Pandemijska kriza nametnula nove izazove

Evropski preduzetnici kažu da će sledeća poslovna godina biti bolja, ali teška. Očekivane izazove za poslovanje u 2022. godini, preduzetnici su ovako rangirali: dostupnost energije i sirovina je na prvom mestu, sledi nedostatak kvalifikovanih radnika, na trećem je cena rada, a potom slede uslovi finansiranja, pa digitalizacija i održivost poslovanja. Zato su se i predstavnici EK i preduzetnici založili za uspostavljanje održive EU strategije za mali biznis

Naš fokus u politici koju sprovodimo prema malim i srednjim preduzećima treba da bude usmeren na digitalizaciju, održivost i promovisanje preduzetničkog duha, posebno među devojkama i ženama, ocenila je Auti Slotbum (Outi Slotboom), direktorka za strategiju u Evropskoj komisiji, rezimirajući razgovore vođene tokom tri dana, od 15. do 17. novembra u Portorožu, u Sloveniji, na Skupštini preduzetništva EK (SME Assembly 2021). Zbog svega što je donela pandemija kovid-19, koja i dalje traje sa neizvesnim okončanjem, ekonomski oporavak zavisiće od uspešne adaptacije malih i srednjih preduzeća.

Posle prošlogodišnje Skupštine malih i srednjih preduzeća, koja je zbog pandemije prenošena virtuelno iz Berlina, ovo je bila prva panevropska konferencija EU koja je održana u prisustvu delegata iz dvadesetak evropskih zemalja. Trodnevni program sadržao je brojne panel diskusije i radionice, kao i dodelu nagrada za najuspešnije preduzetničke poduhvate. Skupština MSP EK počela je i ovoga puta tradicionalno, Šumpeterovim predavanjem „Inovacije u preduzeću“, koje je održala klimatolog, slovenačka profesorka Lučka Kajfež Bogataj (vidi okvir).

Ali, prisutne ovoj Skupštini, bilo da su se nalazili u Portorožu ili da su onlajn pratili skup, posebno su zanimala očekivanja preduzetnika iz ankete koju u jesen svake godine, specijalno za ovaj događaj, sprovodi Asocijacija evropskih komora (Eurochambres). Kako je naveo Ben Baters (Ben Butters), izvršni direktor Euročembresa, anketirano je više od 52.000 biznisa u 26 evropskih zemalja. Iako je teško izvući samo jedan zaključak, jasno je da su preduzeća posebno istakla činjenicu da se uticaj pandemije najžešće osetio u 2020. godini u dva segmenta: u prekinutim lancima snabdevanja i u ponašanju potrošača. Tako su mali biznisi, koji su se posle finansijske krize iz 2008. godine jedva oporavili, pa tek 2014. godine dostigli nivo iz 2007. godine, sada opet dobili nove izazove koje je nametnula pandemija kovid-19.

„Izvesno je da će posle ove najnovije krize, nastati nova generacija preduzetnika u raznim oblastima – od toga da ćemo imati nove `jednoroge`, pa do onih preduzeća koja će ovladati novim veštinama i digitalizacijom“, rekao je Ben Baters.

U anketi su preduzetnici naveli da najveće probleme imaju u tri segmenta poslovanja: poremećaj lanca snabdevanja (25 odsto), promene u ponašanju potrošača (25 odsto) i potencijalne mere daljeg zatvaranja (25 odsto). Slede poteškoće u ispunjavanju dužničkih obaveza (15 odsto), dok je smanjena mogućnost putovanja stvarala samo deset odsto problema; rad od kuće i ne predstavlja veliko ograničenje u poslovanju – to je donelo samo pet odsto problema.

I za 2022. godinu preduzetnici ne pokazuju previše optimizma: kažu da će biti bolja, ali teška. Očekivane izazove za poslovanje u narednoj godini, preduzetnici su ovako rangirali: dostupnost energije i sirovina je na prvom mestu, sledi nedostatak kvalifikovanih radnika, a na trećem je cena rada. Tek potom slede uslovi finansiranja, pa digitalizacija i održivost poslovanja.

Nema sumnje, mala i srednja preduzeća u EU i dalje će biti na udaru posledica pandemijske krize, pa su se i predstavnici EK i preduzetnici založili za uspostavljanje održive EU strategije za mali biznis. Kakva će to biti strategija, odgovori se i dalje traže. Preduzetnici su zabrinuti i zbog opasnosti da se razbije jedinstveno evropsko tržište. Zato je jedan od preduzetnika pitao šta će tim povodom uraditi EU, a odgovor Ludgera Odendala, funkcionera u sektoru MSP, je glasio: „Situacija je fluidna i o tome razgovaramo mesecima. Očekujemo da se tim povodom nešto učini“.

A dok se nešto ne učini, ostaju konstatacije koje je navela Milena Angelova, iz Evropskog ekonomskog i socijalnog komiteta EK, u vidu pet zaključaka. Prvo, korona je težak ispit koji smo prošli, a posledice su da negativan uticaj na preduzetništvo imaju inflacija i rast cena energenata. Drugo, Zelena tranzicija će biti uspešna samo ako su uključena MSP. Treće, mnoga preduzeća i dalje imaju problem dolaska do finansijskih sredstava. Četvrto, potrebno je manje birokratije u oblasti regulative da bi MSP lakše poslovala, i peto, sektoru MSP treba omogućiti brže korišćenje poslovnih veština.

Izazovi za 2022. godinu su vrlo jasni, a predstavnici EK ističu da su spremni da budu dobri partneri malog biznisa. Da li će tako i biti, moći će da se proveri na sledećoj Skupštini koja će biti održana u Pragu.

Radojka Nikolić