, FAO indeks cena šećera je od januara porastao za 6,9 odsto na najviši nivo u poslednjih šest godina, uglavnom zbog očekivane manje proizvodnje u Indiji za 2022/23 (Foto: Business Recorder)
Cene prehrambenih proizvoda opale su u februaru jedanaesti mesec zaredom, ali samo neznatno – to pokazuje referentni indeks međunarodnih cena, saopštila je 3. marta Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO). Indeks cena hrane FAO je u februaru, u proseku, iznosio 129,8 poena, što je marginalni pad od 0,6 odsto u odnosu na januar, ali 18,7 odsto manje u odnosu na vrhunac dostignut u martu 2022. Pad indeksa, koji prati mesečne promene međunarodnih cena prehrambenih proizvoda kojima se obično trguje , odrazio je pad kotacija biljnih ulja i mlečnih proizvoda. Ali, nasuprot tome, naglo su porasle cene šećera.
Indeks cena biljnog ulja FAO opao je za 3,2 odsto
FAO indeks cena žitarica ostao je praktično nepromenjen od januara. Međunarodne cene pšenice su neznatno porasle tokom meseca, pošto je zabrinutost zbog sušnih uslova u Sjedinjenim Američkim Državama i snažne potražnje za zalihama iz Australije uglavnom bila suprotstavljena jakom konkurencijom među izvoznicima. Međunarodne cene pirinča su pale za 1,0 odsto zbog usporavanja trgovinskih aktivnosti kod većine velikih azijskih izvoznika.
Indeks cena biljnog ulja FAO opao je za 3,2 odsto u odnosu na januar, a svetske cene ulja od palminog, sojinog, suncokretovog i uljane repice su sve niže. FAO indeks cena mlečnih proizvoda opao je za 2,7 odsto tokom ovog meseca, pri čemu su međunarodne kotacije putera i obranog mleka u prahu zabeležile najveći pad. FAO indeks cena mesa takođe je ostao skoro nepromenjen od januara. Svetske cene živine nastavile su da padaju usred obilnih izvoznih zaliha, uprkos izbijanju uticaja ptica u nekoliko vodećih zemalja proizvođača, dok su međunarodne cene svinjskog mesa porasle, uglavnom zbog zabrinutosti zbog smanjene dostupnosti izvoza u Evropi. Nasuprot tome, FAO indeks cena šećera je od januara porastao za 6,9 odsto na najviši nivo u poslednjih šest godina, uglavnom zbog očekivane manje proizvodnje u Indiji za 2022/23.
Rani izgledi proizvodnje za useve pšenice 2023.
U svom najnovijem izveštaju o snabdevanju i potražnji žitarica, koji je takođe objavljen u petak, FAO je objavio svoju preliminarnu prognozu za svetsku proizvodnju pšenice u 2023. godini, predviđajući globalni prinos od 784 miliona tona, što bi bilo drugo najveće zabeleženo, iako manje u odnosu na prethodnu godinu. Očekuju se jaki rezultati u Severnoj Americi, pošto farmeri povećavaju površine kao odgovor na visoke cene žitarica. U zemljama južne hemisfere, izgledi za proizvodnju krupnih žitarica u 2023. su generalno povoljni, a predviđa se da će ukupni zasadi kukuruza u Brazilu dostići rekordan nivo.
Procenjuje se da će se svetska trgovina žitaricama smanjiti za 1,8 odsto na 473 miliona tona.
FAO je takođe revidirao naviše svoju projekciju svetske proizvodnje žitarica u 2022. na 2.774 miliona tona, što je i dalje 1,3 odsto niže nego 2021. Globalno korišćenje žitarica u 2022/23. predviđa se na 2.780 miliona tona, što predstavlja pad od 0,6 odsto u odnosu na prethodnu sezonu, uglavnom zbog očekivane kontrakcije u korišćenju svih glavnih krupnih žitarica. FAO predviđa da će se globalne zalihe žitarica do kraja 2023. smanjiti za 1,2 odsto u odnosu na početni nivo, na 844 miliona tona, jer se predviđa da će smanjenje zaliha krupnog zrna i u manjoj meri pirinča nadmašiti očekivano povećanje zaliha pšenice. Na osnovu novih predviđanja, odnos svetskih zaliha žitarica prema upotrebi iznosio bi 29,5 odsto, što se smatra „ukupno ugodnim nivoom“. Procenjuje se da će se svetska trgovina žitaricama smanjiti za 1,8 odsto na 473 miliona tona.
Izgledi za useve i situacija sa hranom
Suše, sukobi i visoke cene, zajedno sa makroekonomskim poteškoćama, pogoršavaju nesigurnost hrane u mnogim zemljama. Procenjuje se da je za ukupno 45 zemalja širom sveta potrebna spoljna pomoć za hranu, prema najnovijem izveštaju o izgledima useva i situaciji u hrani, tromesečnoj publikaciji FAO-ovog Globalnog sistema informacija i ranog upozoravanja (GIEVS), takođe objavljenoj danas. Neki ljudi u šest zemalja doživljavaju, ili se očekuje da će uskoro iskusiti, ozbiljne nivoe akutne nesigurnosti hrane, definisane kao nivo 5 Integrisane klasifikacije faze bezbednosti hrane (IPC 5) ili katastrofalne gladi: Burkina Faso, Haiti, Mali, Nigerija, Somalija i Južnom Sudanu. Milioni više se suočavaju sa teškom glađu, navodi se u izveštaju.
Iako je FAO indeks cena hrane donekle smanjen poslednjih meseci, domaća inflacija cena hrane je na visokom nivou u mnogim zemljama. Na primer, cene krupnog žita u Gani u januaru su bile 150 odsto više nego godinu dana ranije, a cene žitarica su bile na vrhuncu svih vremena u Malaviju i Zambiji. Ukupni porast proizvodnje žitarica među 47 svetskih zemalja sa niskim dohotkom i deficitom hrane (LIFDC) u tekućoj poljoprivrednoj sezoni pomogao je u ublažavanju uticaja viših globalnih cena roba, ali pad proizvodnje i slabljenje valute u mnogim drugim zemljama će zadržati račune za uvoz hrane. LIFDC-a na visokim nivoima, navodi se u izveštaju. Izveštaj o izgledima useva i stanju hrane nudi više otkrića iz celog sveta i ukazuje na alarmantnu situaciju u istočnoj Africi, gde je vladala najgora suša u poslednjih 40 godina.
