Autor: Dr Uroš Delević, ekonomista
Ako je neko imao “nesreću” da mora da angažuje keramičara, električara, vodoinstalatera ili bilo kakvog zanatliju, onda se susreo i sa visokom cenom i niskim kvalitetom. Majstori su, uglavnom, krajnje neodgovorni, pa često dogovorene poslove sasvim izignorišu. A ako se kojim slučajem desi da prihvate posao, onda o poštovanju rokova nema ni reči.
Svako ko proceni da ne može za sat vremena posla da uzme barem stotinu evra uopšte ne želi da radi, već bira „velike“ poslove.
Anomalije na tržištu rada doprinele su ovakvom ponašanju. Opadajući prirodni priraštaj znači i smanjenje ponude radne snage.
U periodu od 2011. do 2024. godine, ukupno radno sposobno stanovništvo smanjeno je za blizu pola miliona ljudi. Ako tražnja ostaje ista ili čak u nekim oblastima raste, kao što je građevina, dolazi do rasta cene rada. Realne zarade, kada se uzme u obzir kumulativna inflacija, su u ovom periodu porasle oko 30% te je prosečna godišnja bruto zarada u 2025. godini iznosila 1.794.732 odnosno 1.298.878 dinara neto, prema podacima NBS.
Pošto medijana godišnje zarade iznosi oko 82% prosečne zarade, znači da je polovina od ukupnog broja zaposlenih ostvarila godišnju bruto zaradu do 1.471.680 odnosno 1.065.079 dinara neto. Kada se ovaj iznos podeli na dvanaest meseci dolazimo do zaključka da polovina zaposlenih živi u tzv. radnom siromaštvu – prima zaradu ali od nje ne može da zadovolji sve egzistencijalne potrebe.
Ipak, sa druge strane spektra, određeni broj zaposlenih, preteženo u delatnostima informacionih tehnologija, prima zarade koje su preko 150% ukupnog proseka. Naučna literatura ukazuje da više obrazovani, u proseku, imaju veće zarade od manje obrazovanih. Ova pravilnost važi i u Srbiji pa tako zaposleni sa najvišim stepenom obrazovanja zarađuju 50% više od prosečne zarade.
Zanatlije-majstori, najčešće primaju novac u gotovini, izbegavaju poreski tretman i praktično su nevidljivi za sistem.
Imajući u vidu da zanatlije, uglavnom, imaju samo srednje obrazovanje i pripadaju grupi zanimanja sa značajnim odstupanjem od prosečne zarade, na osnovu dostupnih podataka može se pretpostaviti da prosečni pripadnik ove grupacije zvanično zaradi oko 1.250.000 dinara bruto, godišnje. Međutim, ovi radnici najčešće primaju novac u gotovini, izbegavaju poreski tretman i praktično su nevidljivi za sistem.
Prema tome, njihova zarada je veća od gore pomenute. Ali, da li je zaista jednom, električaru, na primer, nepotrebno dodatnih stotinu evra koje može da zaradi na „malim“ poslovima, vikendom?
Prag siromaštva su Srbiji: 26.509 dinara mesečno za jednočlano domaćinstvo
Tu dolazimo do paradoksalne izjave najvišeg predstavnika vlasti, date tokom gostovanja u dnevniku RTS, da „sirotinja dobro živi“. Zaista, ovaj oksimoron možda postaje istina.
Ako je sirotinja, onda to nije dobro, a ako živi dobro – onda nije sirotinja. Iako se stopa siromaštva zvanično smanjuje, treba napomenuti da se prag siromaštva računa na svega 26.509 dinara mesečno za jednočlano domaćinstvo a da preko 15% ljudi u Srbiji sebi ne može da priušti meso ili ribu čak ni svakog drugog dana.
U ovim okolnostima, kao i zbog sezonalnosti građevinskih poslova, teško je zamisliti da majstorima baš ne treba dodatnih par stotina evra mesečno. Svojom pojavom i imovinom ne odaju utisak bogatih ljudi, ali jednostavno ne žele da rade. To je paradigma našeg društva, mediokriteti se zadovoljavaju minimumom, bez ambicije za napretkom. Ovo negativno utiče na konkuretnost domaće privrede a posledice se već sada naziru kroz uvoz radne snage. Da bi se nerealne i neosnavne dnevnice srpskim majstorima oborile, te da bi se naterali da više rade, prirodno će doći do povećanja radne imigracije.
Paradigma našeg društva: mediokriteti se zadovoljavaju minimumom, bez ambicije za napretkom.
Ovo sa sobom vuče druge društvene probleme kao što su kulturološki konflikti. Stopa fertiliteta među imigrantima iz azijskih zemalja je veća nego kod nas. Već za par decenija se može očekivati društveni bunt protiv imigranata, kao što se sada dešava na Zapadu.
Naše društvo nije poznato kao previše tolerantno pa je skoro izvesno da će se stanovništvo usprotivi dominantno tamnoputim sugrađanima kad se ovi pojave u našim bolnicama, školama i sl. Tada će se, među prvima, pobuniti potomci današnjih majstora jer će upravo oni, prosečno obrazovani bez posebnih veština, biti najlakše istisnuti sa tržišta rada.
