Danko Brčerević, glavni ekonomista Fiskalnog saveta: Nova vlada će morati da radi na dva koloseka, jer su u javnim finansijama potrebne duboke promene

Autor: Radojka Nikolić

„Ukoliko budžet za 2027. ne bude spreman do kraja 2026, usvojiće se u prvim mesecima 2027, uz privremeno finansiranje do tada. Privremeno finansiranje je standardan mehanizam koji je Srbija više puta koristila, u 2007, na primer, čitavih šest meseci. Država zbog toga neće stati.

Mnogo je važnije šta će nova Vlada raditi s javnim finansijama, jer su tu potrebne duboke promene u mnogim segmentima koji su neefikasni i prevaziđeni. Ali, to se ne može rešiti preko noći, pa će morati da se radi na dva koloseka“.

Tako je ocenio Danko Brčerević, glavni ekonomista Fiskalnog saveta, u ekskluzivnom intervjuu za magazinbiznis.rs, odgovarajući na pitanja o tome kada je realno očekivati usvajanje budžeta Republike Srbije za 2027. godinu, imajući u vidu rokove i tek završene parlamentarne izbore, pa potom i predsedničke izbore koji predstoje.

„Vreme usvajanja budžeta zavisiće od brzine formiranja Vlade, a delom i od tehničkih procedura, jer će doći i do izmene strukture ministarstava. Sam datum mi ne deluje kao suštinsko pitanje“, rekao je Brčerević sa kojim smo razgovarali o tome koje su promene neophodne i šta će biti najvažnije da isplaniraju i postave u novom budžetu nove ekonomske vlasti.

Koje su to duboke promene koje treba napraviti i na koja dva koloseka?

„Prvi je hitan i on podrazumeva očuvanje stabilnosti i operativnosti budžeta. Treba izmirivati preuzete obaveze, završiti projekte s fiksnim rokom, poput EKSPO-a, i izbegavati nagle zaokrete u sistemima na koje se ljudi oslanjaju, kao što su podsticaji u poljoprivredi. Uz sve to, nova Vlada mora dobro da se upozna sa stvarnim stanjem budžeta, svim obavezama države i rizicima“.

Na šta konkretno mislite?

„Na to da će prvi budžet nove Vlade verovatno sadržati dosta nasleđenih elemenata. Ipak, on može odmah da pokaže novi pristup, a to znači – da ne uključuje neproverene ad hok inicijative, da bude daleko transparentniji nego dosad i da se usvoji uz sadržajnu raspravu u Skupštini“.

 A drugi kolosek?

„Na drugom koloseku potreban je temeljan rad jer se on odnosi na suštinsku transformaciju fiskalne politike. Reforme koje su za to neophodne treba dobro pripremiti i povezati s budžetskim planiranjem. To podrazumeva jasan trogodišnji plan šta se želi postići i razradu po sektorima kroz novu Fiskalnu strategiju.

U tom smislu, ’pravi’ budžet nove Vlade biće onaj za 2028. godinu. Ukratko, ne očekujem da budžet za 2027. donese snažan zaokret, niti mislim da bi to bilo dobro, ali on mora da bude institucionalno uredan i fiskalno odgovoran.

Ako je dosadašnji razvojni ekonomski model Srbije potrošen – a to su državna ulaganja u izgradnju infrastrukture i privlačenje stranih investitora subvencijama – sa čim će se suočiti nove ekonomske vlasti i šta bi trebalo da im budu prvi prioriteti?

„Dosadašnji model rasta zaista se istrošio, što se jasno vidi u podacima. Zaposlenost u Srbiji pada već dve godine. U septembru 2026. bilo je oko 30.000 zaposlenih manje nego krajem 2024, a Anketa o radnoj snazi pokazuje još dublji pad. Strane direktne investicije sistematski se smanjuju kao udeo u BDP-u još od 2022. godine. Pritom, pojedini strani investitori u poslednjih nekoliko godina smanjuju obim poslovanja ili zatvaraju pogone u Srbiji.

