Kakva je budućnost kancelarije

Globalna zdravstvena kriza još nije prošlost, ali će u jednom momentu to biti, što na dnevni red stavlja preispitivanje vanrednih mera koje je u poslovnom svetu iznudila. Da li će se priroda kancelarijskog rada nepovratno promeniti i da li je ovo „nova normalnost“

Empajer stejt bilding, 443 metra visoka poslovna zgrada sa 102 sprata u samom središtu Njujorka, na raskrsnici 34. ulice i Pete avenije, simbol je sa zanimljivom istorijom i – kako je to tekstom i grafikom pred kraj septembra predočio „Njujork tajms“ – neizvesnom budućnošću.

Svečano ju je, 1. maja 1931, otvorio tadašnji predsednik Herbert Huver. Bilo je to prvo zdanje na svetu sa više od sto spratova i titulu najviše zgrade sveta držalo je sve do 1972, kad ju je nadmašila prva kula Svetskog trgovinskog centra, danas samo uspomena, pošto je, sa kulom bliznakinjom, sravnjena sa zemljom u spektakularnom terorističkom aktu Al kaide 11. septembra 2001.

Među mnogim kuriozitetima Empajer stejt bildinga je i činjenica da je projektovana i sagrađena za samo 20 meseci. Na gradilištu je svakog dana bilo 3.400 radnika, koji su nedeljno kompletirali po četiri i po sprata.

Predata na upotrebu usred najveće ekonomske krize, dugo je zvrjala poluprazna, da bi ono što je danas – zdanje sa najatraktivnijim poslovnim prostorom u glavnoj američkoj metropoli i prvorazredna turistička atrakcija – postala tek posle Drugog svetskog rata.

Kao takvo, zdanje je i indikator ekonomskog zdravlja Amerike, što se najbolje videlo u tekućoj zdravstvenoj krizi koju je izazvao virus kovid-19 i što je bio glavni povod da „Njujork tajms“ sačini svoju multimedijalnu analizu koja u središte pažnje, baš na primeru Empajer stejta, stavlja promene u organizaciji rada, kako one iznuđene i privremene, tako i one koje su bile stvar izbora i kao takve imaju velike izglede da ostanu.

Kao i svaki biznis na planeti, pandemija je, naravno, pogodila i poslovni model ESB, kome su izvori prihoda izdavanje kancelarijskog prostora, lokala raznovrsnih namena u prizemlju – i turisti koji bi da najveći grad Amerike osmotre sa dva vidikovca: jednog na 86. i drugog na 102. spratu, i to zadovoljstvo plate između 30 i 60 dolara, zavisno od toga koliko (ne)žele da čekaju.

Takvih je u redovnim vremenima bilo oko četiri miliona godišnje, da bi mere za obuzdavanje pandemije to drastično reducirale. Prema onome što je izneo „Njujork tajms“, broj posetilaca u drugom kvartalu ove godine bio je drastično – čak za 83 odsto – manji od uobičajenog: umesto milion, bilo ih je samo 162.000.

To je bila i slika ukupnog smanjenja broja turista u Njujorku, kojih je, prema „Tajmsovim“ računicama, na godišnjem nivou bilo čak za 45 miliona manje. Srazmerno tome, skresana je i ukupna količina novca koju su tamo ostavljali – oko 30 milijardi godišnje.

„Njujork tajms“ je anketirao zakupce, koji drže 41 odsto poslovnog prostora u Empajer stejt bildingu, koji su izjavili da će zadržati hibridnu organizaciju rada, što znači da će se u kancelarije vratiti samo jedan deo radnika, dok će drugi nastaviti ono što je iznudila pandemija – da rade „na daljinu“, odnosno iz svojih kuća.

Ukupan poslovni prostor u ovoj zgradi je inače oko 240.000 kvadratnih metara, čije iznajmljivanje košta između 800 i hiljadu dolara po kvadratu. Kapacitet ukupnog poslovnog prostora zgrade je toliki da u njemu istovremeno može da radi čak 13.500 ljudi.

Među onima koji svoj ugovor o zakupu neće obnoviti je i „Daxor“, kompanija koja se bavi prometom medicinske opreme, čiji je izvršni direktor „Njujork tajmsu“ izjavio da je razlog to što su otkrili da mogu da rade na način koji im pre pandemije nije bio zamisliv… “Naše uverenje da je neophodno da svi istovremeno budemo u kancelarijama radi efikasnosti, pokazalo se pogrešnim“.

Veoma mali postotak onih koji iznajmljuju prostor u čuvenoj zgradi izjasnio se da će svoje ugovore obnoviti. Među njima je i društvena mreža LinkedIn koja povezuje poslodavce i one koji traže posao – inače najveći pojedinačni zakupac: zauzima celih deset spratova i za to plaća 26 miliona dolara godišnje. I ta kompanija je međutim prigrlila „fleksibilnost“ i ne žuri sa povratkom u kancelarije, kako bi zaposleni – ukupno ih je 20.000 – „imali više slobode da rade od kuće“.

