Bilo pre samo osam meseci – ovako je dočekana 2022. godina – sve je prštalo od neona u Berlinu (Foto: Top10 Berlin)
Precizni i pedantni Nemci. Prvo su najavili mere za uštedu energije, u okviru plana Evropske unije koji je usvojen krajem jula, a onda su krenuli u pravljenje spiska mera. I evo, u poslednjoj dekadi avgusta, sve je gotovo na saveznom nivou. Ostalo je da u narednih nekoliko dana i pokrajine donesu svoje propise. Savezni ministar ekonomije Robert Habek je već predstavio mere koje Vlada planira za uštedu energije, odnosno gasa, kojima bi Nemačka, kao najjača EU ekonomija uspela da uštedi 20 odsto energije, iako je za ostale članice propisana ušteda od 15 odsto. Što znači da će i Novu, 2023. godinu Nemci dočekati bez raskošnog neona kojim su dočekali ovu 2022., na primer, u Berlinu, kao na našoj slici?!
Habekov plan uštede stupa na snagu 1. septembra 2022. i detaljno opisuje niz mera, a među njima ima i nekih teško razumljivih za Nemačku, kao pojam razvijene ekonomije i visokog nivoa životnog standarda koja je brojnim izbeglicama iz sveta i dalje “obećana zemlja”. Tako je, na primer, neverovatna sledeća mera planirane savezne Uredbe:
“Svetleće reklamne sisteme treba isključiti od 22 sata uveče do 6 časova ujutro. Osvetljenje zgrada i spomenika, iz čisto estetskih ili reprezentativnih razloga, treba isključiti”, navode nemački mediji (swp.de) koji ovih dana objavljuju obavezne mere štednje.
Ništa manje nisu neobične ni sledeće mere: hodnici, foajei ili tehničke prostorije u javnim zgradama više ne bi trebalo da se greju – osim ako za to postoje bezbednosni razlozi. U javnim zgradama ne bi trebalo da bude tople vode za pranje ruku – osim ako je to neophodno iz higijenskih razloga.
Inače, javne zgrade treba da se zagrevaju samo na maksimalno 19 stepeni. Uz to stoji i napomena da to važi ako ljudi u sobama uglavnom sede; ako su fizički aktivni, temperatura može biti i niža. Izuzeci su klinike, bolnice, ustanove za negu, škole i dnevni centri ili drugi objekti gde su više temperature vazduha neophodne za održavanje zdravlja ljudi koji tamo borave.
U Uredbi se dalje navodi da bi i u privatnom sektoru trebalo da postoje propisi koji će podsticati stanare da štede energiju. Zato klauzule u zakupu koje predviđaju određenu minimalnu temperaturu, treba privremeno suspendovati. “Obaveza zakupodavaca i dobavljača, čije se zgrade snabdevaju gasom, je da obaveste svoje stanare do 30. septembra 2022. o tome koliko bi troškovi energije mogli biti visoki u narednoj godini, ali i o tome kako da uštede energije i kako će to uticati na troškove”, navodi se u Uredbi.
Mislilo se i na vlasnike privatnih bazena. “Privatnim bazenima, bilo zatvorenim ili otvorenim, više ne bi trebalo dozvoliti da se greju na gas i struju”.
Da li će biti kupanja ili ne u privatnim bazenima u Nemačkoj, u narednih pola godine, to će se tek videti ako neka inspekcija krene da kontroliše poštovanje Uredbe, ali je još zanimljivije kako će se sprovesti mera “zatvaranja vrata u trgovinama”! Naime propisana je i mera štednje energije za trgovinu na malo: Uredba zabranjuje stalno otvaranje vrata i ulaznih sistema u maloprodajnim poslovnim prostorima!
Ako se zna da u trgovinama, uglavnom, postoje sistemi kliznog otvaranja i zatvaranja vrata (šoping centre da i ne pominjemo!), onda je zaista “izazov” kako će se taj deo Uredbe primenjivati i poštovati. No, kako god da bilo, Uredba je koncipirana, treba da stupi na snagu 1. septembra 2022. godine i da važi do 28. februara 2023. godine.
A baš kad Uredba bude stupila na snagu, 1. septembra, ruski gas neće teći Severnim tokom 1. Jer, Rusija je najavila da će krajem avgusta obustaviti isporuke gasa na tri dana, zbog neophodnog remonta.
Kad o tome pišu, nemački mediji obavezno naglase “navodnog remonta”, jer se u Nemačkoj smatra da su smanjene isporuke gasa iz Rusije, što traje već više nedelja unazad, zapravo, ruski odgovor na sankcije koje je uvela EU.
U svakom slučaju, grejanje će se ove zime odvijati u Nemačkoj znatno drugačije nego do sada. Osim ako neki od nemačkih penzionera ne poslušaju grčkog ministra turizma koji ih je nedavno pozvao da dođu u Grčku na duži zimski odmor. Nekima će zvučati cinično, ali ništa manje cinizma nije bilo ni sa nemačke strane, kada je, pre desetak godina, u jeku grčke finansijske krize, iz Nemačke stizala preporuka: U dugovima ste? – Pa, imate toliko ostrva, prodajte ih!
Poslovica kaže: Ko se poslednji smeje, najslađe se smeje. Ko će se poslednji smejati, tek ćemo videti. Mnogo je kandidata…
Radojka Nikolić,
Bavarska, avgusta 2022
