Miloš Zdravković
Sve dok traje rat u Ukrajini, ostaće visoke cene energenata. Iako su sada cene niže nego pre nekoliko meseci, one se nikada više neće vratiti na nivo od pre godinu-dve dana, kaže Miloš Zdravković, ekspert za energetsku efikasnost u intervjuu za naš portal, podsećajući da je neobično topla jesen u celoj Evropi pomogla u rešavanju energetski kriznog perioda.
*Kako se i zašto se nisu se obistinila strahovanja da će biti smrzavanja i da će stati privreda u razvijenim ekonomijama EU?
Skladišta gasa su ove zimske sezone puna, pa su i cene tog najpoželjnijeg energenta pale na oko 116 evra po megavatsatu, što je značajno manje u odnosu na onih 339 evra po megavatsatu, koliko je koštao letos. Pada i cena električne energije, koja za sada iznosi oko 200 evra po megavatsatu, a letos je stajala i više od 500 evra po megavatsatu.
*Može li se proceniti kakve će biti cene energenata u narednim mesecima za EU i za Srbiju?
U ranijim ugovorima do 2021. godine, kada su važili dugoročni ugovori, Srbija uopšte nije bila među zemljama sa najnižom cenom gasa. Nemačka ga je plaćala 230 dolara, Turska je imala 210, a još neke zemlje, poput Holandije, Francuske i Austrije su imale cenu od oko 250 dolara. To je bila povoljnija cena nego naša od 270 dolara za 1.000 kubika. Poljska je najviše plaćala – cena je bila 450 dolara. To je bilo dok Evropska komisija nije donela odluku da je bolje za Evropu da kupuje gas na berzama, što se ispostavilo kao katastrofalna procena za Evropljane.
EU ubrzano gubi i rusko tržište i ruske energente, a da zamenskih za njih, u potpunosti još nema i neće ih biti još dugo
Posle svih oscijalacija cena tokom 2022. godine zbog rusko-ukrajinskog sukoba, sada, krajem januara 2023. cena za hiljadu kubnih metara je nešto ispod 1.000 dolara, ali je jasno da će se skladišta isprazniti i da sledeća zima može biti mnogo jača. Takođe, EU će biti izložena tržišnoj utakmici sa azijskom i američkom privredom, po novim pravilima.
*Koja je najbolja opcija za Srbiju u narednom periodu, u obezbeđivanju energetske sigurnosti?
Veoma je važno da Srbija ne daje olaka obećanja za prelazak na Obnovljive izvore energije (OIE), odnosno da će njihov udeo povećati iznad 30 odsto, jer nema ni novca, ni uslova za tako brzu tranziciju. Umesto toga, trebalo bi da maksimalno koristimo svoj najvažniji resurs – ugalj dokle god je to moguće, uz postepeno uvođenje OIE, izgradnjom reverzibilnih hidroelektrana i povećanjem energetske efikasnosti. Brzo uvođenje nuklearne energije nije realno, jer je to, pored ostalog, i veoma osetljivo političko pitanje.
Srbija treba da koristi svoj najvažniji resurs – ugalj dokle god je to moguće, uz postepeno uvođenje OIE
Sve dok Ministarstvo energetike ne predloži izmene Zakona o korišćenju obnovljivih izvora energije, insistiranje na brzom i značajnom povećanju kapaciteta za proizvodnju OIE bilo bi loše, ugrozilo bi elektroenergetski sistem i enormno uvećalo cenu struje. Zbog podsticaja koji se daju, uglavnom, privatnim investitorima, značajno je povećano interesovanje za proizvodnju struje, posebno iz vetroparkova.
Ko je najviše profitirao od ovog poremećaja u snabdevanju energentima u prethodnom periodu?
Jasno je da će američka i azijska ekonomija profitirati na račun EU, dok će se protivruske sankcije, kao bumerang vratiti EU. Onoj istoj EU, koja političkom odlukom, ubrzano gubi i rusko tržište i ruske energente, a da zamenskih za njih, u potpunosti još nema i neće ih biti još dugo.
EU radi na diverzifikaciji pravaca snabdevanja, ali je i pre toga Rusija radila na diverzifikaciji svog izvoza.
EU radi na diverzifikaciji pravaca snabdevanja, ali je i pre toga Rusija radila na diverzifikaciji svog izvoza. Rusija je pravila terminale na Pacifiku i Arktiku a onda i gasovode, odnosno naftovode sa Sahalina ka Vladivostoku, odnosno gasovod Sahalin-Habrovsk-Vladivostok, Snaga Sibira, a počeli su izradnju i Snage Sibira 2); takođe, povezali su gasovode koji su vodili iz centralne Azije ka Evropi i taj gas preusmerili ka Sibiru, odnosno ka terminalima u Vladivostoku.
U planu je (posle povlačenja SAD iz Avganistana) izradnja gasovoda ka Indiji i Pakistanu, odnosno povezivanje Irana sa ovim delom sveta. Izvesno je da će Evropa postati periferno tržište za Rusiju.
Jasno je da će američka i azijska ekonomija profitirati na račun EU, dok će se protivruske sankcije, kao bumerang vratiti EU.
*Ko je u Evropi, odnosno u EU, do sada najgore prošao u pogledu cene i snabdevanja energentima?
Jasno je da će cena koju će platiti Nemačka i EU biti višestruko veća i bolnija od one koju će platiti Sjedinjene Države i Velika Britanija koje imaju kudikamo manju energetsku saradnju sa Rusijom.
Paradoks je da se EU, pritisnuta najnovijim problemima u snabdevanju, ponovo okreće ranije „demonizovanim, prljavim tehnologijama“ poput uglja, a takođe koristi i naftu i nuklearnu energiju.
Srbija ne treba da daje olaka obećanja za prelazak na Obnovljive izvore energije
*Kako su u ovom „energetskom ratu“ prošle Rusija, Kina, Indija i druge azijske države?
Rusija, s obzirom na novonastalu geopolitičku situaciju u Evropi i svetu, nakon intervencije u Ukrajini, očito ne želi da rizikuje i stvara zalihe neprodatog gasa Evropi. Ona svoj izvoz pojačava prema onim tržištima i državama koje su ostale neutralne tj. nisu se želele priključiti protivruskim sankcijama. Zato je Kina glavno tržište za ruski gas i naftu, ali ne treba zanemariti i interes trenutno najmnogoljudnije države na svetu Indije, koja je treći svetski potrošač nafte. Industrija Indije se ubrzano razvija, pa se procenjuje da će Indija najviše da uloži u infrastrukturu za uvoz i distribuciju gasa. Takođe, trebalo bi računati i na razvoj Indokine koja sada troši svega 12 posto energije i energenata, a tu živi 40 odsto svetskog stanovništva.
Ako se sve to ima u vidu, EU će morati da pravi kompromis u dogledno vreme – ocenjuje Miloš Zdravković. On je uveren će Evropska unija prva povući jednostrane poteze i ukinuti sankcije Rusiji, zbog zavisnosti privrede i ekonomije od ruskih energenata; sankcije će se okončati, a sa njima i ratna dejstva u Ukrajini, očekuje Zdravković.
Da li su tačne takve procene našeg sagovornika, lako ćemo proveriti u mesecima koji dolaze.
R. Nikolić
