Autor: Radojka Nikolić
Grafikon „Planine duga“ obuhvata period od 1995. godine do 2022. (IZVOR: International Monetary Fund (IMF) World Economic Outlook (WEO) and IMF staff calculations )
Globalni javni dug je sada znatno veći nego pre nekoliko decenija i nastaviće da raste znatno brže nego u projekcijama pre pandemije – upozorava Međunarodni monetarni fond (MMF) u isvom izveštaju Fiskalni monitor koji je predstavljen 11. oktobra, na konferenciji za medije, u okviru redovnog godišnjeg sastanka MMF-a i Svetske banke koji se održava u Marakešu, u Maroku od 9. do 12. oktobra.
Kako je naglasio Vitor Gaspar, direktor Odeljenja za fiskalni monitoring u MMF-u, iako su mnoge zemlje i dalje dužnički ranjive, a rizici povišeni, neophodna je stroža fiskalna disciplina. No, uprkos opasnostima koje podrazumeva tako visok nivo globalnog duga, procena MMF-a je da je rizik od „sistemskog“ talasa neplaćanja državnog duga i dalje mali.
Skoro polovinu ukupnog svetskog duga van finansijskog sektora imaju Sjedinjene Države i Kina, i to SAD sa 30 odsto, a Kina sa 20 odsto učešća. Kako navodi director Gaspar, kineski dug je rastao mnogo brže od globalnog duga (i takođe mnogo brže od kineskog BDP): dok je 1995. godine činio samo jedan procenat svetskog duga, stigao je na 20 procenata, 2022. godine.
Kako konstatuje Fiskalni monitor MMF-a, zemlje u razvoju sa niskim prihodima, imaju mnogo niže nivoe dugova. Ali, istovremeno je ograničeni pristup finansijama, doneo duboke podele između bogatih i siromašnih zemalja.
Globalni dug od 2019. sa procenom rasta do 2028. godine Izvor: IMF, World Economic Outlook (WEO) and IMF staff calculations
Prema podacima o tome kako je rastao globalni dug tokom poslednjih 75 godina, Fiskalni monitor navodi da to liči na “planinski venac” koji je dobio svoj najviši i najstrmiji vrh, 2020. godine, u godini pandemije. Tada je dug dostigao 258 odsto svetskog BDP-a. Potom je, od 2020. do 2022. godine usledio snažan oporavak privredne aktivnosti, pa je dug smanjen za 20 procentnih poena. Ali, sve je to praćeno neočekivanim skokom inflacije i sada imamo situaciju da su u 2022., ukupne dužničke obaveze vlada, nefinansijskih korporacija i domaćinstava iznosile 238 procenata svetskog BDP-a.
Odgovarajući na važno pitanje – da li će ukupan dug nastaviti svoj trend rasta, direktor Vitor Gaspar navodi da to može i ne mora biti slučaj. “Međutim, ovo je izvesno: očekuje se povećanje duga opšte države u svetu. Zašto? Zato što je, s jedne strane, trend rasta posledica velikih globalnih ekonomija, posebno SAD i Kine, ali, sa druge strane, do povećanja duga dolazi i zbog usporavanja privrednog rasta, povećanja realnih kamatnih stopa i rastućih troškova zaduživanja”, rekao je Gaspar i preporučio povratak fiskalnoj disciplini, uprokos svim pratećim neugodnostima koje ona donosi.
A što se Srbije tiče, mi bismo ponajpre mogli da se prepoznamo u ovom delu izveštaja Fiskalnog monitora MMF-a, uvažavajući preporuke koje se tu navode:
“Zemlje sa ograničenim fiskalnim prostorom, niskim poreskim kapacitetom i skupim ili nepostojećim pristupom tržišnom finansiranju, suočavaju se sa velikim troškovima prilagođavanja. Ove zemlje se takođe suočavaju sa finansijskim poteškoćama u naporima da teže održivom, inkluzivnom i otpornom razvoju. Te zemlje treba da daju prioritet i ciljaju potrošnju. Takođe bi trebalo da intenziviraju svoje napore na poboljšanju poreskih kapaciteta sa posebnim naglaskom na institucionalnu izgradnju i povećanje poreskih osnova”, navodi se u najnovijem izveštaju Fiskalnog monitora MMF-a.
Sa konferencije za medije 11. oktobra 2023. na kojoj je predstavljen najnoviji Izveštaj Fiskalnog monitora MMF-a, u Marakešu, u okviru Godišnje konferencije MMF-a i Svetske banke (Foto: R. NIkolić)
