Natalija Lehmanova, glavni ekonomista za Evropu, Mastercard: Tri su glavna razloga uticala na preoblikovanje ekonomija širom sveta

Autor: Radojka Nikolić

“Tri su glavna razloga uticala na preoblikovanje ekonomija širom sveta. Prvo, geopolitičke prilike preoblikuju trgovinske odnose, koji postaju sve više regionalni ili se sprovode na bilateralnoj, a ne na multilateralnoj osnovi. Drugo, povećana geopolitička fragmentacija pojačava zabrinutost oko ekonomske bezbednosti. A to znači zabrinutost za pristup energiji, kritičnim resursima, tržištu ili tehnologiji, tako da ekonomije sve više diverzifikuju svoje lance snabdevanja, više ulažu u domaću proizvodnju i gomilanje zaliha. I treće, nalazimo se na početku ogromnog tehnološkog pomaka koji pokreće globalni investicioni bum i trgovinu sirovinama i tehnološkim komponentama. Razvoj i usvajanje veštačke inteligencije su još uvek u ranoj fazi, tek treba da vidimo uticaj na produktivnost i način na koji živimo i organizujemo naše ekonomske sisteme”.

To je odgovor Natalije Lehmanova, glavne ekonomistkinje za Evropu u kompaniji Mastercard, u intervjuu za portal www.magazibiznis.rs

Moje pitanje se odnosilo na najznačajnije ekonomske promene koje danas vidimo i na to koji će dugoročni trendovi definisati globalnu ekonomiju.  S tim u vezi je i koncept održivog rasta, za koji Natalija Lehmanova kaže da ga je najteže definisati u trenutnim spoljnim šokovima: “Sadašnji spoljni šokovi stalno testiraju sve ekonomske modele, tako da će vreme pokazati koje su zaista vodeće ekonomije za nekoliko godina”.

Koje ekonomije trenutno smatrate vodećim svetskim ekonomijama i šta vidite kao karakteristike uspešnih modernih ekonomija?

“To zavisi od toga kako definišemo vodeće ekonomije. Ako to znači najbrže rastuće, onda su to ekonomije u razvoju širom sveta, uključujući Zapadni Balkan. Ako to znači ekonomije sa najvišim životnim standardom, onda mislim da Evropa prednjači sa svojim visokim nivoom prihoda, niskom nejednakošću, pristupom zdravstvenoj zaštiti, dugim životnim vekom itd. Ili, ako to znači najinovativnije, onda su tu SAD i nekoliko azijskih ekonomija poput Južne Koreje ili Tajvana i dalje na čelu.

I konačno, ako pod uspešnim mislimo na postizanje održivih stopa rasta uprkos šokovima, onda su to verovatno inovativne ekonomije poput SAD ili Istočne Azije, ali i nordijske zemlje, Švajcarska i ekonomije Centralne i Istočne Evrope u Evropi”.

U tom kontekstu, kako procenjujete izglede za rast širom Evrope, posebno u Centralnoj i Istočnoj Evropi?

“Centralna i Istočna Evropa je bila brzorastuća strana Evrope u poslednjih nekoliko godina. Ovaj rast je delimično vođen kontinuiranom konvergencijom, gde zemlje sa nižim prihodima sustižu životni standard bogatijih zemalja, ali i poboljšavaju makroekonomske fundamente. Region je doživeo snažne stope investicija, delimično vođene visokim javnim investicijama, a u mnogim zemljama i fondovima EU.

Fundamentalni pokazatelji potrošnje su takođe bili jaki: bilansi stanja domaćinstava su zdravi, sa niskim dugom, nezaposlenost u regionu je niska u odnosu na istorijske standarde, rast plata raste brže od inflacije, što poboljšava kupovnu moć i životni standard”.

“U budućnosti, ekonomije moraju da obezbede da plate rastu u skladu sa produktivnošću. U suprotnom, ova tržišta rizikuju da izgube konkurentnost koja je već nekoliko godina bila pokretač stranih direktnih investicija”.

