Izveštaj Svetske banke za Evropu i Centralnu Aziju: Usporeni privredni rast i visoka inflacija

VAŠINGTON, 6. april 2023. – Ekonomska aktivnost u regionu Evrope i Centralne Azije ove godine verovatno će ostati niža pod uticajem posledica napada Rusije na Ukrajinu, uporno visoke inflacije i restriktivnijih uslova finansiranja, navodi se u danas objavljenom najnovijem izdanju Ekonomskog izveštaja Svetske banke za ovaj region.

U ovom trenutku se očekuje da ekonomski rast regiona u 2023. bude 1,4%, što je značajno više od prethodno pretpostavljenih 0,1%. Ta pozitivna, mada značajno smanjena ekonomska aktivnost u 2023. odražava nešto blažu kontrakciju ruske ekonomije i poboljšane izglede za Ukrajinu. Prema očekivanjima, rast u regionu povećaće se na prosečnih 2,7% u 2024. i 2025. uz popuštanje inflacije, oporavak domaće tražnje i poboljšanje spoljašnjeg okruženja.

Usled naglog porasta potrošačkih cena, i to naročito hrane i energenata, srednja godišnja stopa inflacije dostigla je krajem 2022. na tržištima u nastajanju i zemljama u razvoju Evrope i Centralne Azije 15,9%, što predstavlja najviši nivo u proteklih 20 godina kao i najvišu stopu zabeleženu među svim regionima u razvoju. Inflacija je u zemljama Evrope i Centralne Azije u proseku iznosila manje od 4% pre nego što je počela da raste 2021.

Budući izgledi su i dalje krajnje neizvesni. Rast u 2023. može biti slabiji ako dođe do dalje eskalacije rata izazvanog napadom Rusije na Ukrajinu, nastavka rasta cena hrane i energenata ili ubrzanog povećanja kamatnih stopa širom sveta ili u regionu, kao i ako se iznenadno promeni pravac priliva kapitala u ovaj region. Na rast se mogu odraziti i nedavna dešavanja u bankarskom sektoru pojedinih razvijenih ekonomija.

Prema projekcijama, ekonomija Ukrajine će ove godine ostvariti rast od 0,5% nakon šokantnog pada od 29,2% iz 2022. godine kada je Rusija izvršila invaziju na ovu zemlju. Iako je ekonomska šteta koju Ukrajina trpi zbog agresije ogromna, ponovno otvaranje luka na crnomorskoj obali Ukrajine i obnavljanje trgovine žitaricama, kao i značajna donatorska pomoć, pružiće ove godine podršku ekonomskoj aktivnosti. Nedavne procene Svetske banke govore da su troškovi obnove i oporavka Ukrajine sada dostigli 411 milijardi dolara, što je više nego dvostruko veći iznos od ukupne vrednosti ekonomije Ukrajine iz 2021, pre izbijanja rata.

U Turskoj su 6. februara 2023. zabeležena dva razorna zemljotresa koja su, prema procenama Svetske banke, izazvala neposrednu štetu od oko 34,2 milijarde dolara, odnosno 4% BDP-a ove zemlje iz 2021. Stvarni troškovi neophodni da se zadovolje sve potrebe za oporavkom i obnovom mogli bi biti dvostruko veći od iznosa same neposredne štete. Kada se u predviđanja uključi i uticaj nedavnih zemljotresa, za 2023. se projektuje stopa rasta od 3,2%, koja će se u periodu od 2024. do 2025 povećati na prosečnih 4,2% kao rezultat državne podrške domaćinstvima i ulaganja vezanih za obnovu.

Uzimajući u obzir usporeni privredni rast i visoku inflaciju, izveštaj sadrži i poglavlje sa posebnim osvrtom na krizu troškova života u kome se razmatra uticaj visoke inflacije na životni standard građana regiona. „Inflacija umanjuje realnu vrednost prihoda pojedinaca – a visoka inflacija ima daleko veći uticaj na najsiromašnije nego na najbogatije segmente stanovništva“, kazao je Ivajlo Izvorski (Ivailo Izvorski), glavni ekonomista Svetske banke za region Evrope i Centralne Azije. „Kako bi se bolje zaštitile osetljive grupe i podstakao rast, pri izradi javnih politika u obzir bi trebalo uzeti različite efekte inflacije na populacije sa različitim prihodima i koristiti preciznije pokazatelje za merenje stvarnih troškova koje zbog visokih cena trpe najsiromašniji“, dodao je Izvorski. Vlade zemalja regiona su na krizu troškova života odgovorile socijalnom pomoći i subvencijama, koje su između ostalog podrazumevale moratorijum na rast cena energenata, smanjenje cena javnog prevoza i ograničenje cena električne energije i prirodnog gasa za domaćinstva i privredu.

Rezultati analize predstavljeni u izveštaju, međutim, ukazuju na nejednak teret krize troškova života. Utvrđeno je da je inflacija za najsiromašnijih 10% građana bila za 2 procentna poena viša nego za najbogatijih 10%. Ta razlika je premašila 5 procentnih poena u pojedinim zemljama regiona kao što su Moldavija, Crna Gora i Severna Makedonija. Ako se pri definisanju javnih politika ne budu uzele u obzir razlike u stopama inflacije sa kojima se suočavaju domaćinstva, podrška osetljivim grupama lako može biti neadekvatna, a takve mere se mogu pokazati kako neefikasnim, tako i nedovoljno delotvornim, navodi se u izveštaju.

Autori izveštaja preporučuju primenu ne samo standardnih indeksa potrošačkih cena (IPC) već i drugih merila kako bi se preciznije utvrdili stvarni troškovi života najsiromašnijih građana. To je od presudnog značaja za izradu boljih javnih politika usmerenih na podsticanje rasta i smanjenje siromaštva.