BRANIMIR JOVANOVIĆ: Inflacija je trenutno najveća nepoznanica u globalnoj ekonomiji

Početkom 2021. godine inflacija se javila zbog globalnog rasta cena nafte i hrane, pa su se onda nastali problemi sa lancima snabdevanja, a potom su “eksplodirale” cene gasa, nafte i struje. Očekuje se da će se inflacija smiriti negde u drugoj polovini 2022. godine, jer bi trebalo da se svi ti faktori stabilizuju krajem proleća i počekom leta

Trenutno preovladava stav ekonomista da će globalna ekonomija i u 2022. godini nastaviti da se oporavlja solidnim tempom. Motori rasta će biti Kina, koja je glavni motor globalnog rasta već godinama, kao i Amerika i EU, zbog silnih državnih podsticajnih programa. Sa druge strane, siromašne zemlje će se oporavljati mnogo sporije, jer njihove vlade nemaju finansijsku moć da podrže svoje ekonomije, pa čak ni da vakcinišu narod – samo sedam odsto populacije u siromašnim zemljama je vakcinisano makar jednom dozom. I to je jedan od najvećih rizika za globalnu ekonomiju u sledećem periodu, to razdvajanje između bogatih i siromašnih zemalja, ocenio je Branimir Jovanović, ekonomista u Bečkom institutu za međunarodne studije (The Vienna Institute for International Economic Studies – WIIW), ekspert za Bosnu i Hercegovinu, Srbiju, Crnu Goru, Hrvatsku i Severnu Makedoniju. U ekskluzivnom intervjuu za Magazin Biznis Branimir Jovanović naglašava:

– Rast globalne ekonomije nije održiv bez rasta siromašnih država.

Na naše pitanje da li omikron kao novi soj virusa, smanjuje očekivanja za privredni rast u 2022. godini, Jovanović odgovara da se najpre učinilo, kada se pojavio omikron, da može naneti veliku štetu, i u zdravstvenom i u ekonomskom smislu, ali se sada čini da ovaj virus ipak nije toliko opasan.

– Tačno je da se širi brže od prethodnih sojeva, ali ne izaziva ozbiljne komplikacije i nema veću smrtnost. Tako da, trenutno, omikron nije veliki ekonomski rizik za 2022. godinu, smatra Jovanović.

• Istovremeno, za 2022. godinu očekuje se i smirivanje inflacije. Ako su neizvesnosti oko virusa i dalje prisutne, da li je realno da se inflacija vrati u ciljane okvire?

– Inflacija je trenutno verovatno najveća nepoznanica u globalnoj ekonomiji. Početkom 2021. godine je počela da raste zbog globalnog rasta cena nafte i hrane, zatim su se pojavili problemi sa lancima snabdevanja, pa se onda pojavio problem sa cenom nafte, gasa i struje. Trenutna očekivanja su da će se inflacija smiriti u drugoj polovini 2022. godine, jer će se svi ovi faktori stabilizovati nakon proleća, odnosno početkom leta. Za celu 2022. se očekuje da bude slična kao 2021. godina. Međutim, niko ne može biti siguran da će se problemi zaista rešiti i da se neće pojaviti novi. Pre pola godine se očekivalo da će se inflacija smiriti već početkom 2022., sada se to pomerilo za nekoliko meseci. Svakako ne treba praviti paniku, jer ova inflacija ipak nije previsoka, bar kad su naše zemlje u pitanju.  Ali, ne treba ni ignorisati problem, jer ova inflacija, koja je uzrokovana poskupljenjem hrane i energenata, pogađa pre svega siromašne, a naše zemlje imaju izrazito visoku stopu siromaštva. Zato fokus treba da bude usmeren na to da se siromašni zaštite.

• Kao jedan od uzroka inflacije, osim štampanja para, smatraju se i prekidi u lancima snabdevanja. Da li je kovid otvorio mogućnost za takozvanu balkanizaciju lanaca snabdevanja?

– Da, problemi sa lancima snabdevanja su naterali firme da razmišljaju o realokaciji proizvodnje. Prema najnovijoj anketi nemačke komore za inostranstvo, AHK, 54 odsto nemačkih kompanija koje posluju u inostranstvu suočavaju se sa problemima u svojim lancima snabdevanja. Čak 72 odsto njih traže nove dobavljače, a 15 odsto želi da premesti svoje pogone u druge zemlje. Ovo je velika šansa za balkanske ekonomije, jer su one prvi prirodni izbor za ovako nešto – geografski su blizu Nemačkoj i Zapadnoj Evropi, kulturološki su slične i poznate, imaju znatno niže troškove proizvodnje, i još uvek imaju dovoljno radne snage. Međutim, Balkan ima i svoje probleme, kao što su korupcija, nefunkcionalnost institucija, politička nestabilnost, zastarela infrastruktura, nedostatak ulaganja u obrazovanje i nauku, niska inovativnost i sl. Da bi balkanske ekonomije profitirale od globalnog trenda „near-shoring-a“, odnosno, premeštanja proizvodnje iz Azije negde bliže Evropi, moraju početi ozbiljno da rade na rešavanju ovih problema.

