Orlovo gnezdo u Alpima – od Hitlera pre 85 godina do popularne turističke destinacije

Piše: Radojka Nikolić, jul 2023., Nemačka, Berthesgaden

Nacistička idila i istorija kroz prizmu savremenog turizma u Nemačkoj – možda bi se tako mogla objasniti mogućnost da se poseti čuvena Hitlerova kuća – Kelštajnhaus (Kehlsteinhaus) u bavarskim Alpima, na krajnjem jugoistoku Nemačke, na samo 30-tak kilometara od granice sa Austrijom. Posetila sam 2. jula 2023. godine tu kamenu kuću, zajedno sa stotinama turista koji su tog hladnog i kišovitog letnjeg dana, na desetak stepeni Celzijusa i na visini od oko 1.830 metara pokušali da “uhvate parče istorije”, svako iz svojih razloga. Nemci, Poljaci, Rusi, Česi, Englezi, Amerikanci, Francuzi, Italijani, Japanci… Porodično, individualno, sa prijateljima ili u turističkim grupama, svi su bili lako prepoznatljivi po konverzaciji na maternjem jeziku, dok smo se vozili specijalnim autobusima do Orlovog gnezda, prvo kroz tunel, pa u lift koji prima do 20-tak osoba. Odmah se izlazi na terasu i ide u restoran, nekadašnju prijemnu dvoranu, gde svi slikaju čuveni Hitlerov kamin od tamno-crvenog mermera koji je dobio na poklon od Musolinija…

Ova istorijska priča o Kelštajnhausu za širu javnost je verovatno najpoznatija po dokumentarnom filmu snimljenom u leto 1939. godine, po sceni kada domaćini Hitler i Eva Braun, sa svojim gostima, sa terase kamene vile podignute na litici, posmatraju zelene vrhove Alpa i jezero Kenigze  (Königssee – Kraljevo jezero). Da bi spojili istoriju i turizam, ali i da bi istovremeno neutralisali pogled na “nacističku idilu”, Nemci su, praktični kao i uvek, zauzeli stav još 1952. godine, da se ova kuća na jednom od vrhova bavarskih Alpa pretvori u restoran, da sve bude dostupno za turističko razgledanje i šetnju po objektu i okolini, da nema posebnog (istorijskog) obeležavanja prostora i predmeta, jer su to sada sve restoranske prostorije (kafe-bar i sala za ručavanje). A na kamenoj terasi, koja je sada zastakljena, da se poređaju istorijsko- dokumentarne fotografije na panoima, u formi stalne izložbe, na kojima se može videti istorijat kamenog kompleksa – od plana izgradnje do finalizacije. Naravno, uz fotografije Hitlera i njegovog nacističkog tima, domaćice Eve Braun, pa do retkih stranih gostiju-posetilaca koji su u Kelštajnhaus dolazili po pozivu.

Dodatno, za turističku ponudu, Hitlerova kuća je označena i kao „D-Haus“, skraćeno od „Diplomatic Reception House“, a na web stranicama turističke ponude se naglašava da “u ovoj kući Hitler nije donosio odluke o holokaustu, već se tu debatovalo o strateškim odlukama vlade…”. I, da bi potpuno razdvojili od nacizma posetu ovoj Hitlerovoj kući, Nemci su sagradili zgradu Dokumentacionog centra u podnožju tog planinskog vrha, u mestu Obersalcberg. U tom se Dokumentacionom centru nalazi sve o nacističkom pokretu i počinjenim zločinima, te tako, kameni kompleks na planinskom vrhu Kelnštajn, omiljeni Adolfov i Evin letnjikovac, ima samo turističku ulogu.

