Autor: Radojka Nikolić
(Foto: Zvanična prezentacija sajta Fitch Ratings)
Međunarodna agencija za kreditni rejting Fič (Fitch) potvrdila je 10. jula, iz svog sedišta u Frankfurtu, da kreditni rejting Republike Srbije ostaje BB+(špekulativni, neinvesticioni rang) sa pozitivnim izgledima. Prethodna ocena kreditnog rejtinga za Srbiju, takođe BB+, data je krajem januara ove godine.
U originalnom tekstu saopštenja agencije Fič navodi se da je “rejting Srbije podržan doslednom kombinacijom makroekonomskih politika, uključujući snažnu posvećenost stabilnosti deviznog kursa i razumnom fiskalnom upravljanju, ojačane međunarodne rezerve i visok BDP po glavi stanovnika u poređenju sa zemljama sa ocenom BB“.
Agencija Fič dalje navodi da postoji pozitivan izgled za veći ekonomski rast, vođen investicijama nakon nedavnog usporavanja, te da to može biti podržano stabilizacijom državnog duga na nižem nivou, uz otpornost na spoljne šokove.
Međutim, u saopštenju Fiča se navodi da je i dalje veliki deficit tekućeg računa, da se Srbija značajno oslanja na spoljno finansiranje i da se zadržava visoka evroizacija bankarskog sektora.
Uz te rizike, agencija Fič se bavi i društveno-političkim okolnostima u Srbiji.
Tim povodom se navodi da postoji “povećana politička neizvesnost, uključujući i onu povezanu sa potencijalnim prevremenim izborima. To može dovesti do obnavljanja društvenih protesta, što predstavlja rizik za ekonomski rast i devizne rezerve”, navodi se u najnovijem saopštenju Fiča.
U okviru političke neizvesnosti za Srbiju, analitičari Fiča navode prevremene izbore koji bi se mogli održati do kraja ove godine:
“Izjave predsednika Vučića sugerišu da su prevremeni izbori verovatni do kraja 2026. godine, iako vreme i vrsta glasanja (predsedničko, parlamentarno ili oba) ostaju nejasni. Nedavni rezultati opštinskih izbora ukazuju na potencijal za tesnu nacionalnu pobedu, usred kontinuirane visoke političke polarizacije”, navodi se u saopštenju Fiča.
Agencija Fič ocenjuje i situaciju sa studentskim protestima i navodi sledeće:
“Studentski protesti su se smirili tokom druge polovine 2025. godine, ali bi društvene tenzije mogle ponovo da porastu oko glasanja. Postoji ograničena vidljivost potencijalnih kandidata i političke platforme studentskog pokreta”, navodi Fič.
Pošto ocenjuje da je Srbija u predizbornoj fazi, Fič očekuje da će fiskalna politika ostati oprezna, uprkos izbornom ciklusu, i projektuje deficit opšte države u okviru cilja MMF-a od 3% BDP-a u 2026. godini, nakon 2,4% u 2025. godini.
Agencija Fič pominje i državni paket mera koji je najavljen u vrednosti od 0,6% BDP-a, uključujući jednokratnu podršku za ranjive grupe i penzionere. Odakle će doći novac za te isplate, Fič ovako tumači:
“Bolji rezultati prihoda, posebno veći porez na dobit preduzeća, PDV i neporeski prihodi, trebalo bi da nadoknade troškove”, navodi se u saopštenju agencije Fič.
Povodom situacije u vezi sa NIS-om pomenuta je samo neutralna ocena: “Prodaja ruskog udela u naftnoj kompaniji NIS mađarskoj MOL grupi i dalje zahteva odobrenje SAD i Rusije”.
U ključne faktore zbog kojih je rejting zadržan na BB+ agencija Fič ubraja da je “rast realnog BDP-a ubrzan je u prvom kvartalu 2026. godine, zahvaljujući povoljnim baznim efektima, jačoj privatnoj i javnoj potrošnji i većem izvozu automobilske industrije”.
Procena je da bi taj rast trebalo da ostane uglavnom stabilan zbog realizacije projekata „Skok u budućnost 2027“ i zbog povećanja plata i penzija. Time se nadoknađuje “dugotrajna domaća politička neizvesnost, slabija spoljna potražnja i efekat Mehanizma EU za prilagođavanje ugljenika na granicama na konkurentnost nekih sektora”, navodi Fič.
Agencija Fič projektuje da će rast realnog BDP-a porasti na 4,0% u 2027. godini, usled jednokratnih događaja vezanih za Beograd Expo 2027, ali će ove godine rast biti zadržan na 2,8%.
Srednjoročno bi izgledi trebalo da budu povoljniji, procenjuje Fič i navodi:
“Od 2024. godine, ekonomija Srbije je usporila, ali je pokazala otpornost na spoljne šokove, uključujući američke tarife, sukob na Bliskom istoku i slab rast među ključnim trgovinskim partnerima, niži priliv stranih direktnih investicija i domaću političku neizvesnost. Projektujemo da će se rast stabilizovati na oko 3,5% nakon 2027. godine, što podržava našu prognozu o povećanju BDP-a po glavi stanovnika od skoro 50% u američkim dolarima između 2024. i 2028. godine”, navodi se u analizi agencije Fič, objavljenoj povodom davanja kreditne ocene Srbiji.
No, odmah uz te povoljne izglede slede i izazovi, a analitičari Fiča ih vide u sledećem:
“Rastući troškovi rada, uključujući udvostručenje minimalne zarade od 2020. godine, stagnirajuće učešće u radnoj snazi i nepovoljna demografija predstavljaju rizike za srednjoročne izglede”.
Fič u svojoj najnovijoj analizi pominje i novu Strategiju razvoja Srbije 2035:
“Po mišljenju agencije Fič, rizik od potencijalnih obaveza je nizak, ali izazovi fiskalnog upravljanja uključuju akumulaciju zaostalih obaveza u nekim državnim preduzećima, finansijske pritiske među opštinama i tekuće restrukturiranje energetskih državnih preduzeća”, navodi se u analizi agencije Fič koja je objavljena 10. jula 2026. godine.