Reč je pre svega o proizvođačima odeće, tekstila i obuće poput Benetona u Nišu, Džinsija u Leskovcu, Kentaura u Vranju, Kaizena u Smederevu i Falk Ista u Knjaževcu, kao i Valija, koji do kraja godine gasi pogon u Valjevu.

Isti trend pogađa i proizvođače komponenti za auto-industriju: Drekslmajer zatvara fabriku u Zrenjaninu, Leoni je zatvorio pogon u Malošištu, a Aptiv u Zaječaru, dok su Džonson Elektrik, Jura i Adijent značajno smanjili obim aktivnosti“.

Ali, videli smo da odlazeća vlada za to već optužuje dolazeću vlast?

„Apsurdno je da odlazeća Vlada, umesto da prihvati svoju odgovornost, optužuje za to buduću vladu koja još nije ni formirana. Jer, ti trendovi smanjenja stranih direktnih investicija traju već nekoliko godina“.

Kako nova vlada treba da priprema novi republički budžet?

„I kod izrade budžeta, nova Vlada treba da radi na dva fronta. U kratkom roku morala bi da pokuša da spreči da započeto usporavanje privrede postane dublje i trajnije. Zato je važno da se pošalju jasni signali da je fiskalni deficit pod kontrolom, da se javni poslovi dodeljuju transparentno i da ista pravila važe za sve. Takvi signali mogu relativno brzo da smanje percepciju rizika kod domaćih i stranih investitora.

Potrebno je očuvati i relativno visok nivo javnih investicija, ali s boljim izborom projekata i izvođača kako bi se s istim novcem postigao znatno veći efekat. Važnu priliku nudi i Plan rasta EU za Zapadni Balkan iz kog je Srbiji na raspolaganju oko 1,6 milijardi evra bespovratne pomoći i povoljnih kredita, a dosad je povučen tek mali deo“.

To za Srbiju znači intenziviranje evropskih integracija?

„Šire gledano, EU je naš glavni spoljnotrgovinski partner i najveći izvor investicija, a evropske kompanije zbog geopolitičkih tenzija približavaju proizvodnju i lance snabdevanja matičnom tržištu. Doslednije sprovođenje evropskih integracija, koje su strateški cilj Srbije duže od dve decenije, moglo bi da pomogne da Srbija tu priliku iskoristi za privlačenje kvalitetnijih investicija“.

Kako nove ekonomske vlasti treba da se pripreme za novi model rasta?

„Paralelno sa svim pomenutim potezima, treba postavljati temelje za novi model rasta, tj. jačati institucije, vladavinu prava, suzbijati korupciju, unapređivati obrazovanje… To znači treba stvarati uslove u kojima će domaći preduzetnici i kvalitetniji strani investitori biti nosioci rasta produktivnosti.

Efekti ovih reformi dolaze sporije, ali se one moraju započeti brzo, jer upravo od njih zavisi da li će Srbija za nekoliko godina početi da ostvaruje brži rast zasnovan na produktivnosti, koji bi ovaj put bio održiv“.

Za koji se novi razvojni ekonomski model zalaže Fiskalni savet i da li ćete ga predložiti novim ekonomskim vlastima?

„Fiskalni savet nema mandat da definiše razvojni model zemlje, ali su javne finansije u središtu svakog modela rasta, jer određuju gde i kako država troši novac. Mi već neko vreme upozoravamo da Srbija, iako načelno ima zadovoljavajuću fiskalnu i makroekonomsku stabilnost, ide u pogrešnom smeru.

Javni novac se ne troši dovoljno efikasno, pa rezultati ne prate uložena sredstva, odluke se sve češće donose mimo institucija i procedura, a važne reforme godinama se ne sprovode. Zato smo još pre oktobarskih parlamentarnih izbora započeli rad na sveobuhvatnoj studiji, sa preporukama za unapređenje javnih finansija. Na to nas je motivisalo stanje u kom se nalazimo, a ne politički kalendar“.

Šta Fiskalni savet predlaže u toj svojoj novoj studiji?

