Tanja Miščević: Berlinski proces nije mrtav

CEFTA je najpoznatija i najkorisnija za privrednike u regionu Zapadnog Balkana, a za Berlinski proces kao da nisu ni čuli; on je nepoznanica za ispitanike.

Ova ocena je deo iz istraživanja tri Američke privredne komore –  u Srbiji, Severnoj Makedoniji i Albaniji, koje je prošlih meseci sprovedeno kroz nekoliko anketa privrednika, članova tih komora. Rezultate istraživanja predstavila je Amalija Pavić, izvršna direktora Američke privredne komore u Srbiji, na konferenciji u Beogradu, održanoj 24. aprila. U okviru teme konferencije „Regionalna ekonomska saradnja – Otvoreni Balkan – šta privreda može da očekuje?“, u organizaciji Američke privredne komore u Srbiji, predstavljena je i analiza koja treba da pomogne svim privredama regiona da se ekonomski bolje povežu i brže napreduju.

Rezultati ovog istraživanja su zanimljivi i realni, jer su privrednici „praktičari“ i svoja iskustva iznose bez okolišenja. Otuda i taj detalj da su im „nepoznati dometi Berlinskog procesa“, što je bio povod Tanji Miščević, ministarki za evropske integracije da na konferenciji podseti da „Berlinski proces nije mrtav“! Naime, ona je podsetila da je pre nekoliko dana, u petak 21. aprila u Skupštini Srbije poslanicima predstavila tri predloga zakona koji su rezultat Berlinskog procesa. Prvi je Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o priznavanju profesionalnih kvalifikacija za doktore medicine, stomatologe i arhitekte, drugi je Sporazum o priznavanju kvalifikacija u visokom obrazovanju, a treći o slobodi kretanja na Zapadnom Balkanu sa ličnim kartama. No, u značajnoj „ponudi“ skandala i „prepucavanja“ sa ovog skupštinskog zasedanja, informacije o ovim sporazumima nisu našle mesto na naslovnim stranicama i u „hedovima“ medija, iako su od velikog značaja za svakodnevni život svih građana Zapadnog Balkana.

O prednostima ovih sporazuma smo slušali i čitali još dok su pokretani kao inicijative. Ukratko, Sporazumom o priznavanju akademskih kvalifikacija omogućava se pristup tržištu rada, mobilnost studenata i akademskog osoblja na osnovu Lisabonske konvencije o priznanju diploma. Time se skraćuje period priznanja od nekoliko meseci na maksimalno 14 dana.

“Sporazumom o međusobnom priznanju kvalifikacija za lekare, stomatologe i arhitekte, primenjuju se osnovna pravila EU u ovoj oblasti. Reč je o jedinstvenoj primeni pravila i stvara se osnova za mobilnost na čitavom Zapadnom Balkanu“, rekla je ministarka tog petka, 21. aprila u republičkom parlamentu.

A za sve građane je najzanimljiviji treći sporazum, jer se tiče slobode kretanja i boravka građana na osnovu lične karte (identifikacionog dokumenta). Time se pojednostavljuje prelazak granice za stanovnike Zapadnog Balkana, jer se predviđa da je za prelazak dovoljno samo posedovanje lične karte.

“Sporazumom se takođe pojednostavljuju administrativni postupci za ulazak, tranzit i kratki boravak stanovnika Zapadnog Balkana sa ličnim kartama”, objasnila je, pored ostalog, u parlamentu ministarka Miščević.

Zapravo, o tim sporazumima se pregovaralo dve godine, te su potpisani 3. novembra 2022. godine u Berlinu, na Samitu Berlinskog procesa. Ta prošlogodišnja berlinska konferencija održana je kao gest „oživljavanja Berlinskog procesa“, koji je često kritikovan jer nije doneo neke konkretne rezultate, a inicirala ga je još u avgustu 2014. godine tadašnja nemačka kancelarka Angela Merkel.

Na ovoj najnovijoj beogradskoj konferenciji Američke privredne komore (24. aprila 2023.) posvećenoj istraživanju o ekonomskoj saradnji zemalja Zapadnog Balkana, ministarka Miščević je naglasila da se ta dva procesa – Otvoreni Balkan i Berlinski proces – zapravo, prepliću i da su zato važni rezultati koji se postižu na stvaranju lakše intergracije regiona.

Ali, druga okolnost može biti problem, navodi ministarka Miščević, a to je različit stepen približavanja zemalja Zapadnog Balkana na putu ka članstvu u Evropskoj uniji: „To može biti jedna od ključnih prepreka procesu brže i efikasnije regionalne saradnje“, ocenila je ministarka Miščević.

No, ono što je bitno, ističe ministarka, jeste da se kroz Otvoreni Balkan ne osmišljavaju novi zajednički standardi, već se “pozajmljujuju” iz procesa pristupanja EU.

“To znači da su evropske i regionalne integracije međusobno komplementarne i da pomažu jedna drugoj”, smatra ministarka Mišćević.

A kad je reč o rezultatima pomenutog istraživanja koje su sprovele tri američke privredne komore, pokazalo se da su do sada postignuti sporazumi o trgovini robom u okviru Otvorenog Balkana, smanjili vreme trgovinskih procedura i transporta za 50 odsto, te da su ukupni troškovi manji za 80 odsto. Za sada, sporazum važi samo za robu biljnog i životinjskog porekla, a kompanije članice ovih komora traže da se olakšice u trgovini robom prošire i na drugu robu, kao i da se proširi broj ukinutih taksi i naknada. Glavna poruka privrede iz ovog istraživanja je da se napravi novi sporazum o kretanju kapitala, jer svima smeta okolnost da nema slobode kretanja kapitala.

Kompanije takođe pozivaju i na izgradnju infrastrutkure, posebno granične, tako da na zajedničkim prelazima postoji samo jedna kontrola, a ne više zaustavljanja i pregleda.
Ovo istraživanje je pokazalo da Srbija najviše prednjači u primeni dogovora postignutih u okviru Otvorenog Balkana i jedino je Srbija potpuno uklonila inspekcijske kontrole sa granice. Takođe, jedino je Srbija ukinula takse i naknade (ali samo veterinarske).

Dosadašnje „otvaranje vrata“ za ekonomsku saradnju država Otvorenog Balkana rezultiralo je uvećanjem trgovine u regionu za skoro 30 odsto, pokazalo je istraživanje, pa je otuda i jasno zašto se devet od 10 kompanija u ove tri zemlje, izjasnilo da i dalje očekuje koristi za svoje poslovanje. Jedna trećina anketiranih se izjasnila da potrebno i povezivanje sa susednim zemljama, članicama EU, što sve upućuje na poznatu zakonitost da se privredna i ekonomska saradnja najbolje ostvaruju kada nema prepreka ili kada su prepreke, ako ih mora biti, svedene na minimum.

Radojka Nikolić