Na celom Menhetnu, središtu Njujorka oivičenom sa dve reke, Istočne i Hadson, danas je prazna skoro petina (19 odsto) od ukupnog poslovnog prostora, što je takođe indikator promenjenih potreba za kancelarijama, a to neizvesnom čini i budućnost najčuvenije poslovne zgrade sveta.

DOBRA VEST IZ GUGLA: Depresiju na tržištu poslovnih nekretnina u Njujorku donekle je ublažila vest da će Gugl, jedna od najuspešnijih kompanija informatičke ere, potrošiti 2,1 milijardu dolara da dođe u posed jedne poslovne zgrade na obali Hadsona, što je jedna od rekordnih svota koja je dosad plaćena za neki kancelarijski prostor. Gugl, inače, u Njujorku ima 12.000 zaposlenih i planira da u dogledno vreme angažuje još oko dve hiljade, što je najviše na nekoj lokaciji izvan „Guglpleksa“, sedišta korporacije u Kaliforniji.

Pre 21 godinu, Gugl je u Njujorku 2000. počeo samo sa jednim zaposlenim, koji nije imao službenu kancelariju, a glavni razlog za ekspanziju na ovoj istočnoj obali Amerike, jeste regrutovanje diplomaca matematičkih, informatičkih i inženjerskih usmerenja sa tamošnjih prestižnih univerziteta, a koji nisu voljni da se sele u čuvenu Silicijumsku dolinu. Rivali u ovom „vrbovanju pameti“ Guglu su Amazon i Fejsbuk, ali i finansijska industrija sa Volstrita koja ima stalno otvorene konkurse – za matematičare. Sve to čini da su plate u ovim korporacijama za oko 50 odsto veće nego kod drugih privatnih poslodavaca.

UPOZORENJA PROFESORA KAPELIJA: Da li će se priroda kancelarijskog rada nepovratno promeniti ne samo zbog pandemije i da li je ovo „nova normalnost“? Ili je reč o samo nasumičnim utiscima iz kojih je zasad teško razlučiti šta je trajno, a šta prolazno? U tom pogledu je zanimljivo ono što piše i govori Piter Kapeli, profesor menadžmenta sa Vorton poslovnog fakulteta Univerziteta Pensilvanije, koji je upravo objavio knjigu „Budućnost kancelarije: rad od kuće, rad na daljinu i težak izbor sa kojim se svi suočavamo“ (The Future of the Office), u kojoj sažima svoje iskustvo iz višedecenijskog proučavanja sila koje oblikuju procese i fenomen rada.

Na pitanje koje mu je postavljeno u jednom od mnogih intervjua koje tim povodom daje – zašto je važno debatovati o budućnosti kancelarije – profesor Kapeli odgovara da je reč o nečemu od izuzetne važnosti što obuhvata i utiče na mnogo toga, od vrednosti komercijalnih nekretnina, do opstanka ili propasti svega što opslužuje kancelarijski rad: malih prodavaca brze hrane, restorana, javnog transporta… Da li je rad od kuće bolji za zaposlene ili za njihove poslodavce? Ono na šta naročito ukazuje, to je da nisu svi za rad od kuće, niti za rad isključivo u kancelariji.

Profesor Kapeli zatim upozorava da je mnogo toga što se dešavalo u oblasti rada bilo nametnuto pandemijom i da se neće zadržati kad ona prođe. Kaže i da je osnovna poruka njegove knjige da se, u stvari, ne zna da li je zaista sve dobro funkcionisalo u radu od kuće kao što se govori da jeste, dok istovremeno nije zamislivo da se neki menadžer oglasi izjavom kako kod njih nešto u pandemijom iznuđenoj reorganizaciji nije funkcionisalo dobro.

Ono što je nesumnjivo, to je da su se promene nekima dopale, a nekima nisu. Čak i oni koji su mogućnost da rade od kuće prihvatili sa velikim olakšanjem, priznaju da nije baš sve bilo u najboljem redu. Ima podataka da je kod njih bio povećan nivo stresa i da su radili više sati nego dok su bili „na poslu od 9 do 5“ u pravoj kancelariji.

Po profesoru Kapeliju, problem je i što su mnogi uvereni da mogu da nastave rad od kuće i da je to novostečeno pravo bez obzira na to da li to odgovara njihovom poslodavcu. A što se tiče takozvanog „hibridnog rada“, koji podrazumeva da nisu svi u kancelarijama niti su svi kod kuće, za šta je, prema stvorenom utisku, većina zaposlenih – to takođe otvara mnoge dileme, među kojima je ona ko će brže napredovati, da li oni koji su blizu šefovima, ili oni koji se sa njima viđaju samo virtuelno…

U svakom slučaju, ističe ovaj ekspert, pandemija će se u jednom momentu završiti i svima nametnuti teške odluke, jer svako rešenje o tome kako dalje i kako organizovati proces rada podrazumeva ozbiljne i u mnogim slučajevima i trajne posledice. „Ono što funkcioniše u vanrednim uslovima, po pravilu nije najsvrsishodnije za redovne – biranje između raznih opcija na prvi pogled je više nego dobrodošlo, ali treba imati u vidu da može da stvori i mnogo velikih problema“, zaključuje profesor Piter Kapeli.

Milan Mišić