju veće poreze i da više para izdvajaju za opšte dobro čovečanstva, kako bi se nejednakost smanjivala.
Nažalost, iako Oxfam objavljuje svoj izveštaj već godinama, bogatstvo milijardera je sve veće, a siromašnih je sve više.
U najnovijem izveštaju objavljenom 19. januara 2026. Oxfam saopštava da je bogatstvo milijardera u 2025. godini povećano za preko 16%, što je tri puta brže od proseka u poslednjih pet godina.
Sada najbogatiji ljudi sveta poseduju 18,3 biliona dolara – najviši nivo u istoriji! Samo u prošlih pet godina, od 2020. do 2025. bogatstvo milijardera povećano je za 81%!
A sve to se dešava u trenutku kada jedna od četiri osobe nema dovoljno za hranu, a skoro polovina svetske populacije živi u siromaštvu.
Izveštaj „Otpor vladavini bogatih: Zaštita slobode od moći milijardera“ analizira kako superbogati obezbeđuju političku moć da oblikuju pravila naših ekonomija i društava za sopstvenu korist i na štetu prava i sloboda ljudi širom sveta.
“Porast bogatstva milijardera poklapa se sa američkom Trampovom administracijom koja sprovodi pro-milijardersku agendu. Smanjila je poreze za superbogate, potkopala globalne napore za oporezivanje velikih korporacija, poništila pokušaje suzbijanja monopolske moći i doprinela rastu akcija povezanih sa veštačkom inteligencijom, što je pružilo blagodet superbogatim investitorima širom sveta”, navodi se u izveštaju Oxfam-a.
Ovaj izveštaj konstatuje da je kolektivno bogatstvo milijardera prošle godine poraslo za 2,5 biliona dolara, što je skoro ekvivalentno ukupnom bogatstvu koje poseduje donja polovina čovečanstva – 4,1 milijarda ljudi. Taj iznos od 2,5 biliona dolara, za koliko je poraslo bogatstvo milijardera, bio bi dovoljan da iskoreni ekstremno siromaštvo čak 26 puta.
Bogatstvo 12 najbogatijih ljudi na svetu sada je veće od onoga što poseduje siromašnija polovina svetske populacije, odnosno oko 4,1 milijarde ljudi.
Od prošle godine, u svetu ima 3.000 milijardera, što je do sada najveći broj. Najbogatiji milijarder. Ilon Mask, postao je prvi čovek na planeti čije bogatstvo premašuje pola biliona dolara.
Ali, ono na šta izveštaj Oxfam-a upozorava je istovremeno jačanje političke moći milijardera. Izveštaj navodi da milijarderi imaju 4.000 puta veću verovatnoću da obavljaju političke funkcije nego obični ljudi.
Zato je Amitab Behar, izvršni direktor Oxfam Internešenela, upozorio da je istraživanje u 66 zemalja pokazalo da skoro polovina ispitanika kaže da bogati često kupuju izbore u njihovoj zemlji. „Vlade donose pogrešne odluke da bi se dodvorile eliti i branile bogatstvo, dok istovremeno potiskuju prava svojih građana-birača“, rekao je Behar na predstavljanju ovog izveštaja 19. januara.
“Milijarde ljudi se suočavaju sa teškoćama siromaštva. Svaka četvrta osoba širom sveta suočava se sa nesigurnošću u pogledu hrane, jer nema dovoljno obroka dnevno. Stopa smanjenja siromaštva stagnirala je na nivou iz 2019. godine. Ekstremno siromaštvo ponovo raste u Africi. Političke odluke koje su prošle godine donele vlade širom sveta, o smanjenju budžeta za pomoć, direktno su pogodile ljude koji žive u siromaštvu. Zbog tih mera smanjenja budžeta za pomoć siromašnima, može doći do oko 14 miliona dodatnih smrtnih slučajeva do 2030. godine. Ekonomsko siromaštvo stvara glad. Političko siromaštvo stvara bes“, rekao je Behar.
Osim jačanja političke moći milijardera, izveštaj Oxfam-a upozorava i na opasnu pojavu: vlade dozvoljavaju superbogatima da dominiraju medijima i kompanijama društvenih medija.
Milijarderi poseduju više od polovine najvećih svetskih medijskih kompanija i sve glavne kompanije društvenih medija.
Izveštaj navodi kupovinu “Vašington posta” od strane Džefa Bezosa, kupovinu “Tvitera/X” od strane Ilona Maska, kupovinu “Los Anđeles tajmsa” od strane Patrika Sun-Šionga i kupovinu velikih akcija u časopisu „The Economist“.
U Francuskoj, krajnje desničarski milijarder Vinsent Bolore sada kontroliše “CNews”, rebrendirajući ga u francuski ekvivalent “Fox News-a”. U Velikoj Britaniji, tri četvrtine tiraža novina kontrolišu četiri superbogate porodice.
Studija Univerziteta u Kaliforniji je u međuvremenu otkrila da su se u mesecima nakon što je Ilon Mask kupio “X” stope govora mržnje povećale za oko 50 procenata.
„Naša društva se danas osećaju toksičnije jer je očigledno da jesu, ali ne uvek iz razloga koji nam se govore. Preveliki uticaj koji superbogati imaju na naše političare, ekonomije i medije, produbio je nejednakost i odveo nas daleko od puta u borbi protiv siromaštva. Vlade bi trebalo da slušaju potrebe ljudi u vezi sa, na primer, kvalitetnom zdravstvenom zaštitom, sa akcijama u vezi sa klimatskim promenama i u vezi sa potrebom za pravednim oporezivanjem“, rekao je Behar.
Oxfam poziva vlade da daju prioritet: Realističnim i vremenski ograničenim nacionalnim planovima za smanjenje nejednakosti, sa dobro utvrđenim kriterijumima i redovnim praćenjem napretka.
Tome se priključuje i predlog za efikasno oporezivanje superbogatih kako bi se smanjila njihova moć, navedeno je i u ovom izveštaju Oxfam-a, što je do sada mnogo puta istican predlog, ali nikada nije bio prihvaćen.
Jer, odluka o oporezovanju je, zapravo, u nadležnosti bogatih.