• Da li se to već dešava? Može i to da bude šansa za regionalne privrednike?

– Postoje neke naznake da se „nearshoring“ već možda i dešava. Skoro sve zemlje u regionu imaju prilično snažne prilive stranih investicija ove godine. To je, svakako, delimično posledica odlaganja investicija prošle godine, zbog pandemije, ali ipak može biti i pokazatelj da strane kompanije sve više investiraju u region, umesto u Aziju. Postoje već i konkretni primeri takvih kompanija. Italijanski Beneton je izjavio da planira da smanji proizvodnju u Aziji za 50 odsto do kraja 2022, i umesto toga poveća proizvodnju u Srbiji, Hrvatskoj, Turskoj i severnoj Africi. Nemačka kompanija Fišer Automotiv je rešila da investira u Srbiji umesto u Aziji. Američka kompanija Crocs je odlučila da premesti deo proizvodnje iz Vijetnama u Bosnu i Hercegovinu.

• Vi ste iznosili i procene koliko bi novca, u stranim direktnim investicijama, moglo da donese regionu seljenje proizvodnje iz Azije u Evropu. O kolikom iznosu je reč?

– Totalne nemačke investicije svuda u svetu iznose oko 1,5 triliona evra. Ako se makar jedan odsto tih investicija dislocira na Balkan, to je ravno 15 milijardi evra novih investicija. Balkanski region je u periodu 2010-2019. imao ukupno 45 milijardi stranih investicija, tako da je reč o velikom potencijalnom prilivu stranih investicija.

• Bečki Institut za međunarodne ekonomske studije je već ocenio da je neophodno ulaganje u obrazovanje i transportni sistem, ako želimo da privučemo strane investicije. Hoće li to biti veliki izazov za zemlje regiona, jer su finansijski resursi već iscrpljeni zbog pandemije?

– Svakako će biti veliki izazov, ali ne zbog finansijskih ograničenja, već zbog nedostatka svesnosti političara da shvate te probleme i što nemaju političku volju za njihovo rešavanje. Da parafraziram jednu kultnu rečenicu – pare nisu problem, para ima. Balkanske ekonomije imaju relativno niske poreze i javne dugove, tako da imaju još uvek fiskalnog prostora. I kamatne stope na globalnim tržištima su trenutno povoljne, a tu su i IPA fondovi Evropske unije. Veći problem je što političari ne shvataju da su potrebne krupne strukturne društvene promene, i u obrazovanju, i u institucijama, i u infrastrukturi, i da nije sve u niskim porezima i platama.

• Ovaj region je bio konkurentan kada je reč o radnoj snazi, koja je bila jeftina. Da li su se i tu stvari promenile? Možemo li sada da konkurišemo samo jeftinom radnom snagom ili je neophodno i nešto drugo?

– Naše istraživanje o stranim investicijama u regionu je pokazalo da plate nisu tako važne za privlačenje investicija. Sve ekonomije u širem regionu imaju relativno niske plate u poređenju sa Zapadnom Evropom, pa zato plate nisu presudni faktor kad neka kompanija iz Zapadne Evrope odlučuje gde da investira. Presudni su ostali faktori, kao dostupnost kvalitetne radne snage, funkcionalnost institucija, politička stabilnost, infrastruktura i sl. Slično je i sa porezima – oni su tek peti-šesti faktor za investiranje, iza svih ovih stvari koje sam naveo. I to je ono što političari moraju da shvate, da ne smeju više predstavljati svoje zemlje kao jeftine, već kao kvalitetne. Samo tako mogu privući kvalitetne investicije.

• U jednom od svojih izveštaja Bečki Institut je isplatu 100 evra svakom punoletnom građaninu Srbije opisao kao kontroverznu meru. Ipak, Vlada je još nekoliko puta na ovaj način građanima uplaćivala novac. Šta je kod ove mere kontroverzno?

– Kontroverzno je što je mera bila netargetirana, odnosno, davalo se svima, i milionerima, i siromašnima, i to u istom obimu. Bilo bi mnogo bolje da je pomoć bila targetirana, odnosno usmerena na one kojima pomoć zaista treba, pri čemu bi oni dobili i više od 100 evra. Sporno je i što mera nije bila usmerena na stimulisanje domaće proizvodnje, nego su se pare mogle trošiti na bilo šta. Da je bila usmerena na domaću aktivnost, efekat bi verovatno bio još veći.

• U Vašem izveštaju vidi se da su „novac iz helikoptera“ delile i neke druge zemlje regiona, poput Albanije, ali i Slovenije, na primer, koja je delila turističke vaučere. Po čemu je, ipak, ova mera u Srbiji drugačija?

