Nobelovac Stiglic u Beogradu i Izveštaj o svetskoj nejednakosti za 2026.

Autor: Radojka Nikolić

Pre tačno 17 godina, u decembru 2008. godine najpoznatiji dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju Džozef Stiglic, boravio je u Beogradu i održao predavanje koje je, tada, u jeku svetske ekonomske krize, izazvalo veliko interesovanje srpske akademske zajedinice (posetu je tada organizovala kompanija Delta Đenerali).

Sada, u decembru 2025. godine, Džozef Stiglic je drugi put u Beogradu i to na poziv Instituta za filozofiju i društvenu teoriju (IFDT) i Francuskog instituta u Srbiji, pa je 12. decembra održao predavanje o Evropi a 13. decembra je u IFDT održao seminar; istoga dana popodne mu je i uručena nagrada “Miladin Životić” za kritičko-teorijski angažman, koju dodeljuje ta institucija.

Ova poseta Beogradu čuvenog ekonomiste Stiglica je, logično, izazvala veliko interesovanje stručne i intelektualne javnosti, a njegove poruke su već preplavile srpske medije.

No, sa ovim dolaskom Džozefa Stiglica poklopilo se i objavljivanje (10. decembra) Izveštaja o svetskoj nejednakosti za 2026. godinu UNDP-a (Program za razvoj Ujedinjenih nacija) u kojem je Stiglic koautor uvodnika Izveštaja.

U tom Izveštaju se upozorava na brzorastuću nejednakost u svetu koja dostiže dramatične razmere: manje od 60.000 ljudi (0,001% svetske populacije) – kontroliše tri puta više bogatstva nego polovina čovečanstva.

U Predgovoru Džajatija Goša i Džozefa E. Stiglica za taj najnoviji Izveštaj o nejednakosti, autori konstatuju da izdanje za 2026. godinu dolazi u kritično vreme:

„Širom sveta, životni standard stagnira za mnoge, dok su bogatstvo i moć još više koncentrisani na samom vrhu. Podaci su zapanjujući. Najbogatijih 10% svetske populacije poseduje skoro tri četvrtine celokupnog bogatstva, dok najsiromašnija polovina drži jedva 2%. Manje od 60.000 multimilionera sada kontroliše tri puta više bogatstva nego polovina čovečanstva zajedno. U većini zemalja, donjih 50% retko poseduje više od 5% nacionalnog bogatstva”, navode autori.

Oni takođe konstatuju da najbogatiji nesrazmerno malo doprinose javnim finansijama, tj. nisu mnogo oporezovani.

“Efektivne poreske stope rastu za većinu stanovništva, ali naglo padaju za milijardere i multimilionere. Ovo ne samo da potkopava poresku pravdu, već lišava društva da finansiraju obrazovanje, da imaju zdravstvenu zaštitu i sprovode zaštitu od klimatskih poremećaja”.

Džajati Goš i Džozef E. Stiglic ukazuju na činjenicu da je nejednakost zapanjujuća: dok je razlika u prihodima po glavi stanovnika između Evrope i podsaharske Afrike otprilike desetostruka, razlika u rashodima za javno obrazovanje po učeniku školskog uzrasta je skoro 35 puta veća.

„Klimatska nejednakost je dramatična: najbogatijih 10% pojedinaca stvara 77% emisija ugljenika povezanih sa privatnim kapitalom i 47% emisija povezanih sa potrošnjom, dok najsiromašnija polovina doprinosi samo 3% (i 10% emisija zasnovanih na potrošnji). Klimatske promene takođe najteže pogađaju siromašne: mereno u odnosu na njihov prihod, donjih 50% snosi oko 75% globalnih gubitaka prihoda izazvanih klimatskim promenama. Ove brojke jasno pokazuju da se nejednakost danas čini srž društvenih i ekoloških kriza”.

Izveštaj o svetskoj nejednakosti za 2026. godinu (WIR 2026) UNDP je treće izdanje ove serije. Prethodna izdanja su objavljena 2018. i 2022. godine.

