Andrej Strehovec: U Srbiji je moguće stvarati međunarodno relevantnu arhitekturu

Autor: BINA

U okviru bogatog izložbenog programa 21. Beogradske internacionalne nedelje arhitekture, koja se održava od 30. aprila do 30. maja, publika će moći da vidi i međunarodnu arhitektonsku izložbu „Nagrada Piranesi 2025”.

Ova izložba prikazuje izbor iz selekcije pedeset realizovanih objekata izgrađenih u poslednje dve godine i studentskih projekata, koje su nominovali nacionalni i selektori za studentske radove iz jedanaest evropskih država (Austrija, Hrvatska, Bosna i Hercegovina, Češka, Grčka, Mađarska, Italija, Slovačka, Slovenija, Srbija, Crna Gora).

Selektor za Srbiju je arhitekta Andrej Strehovec, s kojim razgovaramo o ovoj izložbi koja se otvara 5. maja u 18 časova u Klubu RTS-a.

Već nekoliko godina ste selektor za Srbiju na Međunarodnoj arhitektonskoj izložbi Nagrada Piranesi. Kakav je značaj ove nagrade za domaću arhitektonsku scenu?

Otkako je 2018. godine Srbija ponovo postala deo ovog međunarodnog događaja, uvek sam nailazio na veliku podršku srpskih autora koje sam nominovao, kao i većih kulturnih i stručnih institucija (DaNS, DAB, UAS, MSUV, festival BINA, …). Nagrada Piranesi je arhitektonski događaj sa jednom od najdužih tradicija na svetu (od 1983. godine) i odlično je što se u tako kvalitetnom i renomiranom okruženju mogu predstaviti savremeni srpski arhitektonski autori.

Prošle godine je prvi put nagrađen jedan projekat iz Srbije. Kakva je percepcija projekta van naše zemlje, među vašim kolegama arhitektama?

Međunarodni žiri na prošlogodišnjem Piranesiju 2025. očigledno je potvrdio da je i u Srbiji moguće stvarati regionalno i međunarodno relevantnu arhitekturu. A na Piranesiju 2024. dodeljena je nagrada srpskim studentima. U Srbiji svakako ima dosta sredstava, znanja i sposobnosti, jedino se ovakve realizacije, koje mogu tako visoko da se kotiraju, ređe pojavljuju. Kolege su bile oduševljene što je i Srbija mogla da predstavi tako kvalitetnu realizaciju, mada toga u pažljivo odabranom Piranesi izboru nije nedostajalo ni prošlih godina.

Koji bi to bio zajednički kvalitet za četiri odabrana projekta iz Srbije?

Ovogodišnji nacionalni izbor za Srbiju sastoji se od projekata koji obeležavaju javni i urbani prostor i jedne manje vikend-kuće, od kojih svaki u svom kontekstu i autorskoj materijalizaciji predstavlja vrhunsko arhitektonsko dostignuće.

Kakve arhitektonske tendencije i trendove prikazuju nagrađeni radovi na ovoj izložbi uopšte uzev, bez obzira na zemlju porekla?

Svi radovi prate tradiciju srednjoevropske „škole arhitekture“ i princip kontekstualne arhitekture. Kriterijumi su: promišljeno postavljanje u urbanu i prirodnu sredinu, prostorna i projektantska usklađenost sa kontekstom, savremeno i inovativno prostorno planiranje, poštovanje prirodne i kulturne baštine, savremeno razumevanje tradicionalnih i autohtonih arhitektonskih elemenata, inovativni detalji, pažljivo odabrane boje, materijali, teksture i rasveta.

Koji od nagrađenih radova biste posebno izdvojili?

I sam sam oduševljen odličnim projektom beogradske Ložionice – vrhunskom renovacijom i nadogradnjom arhitektonske baštine. Drago mi je što je taj projekat dobio priznanje, a svakako je divan i mađarski projekat koji je dobio nagradu, kao i drugo priznanje koje je pripalo slovenačkom groblju Ankaran.

U šestoj sezoni za Srbiju na Piranskim danima arhitekture (PDA), po peti put je uključena i srpska studentska selekcija. Iako vi niste bili selektor studentskih radova, kako ste zadovoljni tom selekcijom? Kako vidite širi značaj uključivanja studentskih radova u Piranske dane arhitekture i susreta domaćih studenata sa arhitektonskim radovima i stvaraocima iz drugih zemalja?

Prijatno me je iznenadilo to što su neki studenti čak došli na otvaranje u Sloveniju (Piran i Portorož) u novembru 2025. godine; imali smo inspirativne stručne debate i lepa druženja. Za njih je to odlična prilika, pošto se nominovani studentski radovi kasnije prikazuju na više izložbi širom regiona, u renomiranim institucijama i galerijama.

U propratnom tekstu navodite da je „konferencija tematizovala neutralnost i pristrasnost arhitekture“. Šta bi bila „neutralnost“ ili „pristrasnost“ arhitekture u ovom kontekstu?

Tema konferencije je na neki način retoričko pitanje – pošto su se svi izlagači složili da arhitektura ne može biti neutralna. Arhitektura je, naime, uvek odraz kulture i nosi visoku društvenu odgovornost.

Na kojim radovima će biti fokus, na postavci koju ćemo videti na BINA izložbi?

Na BINA postavci izložićemo štampani izbor koji prikazuje nagrađene radove, dopunjen reprezentativnim projektima iz svih zemalja učesnica (Austrija, Hrvatska, Bosna i Hercegovina, Češka, Grčka, Mađarska, Italija, Slovačka, Slovenija, Srbija, Crna Gora; a za studentske radove i Lihtenštajn, Švajcarska, Velika Britanija). Biće prikazani i srpski studentski radovi, dok će se u digitalnom formatu prikazivati svi radovi – preko devedeset realizacija i studentskih radova koji su učestvovali.