Autor: Radojka Nikolić
Žolt Hernadi: MOL će zadržati kontrolu, 51% vlasništva, što znači da ćemo moći da konsolidujemo NIS (Foto: Vikipedija)
Hernadi Žolt (Hernádi Zsolt), predsednik-izvršni direktor MOL grupe dao je ekskluzivni intervju uglednom mađarskom istraživačkom, ekonomskom novinaru Gergeji Brukneru (Brückner Gergely) za renomirani medijski portal telex.hu, u kojem je prvi čovek najveće mađarske naftno-gasne kompanije odgovarao na brojna pitanja – od trenutne, predizborne situacije u Mađarskoj do strateške pozicije MOL grupe.
U opsežnom intervjuu, objavljenom na portalu danas, 19. februara, koji bi u štampanoj verziji zauzimao najmanje desetak stranica formata A4, Hernadi Žolt je otvoreno i, čini se, iskreno odgovarao na sva postavljena pitanja, onoliko koliko je to bilo moguće, zavisno od delikatnosti teme.
Kolega Gergeji Brukner je sa vrhunskom profesionalnošću i poznavanjem oblasti, tokom razgovora prošao kroz sve važne teme, među kojima je, razume se, bio i NIS.
Upravo ta tema je izuzetno važna za Srbiju, pa otuda navodimo delove iz ovog ekskluzivnog intervjua koji se odnose na NIS, Srbiju i Janaf.
Na pitanje o tome da li će američki OFAC dati dozvolu MOL-u za finalizaciju transakcije predsdnik MOL-, Žolt Hernadi odgovara da OFAC, kao kancelarija ministra finansija, odlučuje, ali i kolege iz drugih ministarstava – ministarstvo energetike i ministarstvo spoljnih poslova – takođe imaju reč:
“Naš sledeći ciljni datum je 20. februar, do tada moramo da predstavimo naše odgovore. Ako su oni odgovarajući, OFAC će odobriti još jedno produženje rada NIS-a. Rok za potpuno zatvaranje je 24. mart”, rekao je Hernadi.
On je naveo da su povodom ove transakcije pregovori vođeni u Beogradu, Moskvi i Vašingtonu. Hernadi lično bio je u Vašingtonu prošlog novembra sa velikom delegacijom koju je predvodio Viktor Orban:
“Pregovarao sam sa srpskom vladom u Beogradu. A u Moskvi čak i ranije, ali smo pregovarali i sa Gaspromnjeftom u Beogradu i u trećim zemljama. I imao sam priliku da pregovaram sa državnim sekretarom Markom Rubiom u Budimpešti”, rekao je Hernadi.
Na delikatno novinarsko pitanje da li se o NIS-u razgovaralo između Viktora Orbana i Marka Rubija, prilikom nedavne posete američkog državnog sekretara Budimpešti, Hernadi je odgovorio:
“Mi smo kompanija koja kotira na berzi i iako je na konferenciji za novinare izrečena rečenica o tome, ne mogu reći više od toga”.
Hernadi je potvrdio da je mađarska diplomatija, čiji je princip da zadržava dobre odnose i sa Putinom i sa Trampom, mogla da pomogne i u slučaju pregovora oko NIS-a.
Na pitanje o tome kako se arapski ADNOC pojavio u ovoj priči oko NIS-a, Hernadi je naglasio da će MOL biti većinski vlasnik, a da je srpska strana insistirala da se uključi i ADNOC.
“Mol će zadržati kontrolu, što znači da ćemo moći da konsolidujemo NIS. Vlasništvo na 51 odsto NIS-a će pripadati zajedničkom mađarsko-arapskom preduzeću, u kojem ćemo takođe imati većinu. Pojava arapske kompanije se smatra važnim od strane Srba, sa stanovišta bezbednosti snabdevanja. Izgradnja novog naftovoda je takođe bila važan aspekt za Srbiju”, rekao je Hernadi i naveo da Gazpromnjeft nije smatrao da je neophodno graditi novi naftovod.
Na pitanje Gergeji Bruknera o tome da ako bi se mađarsko-srpski cevovod brzo izgradio, da li bi ruska nafta smela da teče kroz njega, prema važećim pravilima, Hernadi je negativno odgovorio i objasnio:
“Ne, dobili smo dozvolu za kupovinu nafte iz cevovoda sa teritorije Ruske Federacije, ali ne možemo odatle izvoziti sirovu naftu. Ali, kao što sam rekao, srpskoj rafineriji nije potrebna ruska nafta za optimalan rad”.
