Autor: Radojka Nikolić
Izvršni odbor Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) objavio je 15. juna u Vašingtonu svoj izveštaj za Srbiju o završetku Treće revizije aktuelnog programa koji Srbija ima u okviru Instrumenta za koordinaciju politika (PCI).
Izveštaj je pozitivan i naglašava da je uprkos nepovoljnim spoljnim i domaćim okolnostima, ekonomija Srbije ostaje otporna. Naglašava se jačanje ekonomske aktivnosti početkom 2026. godine i podseća da je za ovu godinu planiran rast od 2,8%, a za 2027. godinu 4%.
Navodi se i umerena inflacija od 3,3% u aprilu 2026., što je u okviru ciljane od 3%, plus-minus 1,5%, te da će NBS zaoštriti monetarnu politiku ukoliko dođe do pomerećaja.
U pohvale ide i ocena da je bankarski sektor stabilan, dobro kapitalizovan, likvidan i profitabilan, ali da treba biti spreman ako se rizici povećaju.
Državni budžet takođe dobija pohvalu zbog fiskalnog deficita od 3% BDP-a i zbog poštovanja fiskalnih pravila o platama i penzijama.
MMF podseća i da su se vlasti obavezale da će samo privremeno trajati mere koje su uvedene zbog energetskog šoka (smanjenje prihoda od akciza za državu), te da će dalje unapređivati strukturne reforme u energetskom sektoru.
I za kraj tog dela sa pohvalama, u Izveštaju se navodi da su jaki fundamentalni faktori Srbije: umeren javni dug, visoke međunarodne rezerve i dobro kapitalizovan bankarski sistem. Sve to bi trebalo da pomogne srpskoj ekonomiji da se nosi sa izazovima, uz naglasak da je Srbiji i dalje potreban aranžman MMF-a PCI, da bi se očuvali kreditilitet i poverenje.
I tu je kraj pohvalama, a slede upozorenja na izazove koji su pred Srbijom, zbog spoljnih i inutrašnjih rizika.
Kao prvo, treba ukinuti smanjenja akciza na gorivno do jula 2026. godine, što je vrlo uskoro. Jer, ako se nastavi subvencionisanje potrošnje goriva to bi bilo fiskalno skupo. Drugim rečima, manji su prihodi u budžet, što MMF nikako ne pozdravlja, jer brine o budžetskom deficitu i budžetskoj ravnoteži.
MMF upozorava da su fiskalni rizici povišeni, a dolaze ne samo iz energetskog šoka već i iz pritisaka vezanih za dugove Puteva Srbije i Grada Beograda.
Povodom mogućeg trajanja energetskog šoka MMF u Izveštaju navodi:
“Ukoliko energetski šok potraje, očuvanje fiskalnog sidra zahtevaće sprovođenje mera za nepredviđene situacije koje su utvrdile vlasti, uključujući racionalizaciju tekuće potrošnje i strogo određivanje prioriteta investicionih projekata… Mere za ublažavanje šoka cena energije treba da budu privremene i ciljane”.
Tu se i pominje da bi se mere ciljano odnosile samo na socijalno ugrožena domaćinstva.
Kad je reč o problemima sa JP Putevi Srbije, MMF je još u prethodnom izveštaju upozorio na dugovanja koja sui dostigla oko 24 milijarde dinara (oko 200 miliona evra), što je značajan fiskalni rizik za državni budžet. Tada je MMF predložio godišnje povećanje putarina i uvođenje naplate putarina za kamione na regionalnim putevima, kako bi se “ispeglao” taj minus. Sada se predlaže i stroža kontrola rashoda.
Drugo upozorenje koje ističe MMF u ovom Izveštaju odnosi se na budžet Grada Beograda. MMF zahteva hitno sprovođenje nezavisne ili dubinske procene uoči sledećeg budžetskog planiranja, da bi se identifikovale kritične tačke kako bi se zaustavilo prelivanje dugova na republički nivo.
“Tekuća procena finansijskog položaja Grada Beograda treba da se završi brzo, kako bi se ublažili fiskalni rizici pre sledećeg budžetskog ciklusa. Treba nastaviti fiskalno-strukturne reforme za jačanje upravljanja javnim investicijama (UJI), fiskalne transparentnosti i upravljanja prihodima”, navodi se u Izveštaju MMF-a.
MMF insistira da se realizuje planirano objavljivanje dodatnih podataka o lokalnim samoupravama, oporezivanju minerala i javno-privatnim partnerstvima (JPP). Time bi se ojačala transparentnost i odgovornost. Kao i do sada, pominje se jačanje kapaciteta poreske administracije i bolja naplata poreza da bi se povećali budžetski prihodi.
Kad je o kreditiranju reč, iako su iskazane pohvale i bankarskom sektoru i centralnoj banci Srbije, upozorava se na potencijalne rizike zbog dvocifrenog rasta kredita domaćinstava i zbog garantne šeme za kredite i hipoteke mladima za kupovinu prvog stana. Ta olakšica ne bi trebalo dalje da se proširuje, a sve buduće izmene treba da budu predmet prethodnih dobrih procena, navodi se u Izveštaju MMF.
Za energetski sektor važi preporuka da se jača finansijska pozicija državnih preduzeća zbog potrebe novih ulaganja. U ovom izveštaju MMF-a ne pominje se (direktno) povećanje cena električne enrgije od 1. oktobra koje je navedeno u prethodnom izveštaju, već je to drugačije formulisano:
“Napori na restrukturiranju EPS-a treba da se ubrzaju kako bi se postigla blagovremena racionalizacija radne snage i jače upravljanje pre planiranih velikih investicija. Kontinuirani napredak ka tarifama za električnu energiju koje pokrivaju troškove i jača disciplina plaćanja među glavnim dužnicima, ostaje važan za finansijsku održivost sektora”, navodi se u Izveštaju MMF-a.
Detaljnije o tome u Izveštaju MMF-a piše: “Uporno neplaćanje računa za energiju – posebno od strane državnih preduzeća i subnacionalnih entiteta – treba odlučno rešiti. Treba nastaviti ciljanu energetsku podršku za ranjiva domaćinstva. Ponovno oživljavanje širih strukturnih reformi je ključno za podršku tranziciji Srbije ka modelu rasta sa većom dodatom vrednošću”.
Članovi misije MMF-a koji su sačinili ovaj Izveštaj takođe pozdravljaju plan vlasti da izmeni Zakon o sprečavanju korupcije, kako bi se zahtevi za prijavu imovine proširili na najviše menadžere i članove upravnih odbora državnih preduzeća. “Poboljšanje efikasnosti rešavanja sudskih sporova je takođe važno za investicionu klimu”.
Misija takođe pozdravlja i digitalizaciju pravosuđa, koja bi trebalo da bude dopunjena procenom uskih grla u rešavanju građanskih i upravnih predmeta vezanih za poslovanje.
“Vlasti bi takođe trebalo da očuvaju fleksibilnost tržišta rada, dok se zakoni o radu usklađuju sa zahtevima EU. Reforme za olakšavanje trgovine bi dodatno podržale integraciju Srbije u EU”, navodi se u Izveštaju MMF-a koji je danas objavljen za Srbiju, posle treće revizije tekućeg aranžmana.
