Autor: R. Nikolić

„Ako biste morali da birate, u kojoj od ovih zemalja (pored Srbije) biste najviše voleli da živite?“ – glasilo je jedno od pitanja u anketi koja je sprovedena u okviru naučnog projekta COMPASS, pod nazivom “Doprinos modernim partnerstvima: procene odnosa Republike Srbije sa EU i sa Kinom” koji realizuju Institut za međunarodnu politiku i privredu i Institut društvenih nauka.

Najveći broj anketiranih, njih 38,3% odgovorio je: „U nekoj od država EU”. Na drugom mestu je odgovor „U nekoj drugoj državi u svetu“ – 18,9% anketiranih, dok je Švajcarska treća – tu bi živelo 17,2% ispitanih. Za Kinu se opredelio najmanji broj anketiranih tek 2,7%, dok bi život u SAD izabralo 6,2% anketiranih.

Ko su anketirani, kako je i kad sprovedena anketa i o kakvom projektu je reč?

Prema podacima iz naučnog projekta COMPASS, Istraživanje je sprovedeno od 5. jula 2024. do 22. avgusta 2024. i imalo je 1.103 odgovora. Odgovarali su u većini (preko 50%), sredovečni i stariji od 50 godina i to 70% muškarci i oko 30% žena. Više od 60% aketiranih su fakultetski obrazovani (delom i sa titulom mastera). Anketa je sprovedena onlajn putem strukturiranog formata upitnika, dok je uzorak nasumično odabran. Svi anketirani su državljani Republike Srbije, obezbeđena je anonimnost za sve ispitanike, a anketa se sastojala od 19 pitanja. https://serbiacompass.com/wp-content/uploads/2025/02/CompassAnketa_250205.pdf

Projekat COMPASS finansiran je od strane Fonde za nauku Republike Srbije u okviru programa “Prizma” (br. 7294). Članovi projektnog tima su: dr Ivona Lađevac, viši naučni saradnik u Institutu za međunarodnu politiku i privredu, dr Sanja Filipović, naučni savetnik u Institutu društvenih nauka, dr Aleksandar Mitić, naučni saradnik u Institutu za međunarodnu politiku i privredu i dr Nenad Stekić, naučni saradnik u Institutu za međunarodnu politiku i privredu.

Ovaj tim eksperata predstavio je 20. februara u beogradskom Medija centru Anketu o spoljnopolitičkim stavovima građana Republike Srbije, kao i Godišnjak projekta, koji sadrži osvrt na spoljnopolitički ambijent 2024. godine i predviđanja ključnih međunarodnih trendova za 2025. godinu.

Šta je još zanimljivo u ovoj anketi? Pa, na primer, da se aktuelna dobra saradnja dva predsednika percipira kao prijateljstvo. Tako je na pitanje “Koja zemlja u regionu je najveći prijatelj Srbije”, ubedljiv procenat od 37,1% ispitanih odgovorio da je to Mađarska, dok je na drugom mestu, prilično dobro kotirana  Rumunija sa 26,4% glasova anketiranih. Crna Gora je tek na trećem mestu sa 15,1% glasova, pa sledi Severna Makedonija sa 9,9% i Bosna i Hercegovina sa 7,5%. Često nametanje negativne intonacije sa Hrvatskom ostavilo je posledice, pa samo 2,4% ispitanih smatra da su nam prijatelji, Albanci su dobili još manje – samo Albanija 1,2% glasova, a “najgore” su prošli Bugari: tek 0,4% smatra da nam je Bugarska prijateljska država.

Kad je reč o globalnim tokovima i o dominaciji našom planetom u narednim godinama, učesnici ove ankete nemaju dilemu da će to biti Kina i to relativno uskoro – za pet godina. Tako su na pitanje “Koju od navedenih zemalja vidite kao dominantnu globalnu supersilu 2030.” ispitanici odgovorili: Kina 45,9%, SAD 32,5%, Rusija 12,7%, dok je EU sa 1,7% glasova – zanemarljiva.

Ali, najveći pesimizam su anketirani pokazali u vezi sa perspektivom ulaska Srbije u EU. Jer, na pitanje “Kada će Srbija da postane članica EU”, gotovo dve trećine ispitanika, njih 63% bilo je rezolutno – nikad!

U skladu sa tim su i ostali procenti. Da ćemo do 2050. godine postati deo EU smatra 12% anketiranih, do 2030. godine 5,6% i do 2035. godine 11,6%.

Da li će baš tako i biti – ko zna. Neko veruje anketama, neko ne veruje, makar one bile i u okviru naučnog projekta.

A stara narodna izreka, koju ćete čuti od svakog prodavca na pijaci, kaže: Sve zavisi koga pitaš!