BRAĆA MILENKOVIĆ: Senzori u poljima unapređuju rad voćara i farmera

Uporedo sa širenjem partnerstva sa poljoprivrednicima, Mihajlo i Lazar tragaju za naprednim tehnologijama za svoj prvi proizvod, interaktivni kiosk. Umesto dodirom, kioskom će se upravljati gestikulacijama. Mogu da imaju kamere za prepoznavanje lica ili neke druge dodatne vrednosti

Braća Mihajlo i Lazar Milenković iz Niša osnovala su svoju prvu firmu „Soltis“ 2016. godine još dok su studirali. Lazar je bio pri kraju studija elektrotehnike na Metropoliten univerzitetu, a Mihajlo je bio na početku studija Mašinskog fakulteta u Nišu. Lazar je po završetku studija jedno vreme radio kao saradnik na fakultetu, ali ga je više vukla IT oblast. Mihajlo je takođe naginjao ka samostalnom poslu, jer je, kako kaže za Ekonometar, želeo sa spoji svoje tehničko znanje i preduzetništvo. Najpre su se bavili izradom sajtova i veb aplikacija, najviše za prijatelje i poznanike, koliko da zarade za džeparac. Onda su rešili da naprave neki svoj proizvod koji će prodavati na tržištu. Tako se rodila ideja da naprave interaktivni kiosk. Sami su ga kreirali, dizajnirali, uradili konstrukciju i softver.

– Tada smo radili samo nas dvojica. Bili smo studenti i radili smo dosta skromno, jer nismo imali neke resurse da uđemo u ozbiljniji projekat. Delovi su bili skupi, sami smo ih sklapali, u početku nismo posedovali potrebne mašine za obradu metala, pa smo koristili usluge drugih firmi. Tek nakon godinu dana smo došli do neke ozbiljnije proizvodnje i prodaje i već nas je bilo petoro u firmi, a angažovali smo i spoljne saradnike – softver inženjere i tehnička lica koja su nam pomagala u montaži. Neke delove, recimo senzore, morali smo da nabavljamo u inostranstvu, jer ih nema na domaćem tržištu. Reč je o naprednijoj tehnologiji koja nije postojala kod nas. Prvi proizvod napravili smo u saradnji sa jednom stranom marketinškom agencijom u Čačku. Bila su to pametna autobuska stajališta koja smo postavili na nekoliko mesta u gradu. Uređaj stoji na autobuskom stajalištu i informiše građane o dešavanjima u gradu, o redu vožnje, gde mogu da kupe karte i po kojoj ceni. Marketinška kuća je investirala u taj projekat, jer je mogla da postavlja svoje reklame. To im je bio glavni izvor prihoda, a građani su dobijali servisne informacije, priča Mihajlo za Ekonometar.

Međutim, upravo kad su bili u ekspanziji sa ovim proizvodom, ta industrija je stala zbog pandemije kovida, pa su Milenkovići morali da menjaju način rada i proizvodni program. Ugasili su firmu „Soltis“ i formirali novu pod nazivom „Orbijum“. Kako objašnjava naš sagovornik, ljudi su sve manje koristili tač skrin ekrane, jer su se bojali da dodiruju nešto što se nalazi na javnom mestu. Po načinu upravljanja, interaktivni kiosci podsećaju na rad sa mobilnim telefonima, samo što stoje na javnim mestima – u zgradi, hotelu, na autobuskom stajalištu, u fabrici.

Pošto je korona izmenila njihov način rada, morali su da razmišljaju o novom proizvodu. Tako su se okrenuli razvoju projekta digitalne poljoprivrede. U poljima, voćnjacima, farmama nalaze se stanice i senzori koji unapređuju proizvodnju. Oni prikupljaju podatke koji su važni za uzgajanje useva i na taj način pomažu proizvođačima da donesu pravu odluku o svojim aktivnostima. Senzori ih informišu o zemljištu, sastavu, temperaturi, vlažnosti, tako da poljoprivrednici mogu da optimalizuju svoju proizvodnju.

– Prva iskustva su pozitivna. Imamo dobru komunikaciju sa poljoprivrednicima, jer još uvek na našem području nema previše firmi koje se bave time. Ako ih i ima, one uglavnom distribuiraju neka strana rešenja, tako da smo se pojavili kao novi i konkurentni na tržištu, jer možemo da pružimo bolju podršku poljoprivrednicima. Pokazalo se da je njima takva podrška potrebna. Fokusirali smo se na taj projekat, jer je tržište kioska oslabilo, a poljoprivreda je u doba korone postala još jača, navodi Mihajlo.

On, međutim, veruje da će tržište interaktivnih kioska da oživi kad-tad, za godinu, možda dve. Zbog toga nisu odustali od tog projekta, već naprotiv, ulažu napore da ga unaprede i da sačekaju novu priliku. Takvo uverenje temelje na dosadašnjim iskustvima, jer su minulih godina napravili veliki broj takvih uređaja, koje su, pored ostalih, nabavile i opštine Knjaževac, Čačak i Paraćin. Radili su i sa jednom marketinškom agencijom iz Novog Sada, a po rečima našeg sagovornika, posebno su ponosni na to što njihovi uređaji stoje u fabrici austrijske kompanije „Cumbtobel“. Kako objašnjava Mihajlo, njihovi uređaji prate proces komunikacije radnika, skraćuju papirologiju i ubrzavaju proces rada.

Interaktivne kioske prave prema zahtevu klijenata. U suštini, imaju isti hardver, a razlikuju se samo u nijansama, više u dizajnu koji je prilagođen zahtevu klijenta, kao i zavisno od toga šta je njima potrebno, recimo, naprednija tehnologija na kojoj upravo rade Milenkovići. Mogu da imaju kamere za prepoznavanje lica ili neke druge dodatne vrednosti.

Interaktivni kiosci na javnim mestima i autobuskim stajalištima

Što se tiče budućeg razvoja, Mihajlo Milenković najavljuje:

– Kada je reč o poljoprivredi, naša vizija je da postavimo najveću mrežu tih senzora u Srbiji i uveliko radimo na tome. Već smo ostvarili partnerstvo sa farmama, voćnjacima i individualnim poljoprivrednicima. Oni nam sa svoje strane pomažu da razvijamo tu tehnologiju, jer od njih dobijamo povratnu informaciju o zahtevima tržišta u toj oblasti. Što se tiče kioska, istražujemo neka napredna rešenja. Pokušaćemo da izuzmemo tač skrin, odnosno, dodir i da uređajem može da se upravlja gestikulacijama. To je moguće uz pomoć kamera sa 3D skeniranjem i merenjem dubine prostora. Nadam se da ćemo uskoro imati prototip koji ćemo testirati negde na tržištu, navodi naš sagovornik.

To podrazumeva i kadrovsko jačanje i već za pola godine, pored šestoro stalno zaposlenih stručnjaka, biće mesta za još nekoliko inženjera koji će raditi na razvoju i marketing stručnjaka koji će promovisati nove proizvode i obezbeđivati nove klijente.

Milan Momčilović