„Kao kompanija, nismo mogli ništa da uradimo – gubimo broj ’pacijenata’, jer se smanjuje stočni fond i to intenzivno. Manje je svinja i goveda. Zato smo počeli da radimo i drugu grupu životinja. To su hobi životinje – kuce i mace. Njihov broj svake godine raste između 20 i 25%. Dakle, spasili smo padove u poslovanju koje smo imali zbog smanjenog stočnog fonda, jer smo investirali u potpuno druge lekove, suplemente i pomoćna sredstava za pse i mačke. Zahvaljujući tome, možda ćemo imati i rast poslovanja kompanije od 2-3% u veterini“.
Tako objašnjava turbulentne uslove poslovanja u 2022. godini Vladimir Kovačević, osnivač kompanije „Ave&Vetmedic“ koja u svom sastavu ima firme koje se bave potpuno različitim delatnostima: veterina, tekstilna industrija i farmacija. Za naš portal Kovačević kaže da su poslovanje u 2022. godini spasile dve grane: veterina, to jest, kuce i mace, i tekstilna industrija koja je zabeležila najveći rast u prošlih 20 godina, ali zbog toga što su šili beretke za NATO i za policiju, i to za desetak zemalja u svetu.
„U okviru Ave&Vetmedic imamo tri proizvodna pogona: fabriku veterinarskih lekova, fabriku humanih lekova, a imamo i tekstilnu fabriku, koja specijalizovano proizvodi samo vojne, policijske i beretke za civilno tržište, odnosno, modne beretke“, navodi Kovačević.
On objašnjava da su u veterini, u konzervativnoj proizvodnji, imali u prošle dve decenije veliki pad, iz nekoliko razloga.
„Osnovni razlog je prepolovljeni stočni fond i loše mere države. Zapravo, bivši ministar poljoprivrede Nedimović je naneo veliku štetu poljoprivrednom sektoru Srbije. Nema tu puno politike. Nije čak ni njegovo ime važno. Važno je koliko je bilo životinja u stočarstvu kada je preuzeo Ministarstvo poljoprivrede, a koliko ima životinja kada ga je napustio. Mi izvozimo kukuruz, a uvozimo meso. A osnovna namirnica za odgajanje životinja je kukuruz. Mi njega izvozimo, a onda uvozimo meso tih životinja. Dakle, onaj ko malo ’mućne glavom’ shvatiće koliki je to paradoks“, ističe Kovačević.
No, osim rasta u poslovanja u oblasti veterine, Kovačevićeva kompanija je, prilično neočekivano, zabeležila rast i u tekstilnoj industriji.
„Tekstilna industrija beleži najveći rast, jer je zbog rata u Ukrajini, došla era naoružavanja. A kada se države naoružavaju, potrebno je staviti nešto i na glavu tih vojnika. Tako se, posle 20 i kusur godina, dogodio pozitivan trend i u tekstilnoj industriji. Poseban rast beležimo jer se bavimo specifičnom delatnošću, a to je proizvodnja beretki. Potrebe NATO i drugih zemalja su se veoma povećale, pa mi u ovom momentu aktivno radimo za desetak zemalja sveta – proizvodimo beretke za njihove vojnike i policiju. Dakle, u tekstilnoj industriji imamo 70% rasta, iako za prethodnih 20 godina, ni zbirno nismo imali toliko“, kaže Kovačević i zaključuje da će njegova kompanija ove godine imati rast imeđu tri i pet odsto, najviše zahvaljujući tekstilnoj industriji.
Kad navodi probeme u poslovanju srpske privrede Kovačević kaže da je referentna kamatna stopa previsoka i da nije trebalo koristiti „najkonzervativnije sredstvo protiv inflatornog toka“ kao što je podizanje referentne kamatne stope. Tako je u ekonomskoj teoriji, ali Kovačević kaže da „onaj ko je nešto radio u životu, zna da visoka osnovna kamata ima veliki broj negativnih implikacija“. Posledica može biti recesija, a time se ulazi u novi, veliki problem.
Za poslovanje u 2023. godini kaže da će biti oteženo, te da se u februaru i martu u Srbiji može dogoditi stagflacija – inflacija će trajati, a privrednog rasta neće biti. „U takvoj situaciji, nijedna delatnost ne može dobro da prođe. Ni industrija, ni građani“, ubeđen je Vladimir Kovačević. (M. N.)