Autor: Radojka Nikolić

Posle dve godine i 2 meseca, odnosno posle 26 meseci, Narodna banka Srbije povećala je referentnu kamatnu stopu sa 5,75% na 6,0%. To je odlučeno na sastanku Izvršnog odbora koji je održan 12. novembra 2026. godine, kada je odlučeno i da se poveća stopa na depozitne olakšice – na 4,75%, kao i stopa na kreditne olakšice – na 7,25%.

Ovim najnovijim podizanjem opšte referentne kamatne stope na 6,0%, NBS je zapravo, vratila nivo kamatne stope od 6,0%, koja je važila od jula do 12. septembra 2024. godine.

Zašto se NBS odlučila za ponovno podizanje kamatne stope ovog novembra, odnosno na zaoštravanje monetarnih uslova?

U obrazloženju sa sednice IO NBS navodi se da “ostvareno i očekivano kretanje inflacije u narednom periodu, kao i rizici iz međunarodnog i domaćeg okruženja koji mogu uticati na kretanje inflacije, Izvršni odbor je zaključio da je povećanje referentne kamatne stope adekvatna i pravovremena mera”.

Namera je da se ovim potezom spreče sekundarni efekti energetskog šoka na ostale cene i da se obezbeđenja cenovne stabilnosti u srednjem roku.

Dalje se u saopštenju navodi da se produžava neizvesnost u međunarodnom okruženju, usled sukoba na Bliskom istoku, da to utiče na kretanja na globalnom energetskom tržištu, što posledično utiče na rast cena nafte, prirodnog gasa i električne energije. ”

Istovremeno, zalihe nafte koje su tokom prvih meseci sukoba korišćene radi ublažavanja cenovnih pritisaka postepeno su iscrpljene, što je dodatno pojačalo pritiske na globalnom tržištu energenata. Povećane su i rafinerijske marže, naročito kod dizela, usled oštećenja i uništenja rafinerijskih kapaciteta na Bliskom istoku i u Rusiji. Iako su se efekti energetskog šoka na globalnu inflaciju i ekonomsku aktivnost do sada ispoljili u relativno ograničenoj meri, rizici od njegovog šireg prenošenja se povećavaju imajući u vidu da se cene energenata duže nalaze na visokom nivou. U tom slučaju, rast troškova energenata mogao bi se u većoj meri preliti na troškove proizvodnje i transporta, lance snabdevanja, inflaciona očekivanja, zarade i cene ostalih proizvoda i usluga”, navodi se u saopštenju NBS.

Rast troškova energenata mogao bi se u većoj meri preliti na troškove proizvodnje i transporta, lance snabdevanja, inflaciona očekivanja, zarade i cene ostalih proizvoda i usluga.

U saopštenju se navodi da je međugodišnja inflacija u septembru, u skladu sa očekivanjima Izvršnog odbora, povećana na 4,1%, pre svega pod uticajem niske baze iz prošle godine kod cena prehrambenih proizvoda i proizvoda kućne hemije na koje se primenjivala uredba o ograničenju marži.

Na kretanje inflacije uticalo je i poskupljenje naftnih derivata od preko 17% međugodišnje, zbog porasta cene nafte na svetskom tržištu, koje bi bilo i veće da država nije smanjila akcize na gorivo.

Prema oceni Izvršnog odbora, dugotrajnije zadržavanje cena energenata na visokom nivou, uz više svetske cene i ostalih primarnih proizvoda i povećanu uvoznu inflaciju, kao i nisku bazu iz ove godine kod cena hrane, odraziće se na dalji postepeni rast inflacije, za koju se očekuje da naredne godine bude iznad gornje granice cilja od 3±1,5%. Ipak, krajem 2027. inflacija bi trebalo da se vrati u granice cilja i zatim do kraja perioda projekcije da nastavi da se približava centralnoj vrednosti cilja.

Procenjuje se, prema očekivanjima Republičkog zavoda za statistiku, da realni rast bruto domaćeg proizvoda dostigne 4,0% u trećem tromesečju ove godine.

“Rast je bio vođen rastom aktivnosti uslužnih sektora, a pozitivan doprinos potekao je i od poljoprivrede i građevinarstva. Zbog sniženog vodostaja, koji je otežao proizvodnju struje, transport, a delom i proizvodni proces u prerađivačkoj industriji, industrijska proizvodnja je stagnirala. Izvršni odbor očekuje da će privredni rast ove godine biti veći nego što se očekivalo u avgustu i da će iznositi najmanje 3,5%.

“Privreda Srbije je pokazala veću otpornost od očekivane na dešavanja u međunarodnom okruženju, a delom i zbog većeg od procenjenog rasta poljoprivredne proizvodnje. Istovremeno, zbog više ovogodišnje baze, kao i dalje prisutnih geopolitičkih tenzija i nastavka rasta svetskih cena energenata, projekciju rasta za 2027. godinu korigovali smo naniže, na 4,0%. Glavni pokretač rasta ekonomske aktivnosti trebalo bi da bude domaća tražnja, uz pozitivan doprinos i potrošnje i investicija, koje će biti podržane rastom raspoloživog dohotka i realizacijom infrastrukturnih projekata”, navodi se u saopštenju NBS.

Naredna sednica Izvršnog odbora na kojoj će se razmatrati ekonomska kretanja i izgledi i doneti odluka o referentnoj kamatnoj stopi održaće se 10. decembra 2026. godine.