Anđelko Trpković: Jedan od problema danas je što ne znamo šta nas pokreće, a pokreće nas – pohlepa
Kreacija ili evolucija ili e-volucija – teme su na koje je vrlo decidne odgovore ponudio Anđelko Trpković, CEO Publicis Group Adriatic, na Letnjem Vivaldi forumu, poslovne škole Mokrogorska, 15. juna na Mećavniku, u okviru predavanja “Mi u svetu i svet u nama”.
U odgovoru na pitanje o tome šta nam je donela e-volucija, Trpković ne spori da je donela dobre stvari, ali je i pojačala individualno, što je negativna strana jer ne živimo u idealnom društvu. No, to je bio tek uvod u ozbiljna upozorenja koja je Trpković uputio u nastavku svog predavanja.
„Jedan od problema danas je što ne znamo šta nas pokreće, a pokreće nas – pohlepa. Mi, nažalost, mislimo da nam sve sleduje. Jer, pitanje pohlepe se ne odnosi samo na novac, već je to pitanje i moći i posedovanja“, rekao je Anđelko Trpković.
Od savremenih tehnoloških fenomena digitalnog sveta i života Trpković je naveo primer Metaverzuma:
„Metaverse je jedna od pojava bez koje se ne mogu zamisliti savremna saznanja i trendovi, ali ja ne razumem smisao nečega gde se koriste samo dva naša čula: da vidimo i da čujemo. Kao ljudi, mi smo kreirani sa pet čula, koja se u Metaversu ne koriste“, rekao je Trpković i odmah naveo sledeći fenomenom – veštačku inteligenciju (AI).
„Druga savremena pojava je AI – veštačka inteligencija. Opasnosti koje otuda dolaze su brojne, ali se ja slažem sa dvema ocenama koje sam nedavno pročitao kod Hararija, savremenog filozofa čiji, inače, nisam obožavac, ali se sa ovim konstatacijama potpuno slažem. Prva je da je najveći problem veštačke inteligencije u tome što je kroz AI dekodiran, odnosno hakovan, operativni sistem čovečanstva, a to je – jezik. I na taj način je dobijena potpuna kontrola nad ljudima, nad nama. Jer, dovoljno je da nam se pošalje poruka kroz jezik i mi ćemo to primiti. Onog trentuka kad mi počnemo da razmišljamo o poruci koju smo primili od AI, i kada počnemo da menjamo naš sentiment, tog trenutka počinju da nam se dešavaju sve stvari koje smo nekad gledali kroz science fiction“, ocenio je Trpković.
I još jedna važna konstatacija koju je Harari definisao, na koju podseća Trpković, jeste da svaka stvar koja je kreirana od strane AI, bilo da je to tekst ili slika, mora da ima jasan ispis da je kreirana veštačkom inteligencijom:
„Taj podatak mora biti takav da ne može da se izbriše. U suprotnom, dolazićemo u zabludu i počećemo da razgovaramo sa nekim ili nečim što nema neophodno saosećanje. A u ljudskoj komunikaciji moraju da postoje saosećanje i moral“.
I tu nije kraj upozorenjima koje je uputio Trpković. Ima i nešto što je označio kao najstrašnije do sada:
„Postoji još jedan strašniji izum najnovijeg datuma. Pre dve nedelje je jedna velika kompanija napravila uređaj koji se otključava zenicom oka!? To je za mene najstrašnija stvar do sada. Pa, zar ne postoji ona stara izreka da su oči ogledalo duše? Tačno je da smo mi nesavršeni, ovakvi kakvi jesmo, ali znamo da se zenica pomera kada dobijete neku novu vrstu nadražaja. No, mi, kao ljudi, to ne možemo da vidimo u tuđim očima, ma koliko da se približimo nekome. Ali, ova mašina može! Ona može da odredi vaš puls u trenutku kada vidite ili čujete neku informaciju. Tim informacijama može da se manipuliše. Ta mašina može suštinski da promeni ideju medijskog biznisa. Da li mi treba to da dozvolimo? Nije to pitanje samo advertajzinga, niti da li čovek treba da podeli neku informaciju o sebi sa nekim koga ne poznaje i ne zna kakve su mu namere. Ali, mislim da nam je od ključnog značaja da odgovorimo na pitanje šta nama, zapravo, treba. Jer, svaka nova stvar treba da nas izgradi da budemo bolji. Svako naše pojedinačno ’ja’ mora da se u finalnoj instanci pretvori u jedno veliko ’mi’. Zato je suštinsko pitanje e-volucije, zapravo, pitanje personalizacije poruke koju pravimo od informacija koje prikupljamo, ali koje ne treba zloupotrebljavati“, ocenio je Anđelko Trpković na ovogdišnjem Letnjem Vivaldi forumu.
R. Nikolić
