Tržište govorništva globalno vredi 32 milijarde dolara godišnje – gde je tu Srbija?

Autor: Radojka Nikolić

Futuristi, antropolozi, psiholozi, eksperti za dugovečnost (longevity), poznavaoci menadžmenta, marketinga, slavni ekonomisti, IT stručnjaci, pisci, lekari – to su motivacioni govornici koji dominiraju svetskom scenom govorništva, a ne zaobilaze ni Srbiju. U proleće i s jeseni, angažuju ih kompanije ili institucije da „održe besede“ koje će ostaviti utisak na slušaoce. Takva „duhovna hrana“ košta, a dolazak govornika organizuju specijalizovane agencije.

Jedinu agenciju te vrste u Srbiji i regionu, odnosno Pablik spiking biro (Public Speaking Bureau), pod imenom „Talks and Folks“, osnovao je 2020. godine Dušan Basalo, ekonomista, preduzetnik, konsultant za poslovanje i razvoj karijere, danas i CEO tog biroa.

Ova agencija zastupa najuspešnije ljude koji žele da budu mentori ili govornici i predstavlja ih tržištu, odnosno onima kojima su potrebni za sesije govorništva. Do ideje da osnuje agenciju Dušan je došao jer je zaključio:

„Živimo u vreme kada imamo gomilu informacija, ali nam nedostaje inspiracija. Kako da na to prebacimo fokus? Pa, tako što ćemo da pronađemo ljude koji će ponuditi motivaciju i inspiraciju“, kaže Basalo za naš portal.

U razgovoru za www.magazinbiznis.rs od Dušana saznajemo gotovo sve detalje o biznisu govorništva koji je i dalje u usponu. Tržište se razvija, a potražnja diktira i cene. Procenjuje se da se na tržištu govorništva godišnje u svetu „okrene“ oko 32 milijarde dolara, a da za najveće svetske zvezde jedno predavanje uživo može koštati i nekoliko stotina hiljada dolara.

Kako se dogodilo da govornici postanu „estradne zvezde u biznisu“?

Dušan Basalo odgovara da je to je posledica globalne „selebritizacije“, jer su javne ličnosti u šou biznisu postale veće zvezde nego ranije. „Biznis zajednica takođe traži svoje selebritije. Najbliži tome su neki mislioci, pa je postala stvar prestiža da se ide na konferencije i da se slušaju velika svetska imena“, kaže Basalo.

Na pitanje da li su „biznis zvezde“ i influenseri, Dušan odgovara da se oni mogu uporediti sa influenserima, ali u poslovnom svetu:

„Oni mogu da utiču na ljude koji donose odluke. Jer, velika imena su ne samo govornici, već i lični koučevi, lični savetnici menadžera u kompanijama i oni direktno utiču na te ljude. Tu postoji opasnost kao i sa svim influenserima, a to je da im se previše veruje. A mi moramo znati da svako ko je javna ličnost i ko je veoma popularan, treba da se izbori sa sopstvenim egom i da shvati šta je realnost. Zato treba biti oprezan“, kaže Basalo.

On navodi da se trendovi i potražnja za govornicima brzo menjaju. Na primer, pre šest godina, kada je Basalo započeo posao, njegova agencija je angažovala 90% govornika iz sveta biznisa, a samo 10% iz drugih oblasti. Danas je obrnuta situacija: Oko 90% govornika je iz drugih oblasti, a samo 10% iz sveta  biznisa.

„To pokazuje trend, ne samo kod nas u Srbiji, nego i u svetu, da ljudi iz biznisa traže inspiraciju iz drugih oblasti, traže širu sliku. Mi, na primer, kao govornike zastupamo – dirigente, pilote, sportiste koji su došli na vrh sveta, alpiniste, glumce, kardiohirurga koji radi transplantacije srca… Uz našu pripremu, oni su spremni da govore o onome što je ljudima važno da bi upotpunili svoja saznanja“, kaže Basalo.

Koliko košta njihovo angažovanje? O cenama govornika teško je govoriti, jer honorari nisu jasno definisani. Zavise od popularnosti nekog govornika, od teme, od njegovih ličnih zahteva, od toga koliko je ko spreman da plati.

O tome kako izgleda ugovaranje i realizacija gostovanja govornika, naš sagovornik kaže da, uopšteno posmatrano, to liči na neku vrstu pijace: „Sve se zasniva na nekoj vrsti ponude i potražnje. Konkretno, ako je neki govornik više tražen, ako je učestvovao na nekim važnim konferencijama, onda on i više košta. Ali, tu nema jasno definisanih cena, ni vrednosti. Više zavisi od nekog sentimenta klijenta da li mu je važno da dovede baš to ime i koliko je spreman da plati ako mu je to stvar prestiža. Pošto nema jasnih kriterijuma, može se dogoditi da neki govornik košta nekoliko stotina hiljada evra, a da drugi govornik, koji ima kvalitetnije obraćanje, košta desetostruko manje. Tržište je dosta iracionalno postavljeno“, kaže Basalo.

On napominje da ima govornika koji pristaju i da besplatno negde nastupe, samo da bi im skočila cena, jer će u svoje prezentovanje upisati i taj nastup. Naročito ako je reč o značajnom skupu.

Veliki je raspon cena za predavanje govornika u svetu i ide od 10.000 i 12.000 evra do čak 450.000 evra ili pola miliona evra, navodi Dušan.