Pančevačka rafinerija – jedna od najsavremenijih u ovom delu Evrope
Naime, u delu intervjua Hernadi je objasnio da srpski NIS ne zavisi od nafte ruskog tipa i obrazložio: „Jugoslavija, kao jedna od nesvrstanih zemalja, ranije je gradila odnose sa Egiptom, Libijom, Sirijom i Angolom, pa njene rafinerije nisu radile sa ruskom naftom. Međutim, rafinerije klasičnog socijalističkog bloka (Čehoslovačka, Mađarska, Poljska i NDR) bile su projektovane za rusku naftu, a to i dalje mnogo toga određuje“, rekao je Žolt Hernadi.
Govoreći o hrvatskom naftovodu Janaf, Hernadi je rekao da je on izuzetno profitabilan jer zarađuje od Srba i Mađara:
“Oni već imaju toliko novca da sada počinju da istražuju kazahstansku sirovu naftu, što, inače, diže kosu hrvatskim energetskim stručnjacima. Korisnici (što sada znači NIS i Mol) nemaju uticaj na ugovor sa Janafom i njegovu sigurnost. Ponudili smo da kupimo udeo u Janafu, kao jedinom korisniku cevovoda, ali nismo dobili ohrabrujuće odgovore”, rekao je Hernadi.
Komentarišući objave u hrvatskoj štampi o tome da će kupovinom NIS-a, MOL zatvoriti rafineriju u Rijeci, Hernadi je rekao:
“Da li postoji neko ko ozbiljno pretpostavlja da je Mol potrošio 700 miliona evra na razvoj, a zatim zatvorio rafineriju?! Čak i veteran poput mene može biti iznenađen hrvatskim javnim debatama. Generalno, uvek zauzimamo stav da, ako se prema nama postupa fer, bićemo dobri partneri; ako nas guraju, borićemo se”, bio je decidan Hernadi i podsetio na problema koji su postojali u Htvaskoj oko kupovine i vlasništva nad kompanijom INA.
“Prema međunarodnim sudovima, Hrvatska duguje 280 miliona dolara jer nije poštovala uslove ugovora. Pouka je da ne treba da odustanemo. Inače, jedan od najlepših simbola uspešne transformacije biće pomenuti projekat u Rijeci, koji ćemo predati u martu. A INA je postala velika kompanija, koja je tehnički bila u bankrotu kada smo je preuzeli”, naveo je Hernadi.
Odgovarajući na pitanje novinara o tome koliko se rafinerija Pančevo, istraživački centar i benzinske stanice, mogu integrisati sa postojećim MOL-ovim jedinicama, Žolt Hernadi je ocenio da su Rusi ozbiljno modernizovali rafineriju koja sada ima veoma visoku stopu prerade čak do 99%, što je prilično dobro za tu industriju.
“Mreža bušotina je takođe široka i geografski opsežna. Što se tiče proizvodnje, ranije su proizvodili 500 hiljada tona nafte, sada proizvode milion tona. Mogli ste pročitati i da NIS ima ekskluzivna prava na vađenje u Srbiji. Radije bih to rekao ovako: niko drugi nije ušao na tržište. Situacija sa MOL-om je bila takva pre 2000. godine. Ali to se može promeniti u budućnosti, nemamo garanciju za to…”, rekao je Hernadi.
Jedno od pitanja Gergeji Bruknera odnosilo se na okolnost da NIS u Srbiji trenutno ima dvostruki brend: mrežu benzinskih stanica pod brendom NIS i premijum brend Gazprom.
“Hoće li ostati kakvi jesu, ili će biti objedinjeni, ili će usvojiti brend MOL?” – pitao je Gergeji Brukner.
Odgovor Žolta Hernadija je glasio:
“Procenićemo. U Slovačkoj je Slovnaft imao visoku vrednost brenda, a u Hrvatskoj INA, pa smo ih zadržali, a u Hrvatskoj takođe imamo premijum brend Tifon. Na drugim mestima prodajemo pod imenom MOL. Čuo sam da ta diferencijacija na premijum kategoriju funkcioniše na Balkanu. Mnogi ljudi vole da se pohvale da toče gorivo na premijum pumpama. Ali, tržišta su drugačija. Na primer, u Češkoj je štednja više u modi, dok su tamo diskontne pumpe imale posebnu vrednost brenda”, rekao je Žolt Hernadi, pored ostalog, u opsežnom i detaljnom intervjuu koji je dao ekonomskom novinaru Gergeji Brukneru, za mađarski portal Telex.