– U nekim drugim zemljama je pomoć bila targetirana na siromašnije slojeve građana, i namenska, odnosno mogla se koristiti za domаći turizam ili za kupovinu domaćih proizvoda. Tako je bilo u Makedoniji. Ali je tamo pomoć, ipak, bila mnogo manja, i zato je Srbija imala bolje rezultate. Takođe, Srbija nije bila jedina zemlja koja je davala blanko pomoć svima. Najpoznatiji primer je Amerika, gde je država u nekoliko navrata davala čekove ljudima, od 1.200, 600 i 1.400 dolara. Prema nekim informacijama, među dobitnicima je bilo i 18 milijardera, što je svakako apsurd.

• Tokom ove krize, globalni javni dug je značajno uvećan, a kamate na nova zaduživanja ostale su niske. Vidite li naznake da će kamate na državna dugovanja porasti?

– Kamate su za vreme pandemije bile niske, jer su velike svetske centralne banke praktično isprintale novac, kako bi pomogle vladama da se one zaduže. Na svetskim finansijskim tržištima je bilo previše para, i zato su kamate bile niske. To se sada može promeniti, ako dođe do ozbiljnijeg zatezanja monetarne politike od strane najvećih centralnih banaka. Američka centralna banka je već počela sa „tapering-om“, odnosno sa smanjivanjem kupovine državnih obveznica, ali to nije imalo previše efekta na međunarodnim tržištima. Ipak, ako povećaju referentnu kamatnu stopu, to će sigurno značiti da će porasti i kamate za ostale zemlje. Trenutna očekivanja su da se to neće desiti pre druge polovine 2022. godine, mada ubrzanje inflacije u Americi može uzrokovati da se desi i ranije. Kad god se desilo, ne očekuje se da povećanje bude drastično, već možda 1-2 procentna poena.

• Neke države regiona već su povećale referentne kamate. Da li je Srbija zakasnila s tom merom?

– Ako se gledaju čisto fundamenti, moglo bi se reći da jeste. Glavno pravilo u savremenoj monetarnoj politici je da centralne banke treba da reaguju na kretanja inflacije i ekonomskog rasta. Kada su oni niski, kamatnu stopu treba smanjiti, da bi se podstakla ekonomija. Kada su visoki, kamatnu stopu treba povećati, da se spreči pregrevanje ekonomije i da se smanji inflacija. Srbija trenutno ima relativno dobru stopu rasta, 7,5 odsto za 2021. godinu, i relativno visoku stopu godišnje inflacije od 7,9 odsto. To bi značilo da bi Narodna banka mogla da razmisli da poveća svoju referentnu kamatnu stopu, koja je trenutno jedan odsto, što je najniže u istoriji. Ipak, ima tri dodatna faktora koje treba uzeti u obzir. Prvi je da je ekonomija još uvek krhka, pandemija nije gotova, problemi u lancima snabdevanja su izraženi, i sve to može usporiti ekonomski rast u periodu koji sledi. Drugi je da trenutna inflacija dolazi sa strane ponude, a ne potražnje, što znači da bi povećanje kamatne stope imalo ograničeni efekat. I treći je da je povećanje kamatne stope nepopularno, posebno kada velike centralne banke, kao američki Fed i Evropska centralna banka, još uvek ne povećavaju svoje kamate. Mislim da su to razlozi zašto Narodna banka Srbije još uvek drži kamatu na istorijski najnižem nivou, iako se ne bih iznenadio i ako uskoro reši da je poveća.

• Hoće li i 2022. godine države regiona morati da intervenišu kroz pakete pomoći građanima i privredi, s obzirom na to je virus i u ovoj godini prisutan?

– Fiskalna politika svakako treba da ostane stimulativna, jer pandemija još nije gotova i postoje brojni rizici. Ali, treba promeniti vid podrške. Umesto direktne finansijske podrške firmama i građanima, kako bi oni mogli da prebrode krizu, države sada treba da se fokusiraju na investicije u infrastrukturu, uključujući i meku infrastrukturu, odnosno zdravstvo, obrazovanje, socijalnu zaštitu i slično. Pandemija je nedvosmisleno pokazala da su zemlje koje investiraju više u te stvari, otpornije na ovakve krize. Kriza će opet biti, one se ne mogu potpuno sprečiti. Ono što možemo uraditi jeste da stvorimo ekonomske i socijalne sisteme koji će minimizirati negativne posledice kriza. I to je ono na što se sada treba fokusirati. Ukoliko vlade u regionu pristupe fiskalnoj konsolidaciji 2022. godine, to će svakako usporiti oporavak. Ali se iskreno nadam da su izvukle neke pouke iz ove krize, ocenio je Branimir Jovanović u intervjuu za naš magazin.