Srbija se suočava sa alarmantnim zdravstvenim izazovom – više od polovine odrasle populacije ima prekomernu težinu, dok je gotovo četvrtina stanovništva gojazna. Stručnjaci upozoravaju da ovaj trend može imati dalekosežne posledice po javno zdravlje i ekonomiju, ali ističu da su konačno dostupna moderna medicinska rešenja koja mogu da pomognu, navodi se u saopštenju za medje.
Prema najnovijim podacima, čak 57 posto odraslih Srba ima prekomernu težinu, dok je 24 posto populacije gojazno. Još zabrinjavajuće je predviđanje da će do 2030. godine gotovo tri miliona odraslih građana imati indeks telesne mase iznad zdravih vrednosti.
“Gojaznost je hronična bolest koju mnogi pogrešno razumeju. Ona je plodno tlo za razvoj brojnih savremenih bolesti, od metaboličkog sindroma do maligniteta”, objašnjava profesor doktor Edita Stokić iz Univerzitetskog kliničkog centra Vojvodine. Stručnjaci ističu da gojaznost dramatično pogoršava kvalitet života i može skratiti očekivano trajanje života za čak osam do deset godina kod najtežih oblika.
Bolest koja košta društvo
Ekonomski uticaj gojaznosti na srpsko društvo je enorman. Prema podacima organizacije “Gojaznost u svetu 2025”, troškovi povezani sa ovom bolešću u Srbiji su 2019. godine iznosili oko 3,5 posto bruto društvenog proizvoda. Prognoze za 2060. godinu su još zabrinjavajuće – očekuje se da će troškovi porasti na 4,4 posto BDP-a.
Svetska zdravstvena organizacija je još 1997. godine prepoznala gojaznost kao hroničnu relapsirajuću multifaktorsku bolest koja zahteva sveobuhvatan tretman. Ipak, društvena percepcija nije u skladu sa medicinskom realnošću.
“Negativna iskustva, lična samoprekornost, sram i neuspešni pokušaji mršavljenja mogu dovesti do akumulacije mentalnog stresa i gubitka motivacije da se traži adekvatna medicinska pomoć”, kaže profesor doktor Snežana Polovina iz Univerzitetskog kliničkog centra Srbije, naglašavajući problem stigmatizacije.
Tradicionalne metode često nisu dovoljne
Većina odraslih osoba sa gojaznošću pokušala je da smanji telesnu masu sopstvenim snagama. Međutim, studije pokazuju da je samo šest do dvanaest posto njih postiglo zadovoljavajući gubitak težine, dok se kod značajnog broja vraćanje kilogramima javlja relativno brzo.
“Za mnoge ljude sa gojaznošću, samo modifikacije životnog stila često ne dovode do dovoljnog i trajnog gubitka telesne mase u cilju dugoročnog poboljšanja zdravlja”, objašnjava profesor Polovina.
Novi pristupi donose nadu
Savremena medicina konačno nudi konkretna rešenja. Pored tradicionalnih metoda kao što su promena načina ishrane i povećanje fizičke aktivnosti, u proces lečenja se postepeno integrišu novi terapijski pristupi.
Farmakoterapija je napravila značajan iskorak, uključujući lekove koji deluju na mozak smanjujući fiziološku glad, kao i inovativnu inkretinsku terapiju. Ova terapija cilja receptore hormona koji regulišu nivo šećera u krvi, metabolizam i – posebno važno – osećaj gladi i sitosti.
“Kompleksne bolesti poput gojaznosti zahtevaju stručno vođenje i personalizovani pristup. Kod teških oblika, osim ishrane i vežbanja, često je neophodno primeniti farmakološku terapiju ili barijatrijsku hirurgiju”, ističe profesor Polovina.
Hirurške metode su takođe postale sigurnije i manje invazivne, dok digitalni alati za praćenje zdravlja omogućavaju bolji kontinuirani nadzor tokom dugotrajnog procesa lečenja.
Poziv na promptnu reakciju
Stručnjaci naglašavaju da je gojaznost povezana sa povećanim rizikom od razvoja do 200 različitih komplikacija, uključujući kardiovaskularne bolesti, dijabetes tipa 2 i određene vrste karcinoma. Svake godine u svetu pet miliona ljudi izgubi život zbog zdravstvenih stanja povezanih sa prekomernom težinom i gojaznošću.
“Moramo shvatiti kao društvo da je gojaznost ozbiljna hronična bolest koja se ne može uspešno lečiti bez personalizovanog pristupa i dugoročne zdravstvene zaštite”, kaže profesor Stokić. “Kombinacija farmakoterapije i promene životnog stila, a u određenim slučajevima i primena metaboličke hirurgije, ključna je za optimalan efekat lečenja.”
Lekari apeluju na pacijente koji žive sa gojaznošću da se konsultuju sa zdravstvenim radnicima kako bi dobili odgovarajuću dijagnozu i personalizovane informacije o modalitetima lečenja.
Gojaznost zahteva multidisciplinarni pristup koji uključuje lekare, nutricioniste, psihologe i druge stručnjake. Savremena medicina sada pruža ne samo efikasnu terapiju, već i podršku koja uzima u obzir psihološke i socijalne aspekte ove kompleksne bolesti – a to konačno daje nadu milionima ljudi koji se sa njom bore, navedeno je u saopštenju za medije.