„Studija polazi od čvrstog fiskalnog okvira, tj. umerenog budžetskog deficita uz striktno poštovanje fiskalnih pravila. U tom okviru predlažemo reforme u nizu sektora, od poljoprivrede, gde je budžet za deset godina realno povećan 2,6 puta bez opipljivih rezultata, preko energetike i javnih preduzeća, do sistema plata i zaposlenosti u javnom sektoru.

Zajednički imenitelj svih predloga je da se postojeći novac troši racionalnije i bolje usmerava. Posebno mesto ima reforma javnih investicija koja uključuje i preusmeravanje sredstava koja će se osloboditi završetkom velikih investicionih projekata ka stvarnim razvojnim prioritetima“.

Kome će biti dostupna studija i kada?

„Studija će uskoro biti dostupna Vladi, Skupštini i celoj javnosti. Želimo da se pokrene široka raspravu o tome kako bi trebalo da izgledaju javne finansije Srbije u narednoj deceniji. Spremni smo da je predstavimo i da o njoj razgovaramo, kao nezavisna institucija, sa svim relevantnim akterima, uključujući i novu Vladu.

Naš posao nije da pišemo program bilo kojoj vladi, nego da jasno kažemo šta je dobro za javne finansije, bez obzira na to ko je na vlasti. S tim u vezi, napomenuo bih da će Fiskalni savet, kao i dosad, pažljivo pratiti rad Vlade i javno reagovati svaki put kada ona odstupi od odgovornog upravljanja javnim finansijama.“

Fiskalni savet je do sada više puta upozoravao na moguću opasnost od povećavanja javnog duga Srbije. Koliko će u vođenju buduće ekonomske politike, javni dug predstavljati opterećenje novim vlastima?

„Javni dug Srbije je, zapravo, relativno nizak. Iznosi oko 44% BDP-a, što je znatno manje od proseka EU (84%) i zemalja Centralne i Istočne Evrope (oko 60%). Problem je, međutim, u tome što nas taj dug košta nesrazmerno mnogo u odnosu na njegovu veličinu.

Za kamate godišnje izdvajamo oko 1,8% BDP-a, gotovo koliko i zemlje EU u proseku (2% BDP-a), iako je njihov dug skoro dvostruko veći. Najbolje se to vidi u poređenju sa Hrvatskom. Njen javni dug je za oko četvrtinu veći od našeg, a rashodi za kamate za četvrtinu manji.

Kad bi se Srbija zaduživala pod istim uslovima kao Hrvatska, na kamatama bismo godišnje uštedeli oko 700 miliona evra, a to je novac koji bi mogao da ide u bolnice i škole, umesto da se ovako neproduktivno troši.

Upravo zbog toga smo toliko snažno kritikovali neracionalno povećavanje javnog duga, naročito kad se iz tog zaduživanja finansiraju populističke mere poput neselektivnog deljenja novca stanovništvu“.

Da li će i nove ekonomske vlasti morati da nastave politiku zaduživanja?

„Neizbežno je da javni dug u apsolutnom iznosu nastavi da raste i u narednim godinama, ali bi nova Vlada trebalo da disciplinovanom fiskalnom politikom spreči da se njegovo učešće u odnosu na BDP povećava. Jednako je važno da se radi na tome da Srbija dobije povoljniji kreditni rejting, jer bi to smanjilo cenu zaduživanja ne samo za državu, već i za privredu i stanovništvo.

Investicioni rejting Srbija ima samo kod agencije S&P. Kod Fitch-a je jedan stepen ispod tog nivoa, a kod Moody’s-a dva stepena. Za te dve agencije Srbija je, dakle, i dalje u takozvanoj špekulativnoj kategoriji“.

Kako da to promeni nova ekonomska vlast?

„Dobro je poznato šta treba uraditi da se to promeni: odgovorna fiskalna politika, predvidivost javnih politika, poštovanje procedura i jače institucije, naročito u pogledu vladavine prava i smanjenja korupcije. To bi, zapravo, uz strukturne reforme, trebalo da bude i okosnica šireg ekonomskog programa koji je Srbiji danas potreban“, ocenio je Danko Brčerević, glavni ekonomista Fiskalnog saveta Republike Srbije u intervjuu za magazinbiznis.rs