Dr Mihalis Kiriakidis: Nauka je napredovala i moguće je genetički materijal krioprezervirati i koristiti kasnije u nekom periodu života

Dr Mihalis Kiriakidis: Nauka je napredovala i moguće je genetički materijal krioprezervirati i koristiti kasnije u nekom periodu života

“Sve više mladih parova se susreće sa problemima u želji da postanu roditelji. Problem je globalan i, zaista, već u ranim tridesetim, parovi se odlučuju da se obrate stručnjacima za pomoć u ostvarivanju trudnoće”, kaže dr Mihalis Kiriakidis, M.Sc. Ginekolog specijalista za asistiranu humanu reprodukciju, ginekolog klinike Embryolab u Solunu.

On podseća da klinika Embryolab u Solunu dočekuje parove iz celog sveta, i stručnjaci koji tu rade imaju neposredan uvid u to o kakvim je problemima reč. Na osnovu takvog iskustva dr Mihalis Kiriakidis savetuje:

“Nakon godinu dana pokušavanja, nemojte čekati da vam vreme prolazi, već se obratite lekaru. Jer, što ste mlađi, veće su šanse da vam vantelesna uspe iz prvog puta”.

Zašto je važna ta vaša preporuka? 

Zato što mnoge žene ostanu rano bez jajnih ćelija; to je takozvani POF sindrom gde jajnici prestanu da proizvode jajne ćelije prerano i žena uđe u menopauzu prevremeno. Ukoliko se to desi, jedino rešenje je donacija jajnih ćelija.

Postoji mnogo žena koje nemaju partnera a žele da se ostvare kao majke. One to mogu učiniti tako što će svoje jajne ćelije zamrznuti i sačuvati za buduće korišćenje ili mogu svoje jajne ćelije oploditi odabranim doniranim uzorkom sperme, što je, po zakonu, u Grčkoj dozvoljeno.

Kakva rešenja za ovu vrstu problema donosi savremena nauka? Koje su to metode kojima pomažete da se žene ostvare i kao majke?

Kao što vidite, nauka je napredovala i moguće je genetički materijal krioprezervirati i koristiti kasnije u nekom periodu života. Žene koje su sada u kasnim četrdesetim i nemaju sopstvene jajne ćelije, a pre deset godina nisu znale za mogućnost čuvanja jajnih ćelija, mogu se ostvariti u ulozi majke pomoću doniranih jajnih ćelija.

Donirane jajne ćelije nekada nisu bile omiljena metoda u humanoj reprodukciji?

Da. Donacija je ranije bila nešto o čemu žene nisu htele da razgovaraju, ali danas shvataju da je to rešenje. Lekari u tome, svakako, imaju veliku ulogu jer su oni ti koji ženama treba da predoče kada postoji problem i kada više ne treba insistirati na sopstvenim jajnim ćelijama.

Uspeh sa donacijom jajne ćelije na našoj klinici je 65 odsto. Dakle, od deset žena koje će doći, čak sedam će ostati u drugom stanju!

Donacija embriona, dakle, donacija i jajne ćelije i spermatozoida, rešenje je za parove gde i partner ima problem, tipa azoospermiju (potpuno odsustvo spermatozoida), abnormalan kariotip.

Klinika Embryolab u Solunu koristi tehnologiju Time Lapse - specijalni mirkoskop snima embrione 24 sata, bez prestanka, tokom čitavog njihovog razvoja

Klinika Embryolab u Solunu koristi tehnologiju Time Lapse – specijalni mirkoskop snima embrione 24 sata, bez prestanka, tokom čitavog njihovog razvoja

Šta vidite kao prednost, a šta kao izazov u budućnosti VTO nauke?

Asistirana reprodukcija je nauka koja se stalno razvija. Dostupni su i novi metodi i nova tehnologija.

Morate stalno ulagati, kako u centar vantelesne oplodnje tako i u osoblje (embriologe i ginekologe). Ako želite da budete najbolji, morate se stalno usavršavati.

Uzmimo, na primer, ocenjivanje embriona, blastocisti. Uobičajeni metod ocenjivanja embriona je onaj gde embriolog sagleda unutrašnju masu ćelija embriona (embrioblast), kao i sloj trofoblast koji predstavlja spoljašnju grupu ćelija koje formiraju zid blastociste. Međutim ovaj metod ocenjivanja zavisi od znanja i iskustva embriologa, dakle od njegove lične procene.

Kakva je to tehnologija Time Lapse, koju koristite na klinici Embryolab?

Nauka je otišla korak dalje i mi na klinici Embryolab koristimo tehnologiju Time Lapse, to je specijalni mirkoskop koji snima embrione 24 sata, bez prestanka, tokom čitavog njihovog razvoja. Ponovo će embriolog doneti odluku koji od embriona je najbolji za transfer i koji ima najviše šanse da pruži trudnoću. Kao što i sami pretpostavljate, nauka je otišla korak dalje i sada koristimo najnoviju tehnologiju veštačke inteligencije za odabir embriona.

Desetine hiljada Time Lapse videa koji prate razvoj embriona sačuvani su, svaki embrion je ocenjen i zna se konačan ishod, odnosno, da li je taj embrion doneo trudnoću ili ne.

Koliko je efikasan sistem veštačke inteligencije koji koristite u okviru te metode?

Do sada se pokazalo da je izuzetno efikasan i pouzdan. Na bazi podataka, sistem veštačke inteligencije sakuplja podatke o karakteristikama embriona, morfokinetičke promene kroz koje embrion prolazi koje oku embriologa nisu vidljive, povezuje ih sa pozitivnim rezultatom i zato može doći do zaključka koji embrioni sadrže te karakteristike i imaju najveće šanse da pruže trudnoću. Na taj način isključujemo mogućnost da embriolog nije pravilno ocenio embrion, dakle ovom metodom odabiramo najbolji embrion i dajemo najveću šansu paru da ostvari trudnoću iz prvog pokušaja, istakao je dr Mihalis Kiriakidis, M.Sc. ginekolog specijalista za asistiranu humanu reprodukciju na klinici Embryolab u Solunu.

www.magazinbiznis.rs