Srbija u EU tek 2080. ako nastavi ovim tempom ekonomskog rasta – treba 55 godina da se dostigne EU nivo standarda

Autor: Radojka Nikolić

„Sada je Srbija zaglavljena u sferi blagog rasta. Proračuni i projekcije pokazuju da će ceo Zapadni Balkan biti na 2-3% rasta u narednom periodu. Ekonomski rast koji sada ima Srbija, nije dovoljan da se u neko dogledno vreme približimo nivou standarda koji imaju države Evropske unije (EU). Ako nastavimo ovim temom, mi ćemo postići standard EU tek 2080. godine“.

Ovu procenu iznela je Milena Popović Martinelli, rukovodilac regionalne politike za Centralnu i Istočnu Evropu (CIE) u Evropskoj banci za obnovu i razvoj (EBRD) na Zimskom Vivaldi forumu na Mokroj Gori 3. decembra, u okviru prezentacije „Izazovi i prilike u novoj ekonomsko-finansijskoj realnosti“. Procene EBRD-a su saopštene na tradicionalnom Vivaldi (finansijskom) forumu, održan od 3. do 5. decembra, čiji je organizator Mokrogorska poslovna škola.

Milena Popović Martinelli je podsetila, da ako Srbija želi da se što pre približi i dostigne standard EU, dosadašnji nizak privredni rast treba prevazići.

„Zašto je došlo do usporenog rasta? Faktori su i spoljni i unutrašnji. Spoljni su, svakako, umanjena tražnja od strane zemalja EU kao našeg glavnog spoljnotrgovinskog partnera. Ali i unutrašnji faktori su svakako bitni, a to je pre svega niska produktivnost srpske privrede. Delom je to zbog veličine javnog sektora, ali postoje i skriveni faktori, kao što su demografski faktori“, ocenila je gospođa Popović Martinelli.

„Niska produktivnost je glavna barijera bržem rastu i približavanju nivou razvoja EU. Ako se uporedimo sa članicama EU, u slučaju mnogih zemalja smo na 50% rasta njihove produktivnosti. Da bi se ta situacija promenila i da bismo brže dostigli rast, to zahteva ulaganje u obrazovanje, promenu upravljanja državnim vlasništvom u javnim preduzećima i promenu ekonomskih modela”, rekla je Milena Popović Martinelli.

Konkurentnost Srbije je u prošlih nekoliko godina posebno pogođena rastom plata, uz istovremeni pad produktivnosti. U prošlih deset godina realni rast plata je iznosio oko 50%, dok je istovremeno, realni rast Bruto domaćeg proizvoda (BDP) po radniku iznosio 10-15%. To znači da su troškovi po radniku za firme veći nego vrednost koju radnici stvaraju. To svakako utiče na rast cena proizvoda kompanija, pa firme moraju da povećavaju cene svojih proizvoda. Takođe, nepovoljno utiče i na odluke kompanija da investiraju, a utiče i na izvoz”, rekla je Milena Popović Martinelli.

Ona je navela primer da je u Rumuniji rast plata u prošlih 10 godina iznosio 30%, a produktivnost je povećana 40%. U Bugarskoj su u istom procentu rasle i plate i produktivnost i to po 30%, u prošlih deset godina.

Taj jaz između rasta plata i rasta produktivnosti u Srbiji mora da se smanji i to rastom produktivnosti, jer je u tome i razlog što su cene proizvoda visoke i što imamo visoku inflaciju, navodi Popović Martinelli.

Govoreći o tome šta doprinosi rastu, Popović Martinelli je podsetila da  privatna potrošnja podstiče rast, ali ako se želi stalni rast, potrebne su i investicije.

Međutim, ni same investicije, takođe, nisu dovoljne da podstaknu rast, jer zavisi o kojim investicijama je reč i o nivou investicija.

“Na primer, Mađarska i Rumunija, kada su ulazile u EU, imale su investicije od oko 30% BDP-a. A sada Srbija, ali i svi na Zapadnom Balkanu, imaju investicije koje su daleko ispod tog nivoa”, navela je Popović Martinelli.

Problem je i inflacija. Srbija je, na primer, za šest prošlih godina imala najvišu inflaciju u regionu i daleko veću od EU. Inflacija je u EU, od 2019. do 2025. godine, iznosila oko 25%, dok je u Srbiji bila najviša na Zapadnom Balkanu i dostigla je oko 44% . To čini da su srpski proizvodi manje konkurentni, da je izvoz sve skuplji, a stranim investitorima postajemo manje privlačni, pokazuju analize EBRD-a.

Podaci EBRD pokazuju da su u poslednjih 15 godina sve države Zapadnog Balkana imale ekonomski rast koji je bio ispod nivoa evropskih država sa srednjim prihodima.

Kao jedan od razloga niskih stopa rasta navodi se i demografija.

„Demografski izazovi u Srbiji su veoma veliki. Demografija je skriveni podrivač rasta. U zemljama u regionu smanjuje se radno sposobna populacija. Prema podacima UNDP-a i Eurostata, više od 30% stanovnika Bosne i Hercegovine, Albanije i Severne Makedonije živi u inostranstvu. Za Srbiju je taj postotak nešto niži – procenjuje se da 20% populacije živi u inostranstvu”, navela je Popović Martinelli..

Prema ovim procenama EBRD, Srbija godišnje gubi 40.000 stanovnika. Ekonomski modeli su pokazali da će se samo po osnovu demografskih kretanja, odnosno smanjivanja populacije, smanjivati i BDP i u Srbiji i u regionu. Pretpostavlja se da će do 2050. godine BDP regiona biti smanjivan 0,36% godišnje, samo po osnovu smanjenja populacije.

Srbija je najveća ekonomija u regionu, ali strukturalni problemi sa kojima je suočena su niska produktivnost, upravljanje javnim preduzećima i ekonomsko upravljanje. Problem je i model rasta zasnovan na stranim investicijama a stalni izazov je obezbeđivanje povoljnog poslovog okruženja, navedeno je u EBRD analizi koju je prezentovala Milena Popović Martinelli na Zimskom Vivaldi forumu na Mokroj Gori 3. decembra 2025.