„Kod nas u Srbiji je drugačije, zavisi ko je angažovan, koja je tema, koja ciljna grupa, ali raspon je najčešće od 2.000 evra do 5.000 ili 6.000 evra. To je cena koju plaća kompanija za honorar, ali tu nisu uključeni putni troškovi“, kaže Dušan i navodi da kompanije najčešće angažuju govornike za njihove menadžment konferencije godišnje, polugodišnje ili kvartalne. Takođe govornici su traženi i za regionalne ili evropske skupove stranih kompanija koji se održavaju u Beogradu, kao i za velike tim bildinge.

„Prošlo je vreme gde se tim bilding svodio samo na zabavne aktivnosti, na neku dobru žurku ili lep izlet. Kompanije i njihovi zaposleni sada žele da imaju susrete koji inspirišu i motivišu za obogaćivanje duhovne strane ličnosti“, kaže Dušan.

Za tržište u Srbiji Dušan kaže da je racionalnije i da se više obraća pažnja na kvalitet govornika i na to ko koliko vredi.

„Ali, tržište je kod nas izuzetno mlado. Mi jedini u regionu poslujemo kao Pablik spiking biro. Ima nekih pojedinačnih posredovanja u dovođenju govornika, ali nema agencija koja o svemu brine i pruža podršku kompaniji. Mi pomažemo u izboru govornika i regulišemo sve od smeštaja do putovanja“, kaže Dušan.

U početku, na našem regionalnom tržištu, 70% govornika su bili domaći govornici, a 30% stranci, a sada je obrnuta proporcija, objašnjava naš sagovornik. Prošle godine agencija „Talks and Folks“ realizovala je 130 angažmana – gostovanja govornika, a ove godine će biti oko 150. U regionu rade sa Crnom Gorom, Slovenijom, Bugarskom, sa BiH i Makedonijom. Izvan našeg regiona radili su u Grčkoj, Italiji, u Budimpešti, Roterdamu, a uskoro će realizovati i projekat u Madridu.

Koji je govornik  trenutno u svetu najpopularniji, najtraženiji a time i najskuplji?

„Nekoliko govornika se smenjuju na svetskoj top listi govornika. Na primer, Sajmon Sinek je dugo vremena bio najtraženiji i njegovi honorari su išli do nekoliko stotina hiljada dolara. Najviše honorare trenutno imaju Adam Grant i Toni Robins, koji je dugo već na toj sceni. Grant i Simon su iz oblasti menadžmenta, dok je Toni Robins iz oblasti ličnog razvoja“, kaže Dušan.

Za angažovanje govornika najveći svetski biroi su u Njujorku, Londonu i Briselu, ali se i Dubai ozbiljno uključuje u taj vrh. „U jednom trenutku je u Dubaiju postalo prestižno da dovedu velika imena u svetu govorništva, a pošto imaju mnogo novca, to mogu i da plate“, kaže naš sagovornik.

Već neko vreme je veoma popularna i tema longevity – dugovečnosti koja je postala posebno zanimljiva tržištu Dubaija i Bliskog Istoka, kaže Dušan i objašnjava da je ta tema došla iz Amerike.

„U SAD je u fokus stavljena tema longevity, jer su vlasnici velikih kompanija počeli mnogo novca da investiraju u razvoj biznisa koji se odnose na dugovečnost. Ne samo zbog produženja životnog veka, već  i zbog većeg kvaliteta života. Bliski Istok je tu temu prihvatio. Prošle godine je u Dubaiju održana konferencija koja je dovela najveće svetske govornike iz te oblasti“, navodi Dušan.

No, ukoliko je govorništvo već postalo neizbežan deo naše stvarnosti, postavlja se i pitanje koliko govorništvo ima manipulativni karakter. Da li iza tih govornika stoji veliko znanje ili su to naučene prezentacije? Da li oni govore samo ono što može ljudima biti atraktivno i time sebi obezbeđuju i popularnost i zaradu?

Odgovarajući na ova pitanja, Dušan Basalo kaže da dobrog govornika čine dva aspekta: prvi je znanje, odnosno ekspertiza, a drugi način kako iznosi to znanje, odnosno kako ga donosi na scenu.

„Kada govornik nastupa na sceni, taj drugi deo ima veću specifičnu težinu. Zato imamo situaciju da su ljudi koji scenom vladaju dobro i koji zanimljivo prezentuju svoj sadržaj, popularniji i atraktivniji, čak i ako je njihovo znanje oskudnije od nekih koji su veći eksperti. U tom kontekstu nastupi govornika se mogu porediti i sa pevačkom i glumačkom industrijom“, kaže Basalo i napominje da nastupi imaju i populistički karakter, jer se primenjuje taktika da se ljudima govori ono što žele da čuju, kao što to rade i političari.

Smatra se da je začetnik govorništva bio američki pisac i pripovedač Dejl Karnegi, objašnjava Basalo:

„Dejl Karnegi je svojim nastupima i edukovanjem ljudi kako da govore, pokrenuo nešto što će se kasnije pretvoriti u industriju govorništva, a to je da neko plaća da bi slušao. Mislim da će govorništvo biti još popularnije, jer će ljudi tražiti inspiraciju i motivaciju u slušanju dobrih govornika“, smatra Dušan Basalo.