Ima li Dubai “dušu” – život i turizam u arabijskoj metropoli, iz ugla Natalije Vanevske

Dubai nisu samo “supersonične” zgrade, već ponosni ljudi na sve što su uradili za nekoliko decenija – kaže Natalija Vanevska, farmaceut po obrazovanju u Skoplju, a turistički vodič i vlasnica agencije u Dubaiju, koju sam upoznala početkom marta 2023.

U ovaj najpoznatiji turistički centar Ujedinjenih Arapskih Emirata (UAE), Natalija je došla pre 15 godina, na tri meseca, sa četvorogodišnjim sinom i suprugom, softverskim inženjerom, koji je prihvatio rad na jednokratnom projektu u Dubaiju. No, onda je nastavljen drugi projekat, pa sledeći i tako, evo, već 15 godina.

Zato je Natalija dobar sagovornik i za priču o životu u Dubaiju, i za turizam u ovom delu sveta. Za naš portal www.magazinbiznis.rs razgovarale smo 11. marta, oko podneva, u Dubai Miracle Garden, dok se temperatura vazduha postepeno pela sa 30 na 35 stepeni Celzijusa. Ovaj Čudesni vrt je, zapravo, raskošna bašta u kojoj je od oko 50 miliona cvetova i biljaka napravljeno mnogo skulptura, dvoraca i atrakcija. Smatra se da je Dubai Miracle Garden najveća cvetna bašta na svetu, ali je od toga fascinantniji podatak da je sve to, kao i sam Dubai – moderan grad, napravljeno usred pustinje. Ova “bašta” se pravi 60 dana, na tome radi oko 400 ljudi i sve je u sistemu zalivanja kap po kap; za tu namenu se upotrebljava prerađena otpadna voda, kako bi se sve iskoristilo. No, ovaj pustinjski vrt ne radi cele godine. Otvoren je samo od novembra do kraja maja. Zbog visokih temperatura (preko 50 C) poseta nema u junu, julu, avgustu, septembru i oktobru. Vrt je prazan, a onda se u septembru i oktobru sve ponovo sadi i otvara za posetioce u novembru. Moguće je i malo pomeranje, pa da sezona bude od sredine novembra do sredine maja, ali je neverovatno i zamisliti da se sve to realizuje na prostoru od 72.000 metara kvadratnih. Dubai Miracle Garden je ostvario dva Ginisova rekorda. Proglašen je za Najviši vrt 2013. godine i stekao je titulu da je u njemu Najveća svetska cvetna skulptura, oblikovana kao avion – 2016. godine; to je Emirates Airbus A380 avion koji je prekriven sa više od 500.000 cvetova i biljaka.

Nataliji Vanevskoj je ovo ko zna koja po redu poseta Miracle Garden-u, jer, pored mnogih agencija, sarađuje i sa agencijom Allegra (www.allegrakrstarenja.com, sa kojom sam i ja stigla u obilazak Persijskog zaliva).

Dok razgovaramo u seniku, jer u ovom bajkovitom vrtu ima dosta mesta za odmor u hladovini, Natalija nam priča kako je od farmaceuta postala – turistički vodič.

• Bilo je to dosta slučajno, a sada se kajem što nisam počela ranije! Kad smo pre 15 godina stigli u Dubai iz Skoplja, bio je novembar i bilo nam je veoma neobično što smo odmah sutradan sa sinom koji je imao 4 godine, otišli na plažu! Ali, uživali smo u svemu što Dubai pruža, a tako je i danas – kaže Natalija.

Dve godine kasnije dobili su i ćerku, pa je tih prvih nekoliko godina Natalija bila okupirana odgajanjem i vaspitavanjem dece – obdanište, škola – stan – to su bile njene destinacije. No, kada su deca poodrasla, kad je ćerka imala 6 godina a sin 10, Natalija je odlučila da radi:

• Licencirala sam moju diplomu farmaceuta i postala sam menadžer apoteke, ali mi se to nije dopalo. Htela sam nešto zanimljivije i kreativnije da radim. Videla sam jedan oglas da traže turističkog vodiča koji zna balkanske jezike. Prijavila sam se 2015. godine i odmah su me primili, a posebno su bili zadovoljni što znam i arapski jezik, priča Natalija koja je, dok je odgajala decu, završila i kurs arapskog jezika.

Da bi postala turistički vodič, završila je kurs od nekoliko nedelja, položila praktični i teorijski ispit i dobila licencu za Dubai i Abu Dabi. Pitamo Nataliju koliko košta, a ona objašnjava da licenca košta 2.000 evra i svake tri godine se obnavlja; no, obnavljanje licence se manje plaća. Kasnije je položila i dobila i sertifikat za prodaju avio karata, jer je 2017. godine  osnovala svoju privatnu agenciju Perun tours (www.peruntours.com). Zašto baš Perun?