Koji su ključni pokretači rasta u regionu i kako vidite ekonomske izglede za tržišta CIE, uključujući Srbiju?

“Za zemlje koje su još uvek van EU, postoji prilika da se dublje integrišu sa EU, kroz trgovinu i usklađivanjem svojih regulatornih i zakonodavnih okvira sa onima u EU, što bi trebalo da olakša povećanje produktivnosti i investicija, čak i pre njihovog punog pristupanja. A onda sve zemlje u regionu, one van i unutar EU, mogu imati koristi od više istraživanja i razvoja i inovacija koje im mogu omogućiti da napreduju u lancu vrednosti u proizvodnji i uslugama. Ali, sve to zavisi i od ljudskog kapitala koji treba da iskoristi digitalizaciju i veštačku inteligenciju”.

Sadašnji ekonomski rast Srbije podstaknut je rastom potrošnje domaćinstava i značajnim javnim ulaganjima u infrastrukturu. Kako ocenjujete ovaj model rasta i koje izazove vidite u godinama pred nama?

“Potrošnja domaćinstava podstaknuta je snažnim rastom realnih prihoda, usled veoma brzog rasta nominalnih zarada u odnosu na inflaciju. To je bila odlična vest za domaćinstva, ali rast zarada premašuje rast produktivnosti, što može smanjiti konkurentnost Srbije i time obeshrabriti privatne investicije. Slično tome, javna ulaganja su doprinela poboljšanju infrastrukture i dugoročno mogu dovesti do veće produktivnosti, ali će verovatno usporiti nakon izložbe „Ekspo 2027”, koja je bila pokretač velikog dela nedavno realizovanih građevinskih projekata.

“Da bi se nakon 2027. godine održale visoke stope rasta koje je Srbija beležila prethodnih godina, biće neophodno povećati privatne investicije i ubrzati rast produktivnosti”.

Kako vidite budućnost srpske ekonomije u narednih nekoliko godina? Na koji način se to poklapa sa prognozama i analizama Instituta za ekonomiju kompanije Mastercard?

“Tešnja integracija sa EU trebalo bi da pomogne Srbiji da privuče privatne investicije i podstakne rast produktivnosti, a mi u Institutu za ekonomiju kompanije Mastercard polazimo od pretpostavke da je to pravac u kojem se zemlja kreće. Srbija, takođe, ima koristi od veoma snažnog bilansa stanja države, te stoga raspolaže prostorom za delovanje kako bi prevazišla eventualne prepreke koje mogu proizaći iz spoljnih šokova ili unutrašnjih tranzicionih procesa”.

“Tešnja integracija sa EU trebalo bi da pomogne Srbiji da privuče privatne investicije i podstakne rast produktivnosti, a mi u Institutu za ekonomiju kompanije Mastercard polazimo od pretpostavke da je to pravac u kojem se zemlja kreće”.

Mnogi smatraju da smo ušli u eru stalne neizvesnosti – i političke i ekonomske. Kako potrošači prilagođavaju svoju potrošnju i finansijsko ponašanje kao odgovor na ovo okruženje?

“Kada se dogode šokovi, vlade, potrošači ili preduzeća gotovo nikada nisu spremni, ali onda ti šokovi postaju katalizator promena. I, zaista, videli smo da su se preduzeća i potrošači pokazali otpornim i prilagodljivim u suočavanju sa svim ovim šokovima.

Evropa je diverzifikovala svoj gasovod na tečni prirodni gas (LNG) rekordnim tempom. Tokom energetske krize 2022. godine, nemačke firme su skoro preko noći poboljšale energetsku efikasnost za 20%. Trgovina se nastavlja kretati, samo različitim rutama. Potrošači su se takođe prilagodili. Ponekad su povećali štednju iz predostrožnosti kao odgovor na neizvesnost, ponekad su je iskoristili kako bi pomogli u prevazilaženju privremenih šokova. Iako je poverenje potrošača niže u odnosu na istorijske standarde, potrošači su promenili način na koji troše”.

