Autor teksta: Radojka Nikolić
(Mapa: Wikipedia)
Najsigurniji investitori, za građane koji su ostali da žive na teritoriji nekadašnje SFR Jugoslavije, njeni su građani koji su je napustili. To su ljudi koji žive i rade u inostranstvu i kući šalju novac, poznatiji pod finansijskim terminom – doznake iz inostranstva. Prema zvaničnim podacima (evidencija centralnih banka), u države nastale od bivše SFRJ, u prošloj, 2023. godini je stiglo oko 16,6 milijardi evra, a koliko je stiglo nezvanično, kroz “keš” pomoć roditeljima i rodbini – teško je pretpostaviti. Kada se sabere broj ljudi u dijaspori, toliki novac iz inostranstva šalje više od 12 miliona ljudi koji su poreklom iz SFR Jugoslavije. No, na sve prethodne podatke treba gledati uslovno i okvirno, jer se do precizne evidencije veoma teško dolazi, pa je naš portal www.magazinbiznis.rs do ovih saznanja došao korišćenjem podaka iz medija, domaćih i stranih, od kojih su neki zvanični, a neki se zasnivaju na pouzdanim procenama.
Da se Balkan prazni i da ga stanovnici ubrzano napuštaju u prošlih 20-tak godina, odavno je konstatovano, pored ostalog i u studijama Bečkog instituta za međunarodne studije i u analizama sektora Ujedinjenih nacija koji se bavi migracijama. Poznati su i podaci da je u prošlih deset godina Srbiju napustilo oko 500.000 ljudi, Hrvatsku oko 400.000, a dinamika odlaska u inostarstvo važi i za ostale teritorije nekadašnje SFRJ. Pre dve godine Ujedinjene nacije su objavile izveštaj “Perspektive svetskog stanovništva” u kojem se BiH našla na prvom mestu liste zemalja sa najvećim smanjenjem broja stanovnika na svetu, Srbija je sedma a Hrvatska osma. Takođe, već je postalo poslovično da svaku od pomenutih zemalja godišnje napusti onoliko ljudi koliko bi brojao grad manje do srednje veličine…
Koliko ljudi iz nekadašnje SFRJ živi u dijaspori? Odgovor i na to pitanje je okviran, jer nema preciznih podataka, ali ono što je dostupno pokazuje sledeće. Iz Srbije u dijaspori živi od 4 do 5 miliona ljudi, iz Hrvatske od 2,5 do 3,2 miliona ljudi, iz Bosne i Hercegovine oko 2,2 miliona ljudi, iz Makedonije oko jedan milion ljudi, sa Kosova* oko 900.000 ljudi, iz Crne Gore oko 500.000 ljudi i iz Slovenije oko 650.000 ljudi. Kada se sve sabere, iz nekadašnje Juge sada je “napolju” oko 12,2 miliona ljudi. No, pritom treba imati u vidu, da se mnogi od njih i dalje nalaze na teritoriji bivše SFRJ, samo sada rade u drugim državama: Bosanci rade u Sloveniji, Hrvatskoj i Srbiji, Srbi rade u Hrvatskoj, Sloveniji i Crnoj Gori, Makedonci u Hrvatskoj i Sloveniji i tako dalje, ljudske sudbine u potrazi za poslom i dobrim mestom za život su nedokučive.
Svi oni šalju novac kući, pa se tako često dešava da su doznake iz inostranstva (zvanično evidentirane) veće od stranih direktnih investicija koje stižu u te države. Na primer, u Srbiji je u 2023. godini priliv stranih direktnih investicija bio veoma visok i iznosio je 4,5 milijarde evra (najviši nivo na Zapadnom Balkanu), dok je dijaspora poslala više od toga: oko pet milijardi evra. U pojedinim godinama, slično se dešava i u Hrvatskoj i u Bosni i Hercegovini.
Prema podacima centralnih banaka u pojedinim državama (podaci dostupni u medijima) u 2023. godini najviše novca iz inostranstva su u svoje države poslali građani Srbije i Hrvatske – po 5 milijardi evra. Ako se ima u vidu broj stanovnika (Srbija 6,6 miliona) a Hrvatska (3,8 miliona), onda je Hrvatska svakako na prvom mestu po visini doznaka koje njeni građani iz inostranstva šalju kući. Slede stanovnici poreklom iz Bosne i Hercegovine koji su poslali oko 2,7 milijardi evra, pa građani Severne Makedonije koji su poslali oko jedne milijarde evra, zatim Crnogorci sa poslatih oko 830 miliona evra i Slovenci sa oko 780 miliona evra koje su iz dijaspore poslali kući – zvanično.
Iz dostupnih podataka je moguće napraviti i procenat učešća deviznih doznaka iz inostranstva u bruto domaćem proizvodu (BDP) svake od pomenutih zemalja, a iz toga proizlazi da novac koji stigne u zemlju, kod mnogih premašuje 10 odsto BDP-a. Zašto građani napuštaju prostore bivše SFRJ, ko šta time gubi i šta dobija – posebne su teme koje traže detaljnu analizu. Ali, bilo bi veoma važno da se ekonomske vlasti u svim pomenutim državama – teritorijama time ozbiljnije pozabave zašto ljudi odlaze, jer se države prazne a ljudski resursi su najvažniji. To dobro znaju države u koje su otišli – odnosno stigli milioni ljudi iz bivših jugoslovenskih krajeva.
U tom pogledu najvažnije upozorenje nalazi se u analizi Ujedinjenih nacija “World Population Prospects 2022.”, a zaključak glasi: Tokom narednih nekoliko decenija, migracija stanovništva će biti jedini pokretač rasta u zemljama sa visokim dohotkom. Nasuprot tome, u doglednoj budućnosti, porast stanovništva u zemljama sa niskim i nižim srednjim prihodima i dalje će biti vođen viškom rođenih u odnosu na umrle.
IZNOS DOZNAKA IZ INOSTRANSTVA GRAĐANA BIVŠE SFRJ U 2023.
Srbija …………. oko 5 milijardi evra
Hrvatska…………oko 5 milijardi evra
Bosna i Herceg…… oko 2,7 milijardi evra
Sev. Makedonija oko…… 1,0 milijarda evra
Crna Gora…………. oko 830 miliona evra
Slovenija………….. oko 780 miliona evra
Kosovo*…………….. oko 1,3 milijardi evra
BROJ GRAĐANA BIVŠE SFRJ U DIJASPORI
Srbija……………oko 4 – 5 miliona
Hrvatska…………0k0 2,5 do 3,2 miliona
Bosna i Herc….. oko 2,2 miliona
Makedonija……. oko 1 milion
Kosovo* ………….oko 900.000
Crna Gora………. oko 500.00
Slovenija oko……..oko 650.000