A šta kaže istorija o Orlovom gnezdu? Prvo, sam naziv Orlovo gnezdo dao je francuski ambasador Andre Fransoa-Ponse, koji je imao retku priliku da vidi ovo mesto kada ga je Hitler primio 18. oktobra 1938. u “odlazeću posetu”, jer mu je isticao diplomatski mandat. Podaci kažu da je Ponse bio zadivljen objektom na toj visini, te da je odmah skovao naziv Orlovo gnezdo, koje je od tada postalo opšteprihvaćeno ime. Zgrada je, inače, podignuta na potpuno praznom i nenaseljenom prostoru 1937. godine. Naime, u mesto Obersalcberg, u podnožju ovog planinskog vrha, Hitler je prvi put došao 1923. godine, kao turista i tu leti boravio nekoliko godina zaredom, malo planinareći, malo pišući. Kako se navodi, čak je u jednoj od brvnara, koju je tu iznajmljivao, pisao svoje životno delo “Mein kampf”. Očigledno, cela okolina tog dela Nemačke u okrugu Berthesgaden, sa istoimenim gradom u centru, jako mu se svidela, pa su već 1933. godine, kada su došli nacisti na vlast, to područje označili posebnom svojom zonom, a kupujući imanja i kuće na površini od čak 700 hektara, naselili su svoje službenike i deo državnog aparata. I tako je Martin Borman, lični sekretar Adolfa Hitlera i istaknuti nacistički službenik, znajući za ljubav svog komandanta, 1936. godine pripremio sve da 1937. godine počne izgradnja kamene kuće na planinskom, stenovitom vrhu na tačno 1.834 metara visine. Sve je trebalo završiti za dve godine, do 20. aprila 1939. kao poklon za Hitlerov 50. rođendan. Bilo je i brže. Kompleks kamene kuće podignut je za 13 meseci, na stenovitom uzvišenju, na grebenu ispod koga su zastrašujuće litice. Izgradnju je platila Nacistička partija, a koštala je 30 miliona rajh maraka, što je današnjih 247 miliona USD. Zbog kratkog roka za završetak projekta, 3.000 ljudi je radilo danonoćno, pa i tokom cele zime 1938. a gradilište su noću osvetljavali reflektori. U podacima o izgradnji se navodi i podatak da je 12 radnika izgubilo život tokom ove izgradnje…

Objekat koji je nastao tada, očuvan je u najvećoj mogućoj meri i sada, pogotovo prilaz i ulaz u same prostorije.  Kako se popeti u Hitlerovo Orlovo gnezdo?

Od austrijske granice, iz pravca Salcburga, do prvog većeg gradića u Nemačkoj Berhtesgadena, ima 20-tak kilometara, a odatle još 5-6 kilometara uzbrdo, do visine od oko 1.000 metara i velikog parkinga u mestu Obersalcberg, gde se i nalazi pomenti Dokumentacioni centar o nacističkim zločinima. To je podnožje grebena Kelštajn, čija je visina 1.834 metara i na čijem vrhu je Kehlštajnhaus. Treba, dakle, preći visinskih 800 metara, u dužini od oko 6,5 kilometara, što planinari pređu peške za 2 sata. Na to se odlučuju samo malobrojni, sposobni da izdrže visinske uslove i uspone. Sopstvenim automobilom se na vrh planine ne može, jer je put širine samo četiri metra. Zato služe autobusi za koje se karta kupuje preko web sajta, da bi se imao uvid u posetioce, kako bi se izbegla okupljanja neonacista, čega je bilo u prošlosti. Autobuska karta je istovremeno i ulaznica u objekat. Autobus se penje uz planinu 800 metara, a onih 6,5 km prelazi se za oko pola sata; ima i pet tunela i, naravno, mnogo krivina. I konačno, stiže se na planinski vrh Kelštajn, ali ne i u Orlovo gnezdo! Od te poslednje autobuske stanice ulazi se u tunel dužine 124 m koji ulazi u planinu, a potom u veliki lift koji se penje još 124 metara i za nepun minut vožnje ulazi se u predvorje Kelštajnhausa, odnosno u restoran.

I tunel i lift – isti su kao nekad, a projektanti su, očigledno vodili računa da baš budu po 124 metra – u dužinu i u visinu! Tunel ima keramički pod i braon-bordo mermerne pločice na zidovima, a unutrašnjost velikog lifta sija od uglačanog mesinga, ima venecijanska ogledala i delom je obložen zelenom kožom. Sve je tako izgledalo i u doba nacizma, a podaci kažu da su i tadašnji Hitlerovi gosti bili fascinirani i tunelom i liftom, jednako kao samom kamenom vilom. Jedino se Hitler nikada nije vozio liftom. Spuštali su ga helikopterom na vrh Kelštajna. Naime, prema dokumentima, Hitler je imao fiksaciju da će ga u liftu ubiti grom, jer u ovaj planinski vrh često udaraju gromovi, što je u dva slučaja bilo razorno tokom same izgradnje kompleksa…

A kada iz lifta izađete u hol zgrade, pred vama je restoran tj. nekadašnja glavna prostorija za prijem gostiju i za veće skupove. U toj najvećoj, polukružnoj prostoriji, sa podnim grejanjem ugrađenim u vreme izgradnje objekta 1938. godine, nalazi se čuveni kamin od crvenog mermera. Zapravo, više je bordo, nego crveni, a taj je mermer Musolini poklonio Hitleru, sprecijalno za ovu vilu. Gornji deo kamina je oštećen, i to tako i sada stoji, jer su saveznički vojnici (Francuzi i Amerikanci, koji su prvi upali krajem aprila 1945. godine, kao oslobodioci) kidali komade mermera da bi ih poneli kući kao “ratni plen”.