“Kada se dogode šokovi, vlade, potrošači ili preduzeća gotovo nikada nisu spremni, ali onda ti šokovi postaju katalizator promena”.

Brojna istraživanja pokazuju da ljudi i dalje daju prioritet ličnom uživanju i sticanju neposrednih iskustava, uprkos životu u sve digitalnijem svetu. Da li je to odgovor na neizvesnost sa kojom se ljudi danas suočavaju?

“U vremenima neizvesnosti, vraćamo se onome što je najvažnije, fokusiramo se na naše prijatelje, porodice, na odnose. Zato smo videli nesrazmernu količinu diskrecione potrošnje na iskustva i putovanja od pandemije”.

S tim u vezi je izuzetan rast turizma tokom protekle dve decenije. Kako objašnjavate taj kontinuirani porast putovanja u svetu?

“Delimično je razlog to što potrošači menjaju prioritete i naglasak na iskustvima kada je u pitanju trošenje. Međutim, putovanja se takođe razvijaju, što zauzvrat generiše rast. Na primer, u južnoj Evropi vidimo snažniji rast u takozvanoj prelaznoj sezoni, van vrhunaca letnjih meseci, jer ljudi žele da putuju kada je vreme blaže, kada su mesta manje gužve i kada je sve jeftinije.

S druge strane, vidimo snažan rast putovanja tokom letnjih meseci u hladnijim klimatskim uslovima poput nordijskih zemalja ili Švajcarske, iz istih razloga ljudi pokušavaju da pobegnu od vrućine i gužve na jugu. To je i promenilo ponudu putovanja u zemljama destinacija.

U južnoj Evropi, veći je fokus na kulturi, hrani, istoriji a ne samo na plaže; slično tome, u hladnijim klimatskim uslovima nije samo skijanje, već i planinarenje, velnes i ponovo hrana.

Ali, ljudi putuju i van uobičajenih žarišta i istražuju udaljenije lokacije u zemljama. I konačno, evropska putovanja se kreću ka višim standardima – to možemo videti po potrošnji u hotelima, koja se sve više pomera ka višem delu spektra. Stoga, Evropa generiše veći prihod po posetiocu”.

Nedavno ste učestvovali na Svetskom ekonomskom kongresu u Beogradu, gde ste govorili o potrebi redefinisanja održivog razvoja. Šta to znači u praksi i gde bi trebalo da bude fokus napora za održivost u budućnosti?

“U Beogradu sam iznela stav da se pojam održivog razvoja nekada odnosio na balansiranje između rasta i odgovornosti prema životnoj sredini i društvu, dok se danas ta definicija proširila i obuhvata izgradnju ekonomskog modela, sposobnog da obezbedi rast i prosperitet u svetu koji je fragmentisaniji i podložniji šokovima.

Reč je o modelu koji se fokusira na otpornost na poremećaje u lancima snabdevanja, energetske šokove, gubitak pristupa tehnologiji i vojne pretnje. To podrazumeva vraćanje proizvodnje u zemlju, ili bar njeno približavanje, kao i diversifikaciju izvora snabdevanja i stvaranje zaliha resursa. Time se u sistem uvodi veći stepen rezervnih kapaciteta (redundanse), što je samo po sebi skuplje od sistema koji je prioritet davao najnižim troškovima proizvodnje, ekonomiji obima i efikasnosti.

Industrijske politike takođe mogu dovesti do pogrešne alokacije kapitala. Takav pristup čini rast predvidljivijim, ali dugoročno gledano i potencijalno sporijim. Mada, u kratkom roku, sva ta sigurnost zahteva ogromna ulaganja. Ukoliko se ta ulaganja dobro realizuju, mogla bi imati pozitivan uticaj i na dugi rok”, ocenila je Natalija Lehmanova u intervjuu za portal www.magazinbiznis.rs