Svet se sve više kreće ka trajno visokim cenama energenata, ili je barem rizik od takvog scenarija u porastu. Prema oceni stručnjaka OTP Banke iz najnovijeg kvartalnog investicionog izveštaja „Investment Outlook“, takav razvoj događaja mogao bi biti praćen višom inflacijom i višim kamatnim stopama. Analitičari veruju da bi razvoj veštačke inteligencije, kao i regioni manje izloženi visokim cenama energenata, mogli investitorima da ponude nove investicione prilike.

Budimpešta, 07. oktobar 2026. godine – Uprkos carinskom ratu poslednjih godina, ekonomija SAD-a ostala je otporna, zadržavši prethodnu stopu godišnjeg rasta od oko 2%, prvenstveno zahvaljujući potrošnji i investicijama, prema najnovijoj analizi OTP Banke. Kako smatraju stručnjaci Banke, ekonomija SAD-a uspešno se nosi i sa rizicima koji proizlaze iz rata na Bliskom istoku, navedeno je u saopštenju za javnost.

„Međutim, gledajući unapred, verujemo da bi dugotrajni geopolitički konflikti i trajno visoke cene energenata mogli da pojačaju inflatorne pritiske, dok bi visoke kamatne stope mogle da uspore ekonomski rast”, istakao je Győző Eppich, direktor Centra za analizu OTP-a. Zahvaljujući svojoj energetskoj nezavisnosti, Sjedinjene Američke Države su manje izložene visokim cenama energenata nego Evropa i Azija. Međutim, kako dodaje, prekidi u lancima snabdevanja i sekundarni efekti na ostale proizvode stvaraju neizvesnost kada je reč o rastu BDP-a i budućem kretanju inflacije.

Najznačajniji predstojeći događaj u SAD-u jesu kongresni izbori u novembru, na koje Donald Tramp izlazi sa rekordno niskim rejtingom. Prema mišljenju analitičara, to bi moglo dovesti do neodgovornih obećanja, poput već najavljene „Trampove dividende“ od 5.000 dolara za svakog punoletnog građanina SAD-a.

Stanje javnih finansija SAD-a sve više zabrinjava: fiskalni deficit od oko 6% znatno je iznad proseka od 3,8% zabeleženog u poslednjih nekoliko decenija. Izdaci za kamate takođe bi mogli značajno da porastu i da se do 2036. godine udvostruče na 2 biliona dolara godišnje. Rast dugoročnih prinosa dostigao je kritičan prag u septembru, kada je prinos na desetogodišnje državne obveznice SAD-a prešao nivo od 5%. Kratkotrajno je dostigao ovaj nivo i 2023. godine, a pre toga poslednji put 2007. godine.

Prema pojedinim pokazateljima, evropska ekonomija ostala je relativno otporna na visoke cene energenata, dok pokazatelji poslovnog poverenja i dalje beleže povoljna kretanja. Prema očekivanjima Evropske centralne banke (ECB), normalizacija cena energenata tokom 2027. godine trebalo bi da poveća raspoloživi dohodak domaćinstava i podstakne domaću potrošnju. Daljem rastu mogle bi doprineti i investicije u veštačku inteligenciju, odbranu i infrastrukturu.

Otpornost privrede ne može da traje večno: ukoliko cene energenata ostanu visoke, potrošači će na kraju ipak osetiti posledice. Međutim, prema analitičarima OTP Banke, za sada rast zarada kompanija, prvenstveno podstaknut investicijama u veštačku inteligenciju, ublažava ovaj rizik na tržištu akcija.

„Globalni rast korporativnih zarada od oko 30% već je izuzetan, a očekuje se da će se takav trend nastaviti i u narednim kvartalima”, istakao je Dávid Sándor, rukovodilac istraživanja za više klasa imovine pri Globalnim tržištima OTP-a, koji je istovremeno ukazao na rizike povezane sa održivošću investicija u veštačku inteligenciju. Istovremeno, rast zarada i brzo poboljšanje očekivanja u pogledu zarada ublažili su precenjenost tržišta akcija: ova klasa imovine postala je znatno jeftinija, iako preostali rizici i dalje zahtevaju selektivan pristup. Imajući u vidu razvoj događaja u vezi sa tenzijama koje uključuju Iran i rast prinosa na obveznice, analitičari OTP Banke smatraju da bi eventualne tržišne korekcije mogle da ponude pogodne ulazne tačke.

Kompanije u Evropi nastavljaju da se suočavaju sa niskim profitnim maržama i slabim rastom, dok su akcije postale manje atraktivne u pogledu relativnog vrednovanja. Evropa se suočava sa značajnim ekonomskim izazovima, a trajno visoke cene prirodnog gasa mogle bi da predstavljaju otežavajući faktor tokom narednih meseci.

Zahvaljujući sektoru veštačke inteligencije, rast zarada kompanija na tržištima u razvoju premašio je rast zabeležen u Sjedinjenim Američkim Državama. Analitičari OTP Banke smatraju da južnokorejsko tržište akcija, koje je u velikoj meri izloženo ovoj industriji, zaslužuje posebnu pažnju. „Tržišta centralne i istočne Evrope do sada su relativno uspešno premostila rast cena energenata. Zahvaljujući rastu korporativnih zarada, atraktivnim vrednovanjima i značajnoj zastupljenosti finansijskog sektora, naš region jedan je od najatraktivnijih za investitore koji traže prilike bez izloženosti veštačkoj inteligenciji”, istakao je Dávid Sándor. Latinska Amerika nalazi se u sličnoj poziciji, pri čemu bi izbori u Brazilu mogli privremeno da podstaknu već ionako jeftino tržište.

Analitičari OTP Banke smatraju da je rast prinosa na obveznice zabeležen tokom poslednjih nedelja opravdan fundamentalnim pokazateljima. Međutim, prinosi značajno viši od sadašnjih nivoa bili bi bolni kako sa ekonomskog, tako i sa političkog stanovišta. Analitičari smatraju da kreatori ekonomske politike raspolažu instrumentima za privremeno držanje tržišta pod kontrolom, ali bi dugoročan uspeh zahtevao fiskalno prilagođavanje.

Ukupni izgledi za robna tržišta ocenjeni su kao neutralni, što je Dávid Sándor pripisao aktuelnim tenzijama na Bliskom istoku i teškoćama u predviđanju njihovog daljeg razvoja. Po njegovom mišljenju, poljoprivredne sirovine i uranijum mogli bi da imaju poseban potencijal u ovakvom okruženju.