• Ime Perun je po bogu Perunu koji je vrhovni bog kod Slovena, ponosno kaže Natalija.

Usluge njene agencije koriste turisti iz Srbije, Makedonije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, dok iz Hrvatske manje, a iz Slovenije još nije imala goste. Najviše turista iz naših balkanskih zemalja dolazi iz Bosne; a kakvi su zahtevi turista u Dubaiju?

• Ljudi iz naših krajeva su pravi turisti: žele da vide sve, a žele i šoping. Naši ljudi žele da znaju gde se nalaze, kako je šta nastalo, ali žele i da šopinguju i da vide luksuz. Odgovaram na sva njihova pitanja, vodim ih svuda gde žele, ništa mi nije teško, čak se sada pitam zašto ovo nisam ranije počela, kaže uz smeh Natalija, koja, inače, ne skida osmeh sa lica.

Pa, kako se živi u Dubaiju?

• U Dubaiju se živi brzo, kao i u svakom velikom gradu. Uvek se negde žuri. Posao, škola, obaveze. Imamo prijatelje, naravno, ali nemamo mnogo vremena da se družimo. Na primer, ne možemo svakog vikenda da se družimo, jer svi imamo neke obaveze – odgovara Natalija.

Kad pitamo za platu, Natalija izbegava da kaže brojke, jer kaže da su prihodi lična stvar. Ali, naglašava da svako zarađuje onoliko koliko se potrudio da zaradi. Visokoobrazovani najbolje prolaze: inženjeri gotovo svih profila, arhitekte, lekari… Najviše zarađuju softverski inženjeri, ali su plate različite, jer sve zavisi od dogovora zaposlenog sa poslodavcem.

Najviše novca odlazi na stanarinu, obdanište, školovanje i zdravstveno osiguranje. Natalija kaže da, na primer, zakup dvosobnog stana košta od 40.000 do 50.000 evra godišnje, ako ste u luksuznom delu Dubaija, na primer u Marini Dubai. Cene određuju lokacija, kvalitet gradnje, godina izgradnje, komfor. Obično se izdaju prazni stanovi, pa ih namešta onaj ko iznajmljuje. Ali, postoje i apartmani koji su opremljeni u potpunosti i takve prostore obično iznajmljuju poslovni ljudi, bez porodice.

Od ostalih troškova tu su izdaci za obdanište, što košta od 8.000 do 10.000 evra godišnje po detetu, dok za školovanje dece treba izdvojiti od 15.000 do 30.000 evra godišnje, po detetu, zavisi od škole koju odaberete.

• Uz te troškove idu i izdaci za obavezno zadravstveno osiguranje. Zato se na stanarinu, obdanište, školovanje i osiguranje najviše troši porodični budžet. I zato je bitno da znate kakav vam se paket poslovni nudi kad dolazite ovde, jer ćete na osnovu toga znati da li možete da dovedete porodicu ili ne – upozorava Natalija.

Naravno, ne treba zaboraviti i na troškove za hranu. Natalija kaže da su cene hrane do pre godinu dana, odnosno pre izbijanja rusko-ukrajinskog sukoba, bile nešto niže, ali da se potom primetilo da cene rastu! A koliko će ko potrošiti na hranu, stvar je izbora i načina života.

• Ako se opredelite za organsku hranu – platićete skuplje. U kupovinu se obično ide jednom nedeljno i za namirnice za sedam dana porodične ishrane, potrebno je potrošiti oko 1.000 evra, kaže Natalija.

Pa, ima li sirotinje u Dubaiju? – pitam svoju sagovornicu.

Ima, nažalost, kaže Natalija i navodi da su to uglavnom građevinski radnici iz Indije, Pakistana, Bangladeša, Nepala…

• Građevinski radnici su najsiromašniji sloj; oni žive u kolektivnom smeštaju i privremeno su ovde dok traje izgradnja.

Tako se, po ko zna koji put u ljudskoj istoriji, dešava “već viđeno” – oni koji grade velelepne palate i arhitektonska čuda, zapravo, žive siromašno i ostaju na dnu društvene, materijalne lestvice…

No, malo ko se od turista Dubaiju na to osvrće. Gotovo svi su zaokupljeni atrakcijama kojima obiluje ovaj grad nastao u pustinji. Raskoš i luksuz na sve strane, a sve je učinjeno da bude dostupan svakom turisti koji tu i dolazi da ostavi svoj novac i doprinese razvoju ove privredne grane za koju su se vladari Emirata Dubai opredelili.

Naime, nafta je u ovom Emiratu pronađena 1966. godine a eksploatacija je počela 1969. godine i, zapravo, oni i ne poseduju velike količine nafte. Danas u bruto društvenom proizvodu Emirata Dubai, koji iznosi oko 45 milijardi dolara (u celom Emiratu Dubai živi oko četiri miliona stanovnika), prihodi od nafte učestvuju samo sa četiri odsto, dok svi ostali prihodi dolaze od turizma, poslovanja u slobodnim carinskim zonama i iz finansijskog sektora.

