Građevinske kompanije i preduzetnici u Srbiji biće u obavezi da od 1. januara 2028. godine primenjuju BIM (Building Information Modeling), digitalni standard za projektovanje, izgradnju i upravljanje objektima, a veštačka inteligencija, domaći superkompjuteri i srpski jezički model koji je u razvoju mogli bi dodatno da ubrzaju digitalnu transformaciju i povećaju efikasnost domaće građevinske industrije, poručeno je na konferenciji u Privrednoj komori Srbije (PKS) „Budućnost građevinarstva kroz pametne podatke: BIM susreće AI”, održanoj 8. juna.
Istraživanja PKS o primeni BIM-a u praksi iz 2022. i 2025. godine govore da broj korisnika BIM-a ne raste, već da se produbljuje broj onih koji BIM koriste na kompleksniji način, te da upravo veštačka inteligencija i upotreba domaćih superkompjutera, kao i srpskog jezičkog modela (LLM), koji je u izradi, mogu da doprinesu da domaća građevinska industrija ubrza svoje poslovanje i ostvari značajne uštede, istakla je Ivana Vuletić, sekretar Udruženja za građevinsku industriju PKS.
„Zakonski rok za primenu BIM-a je 1. januar 2028. godine, kada će BIM postati obavezujući u Srbiji za sve objekte koji imaju površinu veću od 10.000 kvadrata“, podsetila je Vuletić i ukazala da u Srbiji trenutno posluje više od 60.000 kompanija i preduzetnika u građevinskoj industriji koji zapošljavaju oko 150.000 radnika.
Ona je istakla da je mali broj onih koji koriste BIM, te da je važno da se primena BIM-a poboljša i proširi obuhvat kompanija koje koriste ovaj standard.
„Srpski jezički model (LLM) može doprineti da BIM bude brži, da se inženjeri rasterete u onim segmentima koji se tiču razumevanja zakonskih normi. Potrebni su, takođe, podsticaji za širu primenu BIM-a, obuke, ali i promena kurikuluma u obrazovnom sistemu i smernica za primenu BIM-a“, naglasila je Vuletić.
Mihailo Jovanović, direktor Kancelarije za informacione tehnologije i elektronsku upravu Vlade Srbije, istakao je da građevinarstvo i tehnološki razvoj nikada do sada nisu bili toliko povezani i ocenio da, ako je BIM postavio temelje digitalizacije građevinarstva, veštačka inteligencija predstavlja sledeći korak, alat koji omogućava da ti podaci postanu pametni i strateški upotrebljivi.
On je ukazao da su privredi, ali i akademskoj i naučnoj zajednici, na raspolaganju superkompjuteri u Srbiji, a od sledeće godine i srpski jezički model (LLM), koji će omogućiti lakše poslovanje privredi.
„Građevinska industrija dobija pristup alatima koji mogu značajno da unaprede projektovanje, simulacije i optimizaciju resursa i upravljanje rizicima“, ukazao je on i podsetio da će do kraja godine ili u prvom kvartalu sledeće biti dostupan i treći superkompjuter u Srbiji a u planu je i izgradnja novih data centara u Nišu i Novom Sadu.
Jovanović je objasnio da se u Kragujevcu, pored Državnog data centra, gradi i Inovacioni distrikt u kojem će se nalaziti Centar za informacionu bezbednost, te pozvao učesnike konferencije na saradnju u projektu uspostavljanja BIM laboratorije u okviru tog kompleksa.
Ovogodišnja konferencija okupila je vrhunske domaće i međunarodne stručnjake koji su razgovarali o inovacijama, digitalizaciji i budućnosti građevinarstva kroz primenu veštačke inteligencije, navodi se u saopštenju za javnost.