Kako se navodi u dokumentima, zgrada na planinskom vrhu imala je električnu kuhinju, što je bila retkost za 1937. godinu. Međutim, takođe se navodi, da kuhinja nikada nije korišćena za kuvanje obroka – jela su pripremana u gradu, a u ovoj kuhinji na vrhu planine, samo su podgrevana.

Za zgradu je sve bilo obezbeđeno, pa je imala čak i podmornički dizel motor i električni generator, koji su bili ugrađeni u podzemnu komoru blizu glavnog ulaza, da bi služili za rezervno napajanje. Hitler je prvi put posetio ovaj kompeks u izgradnji 16. septembra 1938. i vratio se da ga otvori 20. aprila 1939., na svoj 50. rođendan, a prema dokumentima, u objektu je boravio ukupno 14 puta. Od privatnih proslava, ostalo je zabeleženo da je korišćen za proslavu venčanja Margaret, rođene sestre Eve Braun, u junu 1944. godine. Koristili su ga isključivo članovi Nacističke partije za vladine i društvene sastanke, kažu podaci o tom vremenu.

Razume se da je Kehlštajnhaus bio meta savezničkog bombardovanja Obersalcberga 25. aprila 1945. godine. Taj zadatak je obavilo britansko Kraljevsko vazduhoplovstvo, ali je ova kamena kuća na litici bila prilično teška meta za pogađanje. Kameni kompleks je sasvim neznatno oštećen, što je ubrzo popravljeno i to je jedan od malobrojnih objekata koji su ostali autentični iz tog perioda.

No, iz vremena završetka Drugog svetskog rata, vezano za Orlovo gnezdo, ostaće zapisan još jedan kuriozitet. Američka strana je prva prigrabila ovaj kompleks u maju 1945. godine i njime je raspolagala do 1951. godine. U nemačkim objašnjenjima koja se mogu pročitati uz izložene fotografije iz tog vremena, zanimljivo je da piše da su to “američke okupacione snage”, ali je još zanimljivije da to tako stoji i danas i da taj tekst niko ne uklanja…No, zanimljivosti ima još: nekoliko meseci posle zauzimanja objekta i raspoređivanja svojih vojnika, Amerikanci su već u septembru 1945. godine, u svom biznis maniru, objekat odmah “stavili u upotrebu”! Mogu ga posetiti samo Amerikanci, uz uslov da plate 50 centi za bus koji će ih popeti na Orlovo gnezdo! I to je trajalo narednih šest godina, dok objekat nije vraćen pokrajini Bavarskoj. A Nemci su uspostavili svoj “poslovni model”: napravili su restoran, u kome se služe kobasice, gulaš i, naravno, nemačko, a i Hitlerovo omiljeno, minhensko HB pivo.

Mnogo decenija kasnije, početkom ovoga jula 2023, cene u tom restoranu su – visinske! Na primer, pivo od 0,5 l košta 5,40 evra, voda 0,5 l košta 4,90 evra, za tanjir gulaš čorbe treba platiti 10,90 evra, pohovana bečka šnicla košta 17,90 evra, špageti bolonjeze 12,90 evra, par čuvenih nemačkih kobasica 12,90 evra, kafa 4,90 evra i porcija sladoleda 7,50 evra…No, restoran je prepun gostiju koji se smenjuju vrlo brzo, jer kada se obiđe kompleks, izađe na vidikovac i posmatra zadivljujuća alpska priroda, više i nema šta da se radi. Predviđeno je zadržavanje od dva sata, a objekat je za posetioce otvoren od 9,30 do 15,30 h, iz bezbednosnih razloga. Procenjuje se da oko 3.700 turista dnevno poseti Orlovo gnezdo, a sezonska linija koja je ovlašćena za prevoz turista, počinje sa radom krajem maja i završava krajem oktobra.

Istorija i turizam, znatiželja i atrakcija, osuda zločina i gorak ukus prošlosti – kako god da se na to gleda, danas je Kelštajnhaus deo nacionalnog parka Berhtesgaden koji vrvi od turista. A Nemci su zadovoljni posetom, kao i posetioci koji, svako na svoj način, doživljava ovo parče istorije. (Kraj teksta)