Opredeljenje za razvoj turizma datira još od sedamdesetih godina, jer su vladari Dubaija shvatili da nafte nema mnogo i da se samo od toga ne može komforno živeti. Za turizam su bili važni rekordi, pored ostalog i u podizanju najviših zgrada na svetu, pravih čudesa kreativne savremene arhitekture. I to već godinama unazad, daje dobre rezultate.

Natalija kaže da je Dubai posećeniji od drugog emirata sa kojim je povezan, od Abu Dabija.

• Dubai ima puno hotela, rizorta, atrakcija, dobar noćni život. Ovde postoji luksuzni noćni život kakav se ni u Evropi ne može zamisliti, napominje Natalija i naglašava da se turizam razvija prošlih tridesetak godina planski i sistematski.

Tako se pristupa i svemu ostalom. Na primer, svetska izložba Expo Dubai pripremana je 8-9 godina ranije. Izgradili su nove saobraćajnice, povećali broj hotela, napravili novi aerodrom i podigli Expo grad, koji i posle svetske izložbe ostaje u funkciji. Procena je bila da će doći 35 miliona turista i to su postigli. Expo Dubai je održan prošle godine, uz pomeranje termina zbog pandemije Covid-19, ali je već 2022. godine bilo svetsko fudbalsko prvenstvo u Kataru, a od toga je i Dubai imao velike koristi! Jer, kako saznajemo od naše sagovornice, tamo nisu mogli da se smeste svi posetioci Mundijala, pa su došli u Dubai. Na utakmice su leteli avionom. Kompanija Flaj Dubai je imala let za Katar na svakih 20 minuta, a let je trajao nepunih pola sata. I tako je Dubai, opet bio pun turista kao i za vreme Expo-a.

Šta turisti traže da vide u Dubaiju, “pod obavezno”?

Natalija odgovara da je to Burdž kalifa (Burj Khalifa) i Dubai mol:

• To su dve najtraženije destinacije. Dubai mol je najveći na svetu, prostire se na oko milion kvadratnih metara, u njemu ima preko 1.200 prodavnica, ali ima i akvarijum, podvodni zoo vrt, vodopade, klizališta, fontane, operu, restorane – kaže Natalija.

Ipak, kažem Nataliji da mi Dubai izgleda isuviše “tehno”, isuviše kao grad “ahritekture fantastike” u kojoj su se mašta i umeće stvaralaca našli u službi novca – sve da bi se pokazala moć. Zato mi Dubai deluje pomalo i dehumanizovano, sa tim velikim zgradama u kojima kao da ne žive ljudi, jer se samo vidi obojeno, najčešće petrolej zeleno i plavo staklo, umesto prozora i vrata, a ispod toga se samo mogu zamišljati metalne konstrukcije u armiranom betonu… Zato pitam Nataliju – ima li Dubai “dušu”?

• Razumem o čemu govorite. Turisti žele da vide atrakcije i zato vas tamo vodimo. Međutim, Dubai ima svoju “dušu”. To je stari deo grada, a postoje i posebne četvrti gde su umetničke radionice; to su hangari preuređeni u umetničke radionice, u male galerije, u kafiće. Tamo se okupljaju mladi ljudi, jer im to predstavlja avangardni deo grada. Tamo odlaze i stranci koji ovde žive, kao i lokalno stanovništvo. Na primer, moj sin koji sada ima 19 godina i svira gitaru, tamo izlazi. Taj stari deo grada ima dušu i ima poseban šarm. Ali, većina turista želi da vidi ultramoderni deo grada i to je najpoznatija slika Dubaija.

Zato Natalija poručuje: “Treba upoznati grad Dubai, ljude i njihovu tradiciju. Oni su ponosni na ovo što su izgradili u pustinji”.

U tome – da je sve nastalo u pustinji, svakako je i glavna odrednica zbog koje je ovaj deo Arabijskog poluostrva toliko privlačan za turiste. I Dubai i Abu Dabi i Katar, u kojima se nalaze “tehno gradovi” kao čuda arhitekture, nikli su na pesku, u pustinji. Zelenilo, trava i cveće ukrašavaju bulevare i okružuju vas na mestima gde biste najmanje to očekivali. Pogotovo kad znate da je ispod mirisnih petunija i zelenila – pustinjsko tlo kao podloga. Do pre pet decenija Dubai je bio samo ribarsko mesto na obodu pustinje, a onda je transformisan u svetsku metropolu. Eto dokaza da je mnogo toga moguće kad se ima dovoljno novca i kada se sistemski realizuje dovoljno dobra strategija razvoja.

    Tekst i foto: Radojka Nikolić