(Foto: NBS)
Referentna kamatna stopa Narodne banke Srbije povećana je za 25 baznih poena, na nivo od 5,25%, na sednici Izvršnog odbora održanoj 12. januara. U istoj meri povećana je i stopa na depozitne olakšice – na 4,25%, kao i stopa na kreditne olakšice – na 6,25%, saopšteno je iz Kabineta guvernera NBS.
Kako se navodi, donošenjem ovakve odluke, Narodna banka Srbije nastavlja da pooštrava monetarne uslove i utiče na ograničavanje sekundarnih efekata troškovnih pritisaka na rast cena putem inflacionih očekivanja. “Time doprinosi da se inflacija u Srbiji nađe na opadajućoj putanji i vrati u granice dozvoljenog odstupanja od cilja do kraja perioda projekcije.” Ovo je deseto uzastopno povećanje referentne kamatne stope koje je počelo aprila 2022. godine).
Prosečna godišnja inflacija u 2022. iznosila je 11,9%, dok je međugodišnja inflacija iznosila 15,1%.
“I pored činjenice da je inflacija i dalje u najvećoj meri vođena globalnim troškovnim pritiscima u proizvodnji hrane i energenata na koje centralne banke nemaju uticaja ili je on veoma ograničen, Narodna banka Srbije čitavim setom mera nastoji da uspori inflaciju i doprinese njenom smanjenju ka cilju u narednom periodu. Pored pooštravanja monetarnih uslova podizanjem osnovnih kamatnih stopa i održavanja relativne stabilnosti deviznog kursa, Narodna banka Srbije je u prethodnom periodu donela i niz mera kojima je ograničeno poskupljenje finansijskih proizvoda”, navedeno je u saopštenju.
Dalje zatezanje monetarne politike Evropske centralne banke uticaće na rast cena evroindeksiranih kredita na domaćem tržištu.
Takođe se ističe da prve procene za decembar pokazuju da je inflacija u zemljama zone evra nastavila da se smanjuje drugi mesec zaredom, zahvaljujući usporavanju rasta cena energenata, dok cene hrane i bazna inflacija još uvek nisu usporile rast. “Pored toga, preliminarni pokazatelji ekonomske aktivnosti ukazuju da je, uprkos oštrom povećanju troškovnih pritisaka i kamatnih stopa, kao i izraženoj geopolitičkoj neizvesnosti, privredna aktivnost zone evra prošle godine bila povoljnija nego što se predviđalo, a prema procenama tržišnih učesnika, recesija u 2023. neće biti tako duboka kao što se prvobitno očekivalo. Prilikom donošenja odluke, Izvršni odbor je imao u vidu i da će se nastaviti zaoštravanje globalnih finansijskih uslova, usled očekivanog daljeg pooštravanja monetarnih politika Evropske centralne banke i Sistema federalnih rezervi. Ipak, očekuje se da će nastavak zaoštravanja globalnih finansijskih uslova doprineti daljem popuštanju inflatornih pritisaka na koje će uticati i nastavak smanjenja cena primarnih proizvoda, kao i da će dalje zatezanje monetarne politike Evropske centralne banke uticati i na nižu eksternu tražnju, ali i na rast cena evroindeksiranih kredita na domaćem tržištu”, upozoreno je iz Kabineta guvernera NBS.
Najveći doprinos inflaciji potekao je od rasta cena hrane i energenata.
Odlučujući da postepeno i odmereno pooštrava monetarne uslove na domaćem tržištu, Izvršni odbor je imao u vidu da je kretanje inflacije u Srbiji i dalje u najvećoj meri pod uticajem globalne energetske krize, još uvek prisutnih posledica pandemije, kao i suše koja je pogodila naš region. Prosečna godišnja inflacija u 2022. iznosila je 11,9%, a prema preliminarnim procenama Republičkog zavoda za statistiku, međugodišnja inflacija u decembru, kao i u prethodnom mesecu, bila je na nivou od 15,1%. Najveći doprinos inflaciji potekao je od rasta cena hrane i energenata, dok se bazna inflacija tokom godine kretala na znatno nižem nivou od ukupne, zahvaljujući pre svega očuvanoj dugogodišnjoj relativnoj stabilnosti kursa dinara prema evru. Ukupna inflacija ostaće povišena i početkom ove godine, pre svega zbog najavljenog poskupljenja struje i gasa, ali će se nakon toga naći na opadajućoj putanji, uz znatniji pad u drugoj polovini 2023. godine i povratak u granice cilja do kraja perioda projekcije. U smeru smirivanja inflatornih pritisaka delovaće dosadašnje zaoštravanje monetarnih uslova, očekivano slabljenje efekata globalnih faktora koji su vodili rast cena energenata i hrane u prethodnom periodu, kao i niža eksterna tražnja u uslovima nepovoljnijih izgleda globalnog privrednog rasta.
Ukupna inflacija ostaće povišena i početkom ove godine, pre svega zbog najavljenog poskupljenja struje i gasa, ali će se nakon toga naći na opadajućoj putanji.
Prema preliminarnoj proceni Republičkog zavoda za statistiku, realni rast bruto domaćeg proizvoda Srbije u 2022. godini iznosio je 2,3%, a ostvaren je kao rezultat rasta industrije i uslužnih sektora. Snažan doprinos rastu industrije potekao je od rasta fizičkog obima proizvodnje u rudarstvu, a zatim od prerađivačke industrije, uprkos snažnom rastu cena energenata na globalnom nivou, kao i prisutnim zastojima u lancima snabdevanja. S druge strane, poljoprivredna proizvodnja bila je manja zbog suše, kao i aktivnost u građevinarstvu u uslovima snažnog rasta troškova građevinskog materijala i drugih inputa. Izvršni odbor je naveo da su, uprkos manjoj aktivnosti u građevinarstvu, ukupne fiksne investicije ostale stabilne zahvaljujući snažnom prilivu stranih direktnih investicija. Tržište rada i dalje beleži pozitivna kretanja, uz dalji rast zaposlenosti i zarada, kao i smanjenje nezaposlenosti.
U zavisnosti od kretanja ključnih monetarnih i makroekonomskih faktora iz domaćeg i međunarodnog okruženja, kao i globalne geopolitičke situacije u narednom periodu, Narodna banka Srbije će procenjivati da li ima potrebe za nastavkom zaoštravanja monetarnih uslova i u kom obimu. Prioritet monetarne politike i dalje će biti obezbeđenje cenovne i finansijske stabilnosti u srednjem roku, uz podršku daljem privrednom rastu.
Naredna sednica Izvršnog odbora na kojoj će biti doneta odluka o referentnoj kamatnoj stopi održaće se 9. februara 2023. godine.
