BEČ, 17. oktobar 2024. – Ekonomski rast na Zapadnom Balkanu umereno će se ubrzati tokom 2025, prvenstveno usled povećanja potrošnje i investicija, podstaknutih rastom kupovne moći, prema projekcijama u Redovnom ekonomskom izveštaju za Zapadni Balkan koji je danas objavila Svetska banka. Svetska banka predviđa da će ukupni ekonomski rast Albanije, Bosne i Hercegovine, Kosova, Severne Makedonije, Srbije i Crne Gore dostići 3,7% u 2025, što predstavlјa korekciju naviše od 0,2 procentna poena u odnosu na prolećno izdanje ovog izveštaja. Očekuje se da će stopa rasta u 2024. iznositi 3,3%, odnosno 0,1 procentni poen više nego što je prvobitno bilo procenjeno.

„Domaći činioci i dalјe pogoduju umerenom ubrzanju rasta na Zapadnom Balkanu. Pored toga, na srednji rok, očekuje se da će postepeni oporavak ekonomske aktivnosti u Evropskoj uniji imati klјučnu ulogu u podsticanju izvoza iz ovog regiona“, rekla je Izolina Rosi, ekonomistkinja Svetske banke i glavna autorka izveštaja. „Uprkos pozitivnim izgledima, region je i dalјe osetlјiv na više rizika, uklјučujući usporeni globalni rast, ponovno povećanje inflacije, političku neizvesnost i ekstremne vremenske događaje“, dodala je ona.

Sa jačanjem ekonomskog rasta, životni standard na Zapadnom Balkanu nastavlјa postepeno da se približava onome koji uživaju građani naprednijih ekonomija Evropske unije. Međutim, da bi se očuvao zamajac rasta i ubrzao tempo konvergencije potrebne su strukturne reforme, uklјučujući i one navedene u Planu rasta Evropske unije. „Ekonomska integracija klјučni je pokretač rasta malih ekonomija kakve su one na Zapadnom Balkanu“, rekla je Šaoćing Ju, direktorka Svetske banke za ovaj region. „Da bi pospešile taj rast, ove države bi trebalo da unaprede trgovinsku razmenu unutar regiona i sa Evropskom unijom, skrate vreme čekanja na graničnim prelazima i integrišu svoje platne sisteme. Pored toga, rešavanje demografskih i izazova tržišta rada zahteva jasnu usredsređenost na razvoj lјudskog kapitala. Unapređenje obrazovnih i zdravstvenih sistema je od presudnog značaja za prelazak sa srednjeg na viši nivo dohotka“, zaklјučila je Ju.

Kako skoro četvrtina građana zemalјa Zapadnog Balkana trenutno živi u inostranstvu, bolјe upravlјanje globalnom radnom snagom sa Zapadnog Balkana moglo bi biti klјučni pokretač ekonomskog razvoja u ovom regionu. Mada emigracija može dovesti do izazova poput nedostatka radne snage, postoje i jasne mogućnosti da se migracije iskoriste za ostvarenje ekonomskih prednosti. Kako se navodi u izveštaju, uz adekvatno upravlјanje, migracije mogu smanjiti siromaštvo, podstaći izvoz i privući investicije, što u krajnjem ishodu dovodi do stvaranja radnih mesta i prenosa znanja. Primera radi, doznake mogu da pobolјšaju finansijsku situaciju domaćinstava migranata. Sa druge strane, povratak migranata koji su u inostranstvu stekli napredne veštine može dovesti do „priliva mozgova“ u zemlјe porekla, dok atraktivnost visokih zarada u stranim zemlјama može motivisati one koji ostaju da steknu obrazovanje i unaprede svoje veštine. Da bi se migracije maksimalno iskoristile za unapređenje stanja, u izveštaju se zemlјama Zapadnog Balkana preporučuje da usvoje nekoliko javnih politika:

  • Razvoj programa obuke za sticanje veština i mobilnosti u partnerstvu sa odredišnim zemlјama i proširivanje obima bilateralnih sporazuma o socijalnom osiguranju.
  • Unapređenje zaštite za migrante u toku ciklusa migracije kako bi se ublažili rizici sa kojima se mogu suočiti i motivisati njihov povratak.
  • Omogućavanje prenosa kapitala, stručnosti i najnaprednijih tehnologija posredstvom pripadnika dijaspore.
  • Korišćenje digitalnih alata i unapređenje prikuplјanja podataka radi delotvornog upravlјanja migracijama i usvajanja javnih politika.