Šaoćing Ju, direktorka sektora Svetske banke za Zapadni Balkan
BEČ, 27. oktobar 2026. — Na Zapadnom Balkanu se u 2026. očekuje ubrzanje privrednog rasta, uz dalje jačanje tog kretanja i u 2027. godini, podstaknutog potrošnjom i investicijama, saopštila je grupacija Svetske banke iz svoje Kancelarije u Beču.
U saopštenju se navodi da se privreda regiona Zapadnog Balkana pokazala otpornom na šokove i da nastavlja trend konvergencije sa Evropskom unijom.
Privrednicima se može pomoći da otvaraju nova radna mesta ako se usvoje efikasniji trgovinski propisi koji im omogućavaju da budu konkurentniji na svetskim tržištima, navodi se u novom, danas objavljenom redovnom ekonomskom izveštaju za Zapadni Balkan.
Prema projekcijama, prosečna stopa rasta u Albaniji, Bosni i Hercegovini, Severnoj Makedoniji, Srbiji, Crnoj Gori i na Kosovu dostići će 3,1 odsto u 2026, što predstavlja povećanje u odnosu na 2,6 odsto zabeleženih 2025. godine. Očekuje se i ubrzanje rasta na 3,4 odsto u 2027, a njegova stopa će se zadržati na istom nivou i u 2028.
„U trenutku pojačane geopolitičke neizvesnosti i slabog rasta na strani ključnih trgovinskih partnera, Zapadni Balkan je još jednom dokazao svoju ekonomsku otpornost”, rekla je Šaoćing Ju, direktorka sektora Svetske banke za Zapadni Balkan. „Pa ipak, otpornost sama po sebi nije dovoljna da ovom regionu pomogne da ostvari konvergenciju sa prosečnim dohotkom Evropske unije ili otvori kvalitetna radna mesta koja su potrebna građanima. Radna mesta stvaraju dinamični privatni sektori, a sledeća faza rasta zahteva efikasne, predvidljive propise i uklanjanje trgovinskih barijera, i to ne samo na granicama već i iza njih”, zaključila je ona.
Višestruki ciklusi carinske liberalizacije doveli su do duboke integracije Zapadnog Balkana u svetsku trgovinsku razmenu. Trgovina robom i uslugama dostigla je 107 odsto regionalnog BDP-a u 2025, pri čemu je taj nivo viši od proseka EU koji iznosi 90 odsto; pored toga, izvoz usluga se učetvorostručio između 2010. i 2025. Sledeća generacija reformi trebalo bi da pomogne preduzećima da potpunije i trajnije iskoriste ovaj pristup tržištima snižavanjem nepotrebnih troškova „unutar granica”, navodi se u izveštaju.
Prosečna carinska stopa na uvoz robe na Zapadnom Balkanu iznosi približno 6 odsto, ali se necarinskim merama na uvoz dodaju troškovi od još nekih 10 odsto. Ti troškovi su izrazito visoki, a u pojedinim sektorima agroprivrede dostižu čak i preko 20 odsto. Troškovi restrikcija na prekogranično pružanje usluga još su veći i procenjuju na 29 odsto. Uklanjanje samo polovine postojećih prepreka za uvoz – kao što su nepotrebni zahtevi za pribavljanje dozvola i ovlašćenja, višestruke kontrole, procedure sertifikacije i pravila o poslovnom nastanjivanju – moglo bi povećati BDP za do 12,5 odsto na srednji rok, pokazuju rezultati simulacija predstavljeni u izveštaju.
Viši troškovi uvoza takođe otežavaju preduzećima u ovom regionu izvoz i prisustvo na izvoznim tržištima. Tek oko jedne trećine novih izvoznih poduhvata koje pokrenu firme sa Zapadnog Balkana preživi svoju prvu godinu postojanja, a samo od 1 do 4 odsto njih doživi petu godinu. Ovo je od značaja za radnih mesta, jer izvoznici zapošljavaju ogromnu većinu radnika prerađivačke industrije u ovom regionu. Preduzeća koja izvoze takođe su najčešće veća i nude bolje zarade u odnosu na uporedive firme okrenute prvenstveno domaćem tržištu.
Reforme bi stoga trebalo da se usredsrede ne na prosto smanjenje obima propisa već i na njihovo unapređenje: pojednostavljenje i digitalizaciju procedura, uvođenje inspekcijskog nadzora na osnovu procenjenog rizika, priznavanje usaglašenih standarda i kvalifikacija i očuvanje zaštitnih mera koje služe za ostvarenje legitimnih javnih ciljeva, navodi se u saopštenju grupacije Svetske banke.