U izradi ovih izveštaja učestvuje preko 200 naučnika iz celog sveta, a u zaključku se konstatuje:

„Nejednakost je politički izbor. Ona je rezultat naših politika, institucija i struktura upravljanja. Troškovi eskalacije nejednakosti su jasni: proširivanje podela, krhke demokratije i klimatska kriza koju najteže snose oni najmanje odgovorni. Ali postoje i jasne mogućnosti da se to promeni. Tamo gde je preraspodela jaka, oporezivanje pravedno i društvene investicije prioritetne, nejednakost se smanjuje. Alati postoje. Izazov je politička volja. Izbori koje ćemo doneti u narednim godinama odrediće da li će globalna ekonomija nastaviti putem ekstremne koncentracije ili će se kretati ka zajedničkom prosperitetu“.

A što se tiče predavanja i seminara koje je Džozef Stiglic održao u Beogradu 12. i 13. decembra 2025. godine, imao je, pored ostalog, kritike na račun predsednika SAD:

„Amerika ima predsednika koji nije racionalan. Ni američki Vrhovni sud ne uspeva da ga drži pod kontrolom. Pravna struka je pred njim takođe nemoćna, ali dobro je da nisu svi kapitulirali. Nažalost, moj univerzitet Harvard je – kapitulirao. Tramp gazi vladavinu prava, ali u Evropi još postoji demokratija”.

Stiglic, međutim, kaže da Evropa nije dobro prošla u pregovorima sa SAD oko carina.

„Loše je Evropa pregovarala: prihvatila je carine od 15 odsto, a nije dobila ništa. Zato Evropa treba da se uspravi i da kaže: Mi smo jaki koliko i vi“, rekao je, pored ostalog Džozef Stiglic 12. decembra na predavanju u Evropskoj kući u Beogradu.

Na seminaru koji je održao 13. decembra na Institutu za filozofiju i društvenu teoriju, na kojem su učestvovali: Gordana Matković (Centar za socijalnu politiku; FEFA), Aleksandra Kanjuo Mrčela (Fakultet društvenih nauka, Univerzitet u Ljubljani; Institut za ekonomsku demokratiju), Sonja Avlijaš (Ekonomski fakultet, Univerzitet u Beogradu), Srđan Đurović (IFDT), Sara Dragišić (IFDT), Ivan Lakićević (IFDT), uz moderatorsku ulogu Bojane Radovanović (IFDT), Džozef Stiglic je, pored ostalog, ponovio svoje stavove  o tome da bruto domaći proizvod (BDP) ne može biti prava mera nacionalnog blagostanja.

Stiglic podseća da nijedna metrika ne može verno da pokaže stanje u društvu:

“Podaci koji ignorišu degradaciju životne sredine, iscrpljivanje resursa, nejednakost i netržišne faktore poput zdravlja i obrazovanja, stvaraju lažnu sliku ekonomskog zdravlja. Podaci o BDP-u mogu da prikrivaju ozbiljne društvene probleme poput klimatskih promena, nejednakosti u prihodima i nesigurnosti. BDP po glavi stanovnika može rasti dok prihodi većine ljudi opadaju, jer se bogatstvo koncentriše na vrhu nekoliko botaih ljudi – Mask, Bezos, Gejts – ne pokazujući kakva je slika tipičnog Amerikanca. Dakle, BDP se fokusira na kvantitet, a ne na kvalitet, odnosno na blagostanje ljudi. Vrednuje proizvodnju robe i usluga, ali ignoriše zdravlje, obrazovanje, sreću i bezbednost”.

Zato se Stiglic zalaže za sveobuhvatnija merenja koja uključuju i ekološke procene, na primer, iscrpljivanje resursa, ali i društvene faktore – raspodela prihoda, zdravlje, obrazovanje. Tek tada bi se pružila tačnija slika društvenog napretka.

“Treba meriti ono što je zaista važno za ljudske živote i planetu, a ne samo tržišne transakcije. Tada bi se vodila i bolja politika”, poruka je Džozefa Stiglica.