Autor: Radojka Nikolić
(Izvor: Ilustracija iz najnovijeg izveštaja Oxfam)
Bogatstvo milijardera uvećano je za 2 biliona dolara samo u 2024. godini, što je oko 5,7 milijardi dolara dnevno, a to je tri puta brže nego godinu dana ranije. U proseku, skoro četiri nova milijardera nastajala su svake nedelje – navodi se u najnovijem izveštaju (objavljen 20. januara) organizacije Oxfam koja istražuje podatke o nejednakosti u svetu i objavljuje ih prvog dana Svetskog ekonomskog foruma (WEF) u Davosu. Ova tradicija objave izveštaja na dan početka foruma koji okuplja svetsku elitu bogatih i političara, predstavlja svojevrsni cinizam, o čemu smo već pisali u ranijim tekstovima https://magazinbiznis.rs/svetski-ekonomski-forum-davos-2025/
Izveštaj je svakako koristan, ali je prilično apsurdna situacija u kojoj se bogati i uticajni ljudi upoznaju sa tim podacima i podsećaju na siromašne, upravo u Davosu, na mestu gde su došli da uvećaju svoje bogatstvo i svoj uticaj.
Tu surovu stvarnost naglašavaju i podaci Svetske banke po kojima je broj ljudi koji žive u siromaštvu, gotovo isti od 1990. godine. Dakle, uprkos svim silnim inicijativama i navodnoj pomoći za smanjenje siromaštva u svetu, broj siromašnih ljudi na planeti je u prošle 34 godine ostao gotovo nepromenjen. Ali, zato se broj milijardera rapidno povećavao: ukupno bogatstvo svih milijardera poraslo je sa 13 biliona na 15 biliona dolara za samo 12 meseci, tokom 2024. godine.
Pošto je Oxfam objavio svoj izveštaj na dan početka foruma u Davosu, autori saopštenja podsećaju na apsurd: “Poslovna elita se okuplja u švajcarskom zimovalištu Davosu, a milijarder Donald Tramp, kojeg podržava najbogatiji čovek na svetu Elon Mask, inaugurisan je za predsednika Sjedinjenih Američkih Država. Zauzimanje naše globalne ekonomije od strane nekolicine privilegovanih, dostiglo je visinu koja se nekada smatrala nezamislivom. Neuspeh da se zaustave milijarderi sada, rađa buduće trilionere. Ne samo da je stopa akumulacije bogatstva milijardera ubrzana — za tri puta — već je porasla i njihova moć“, rekao je izvršni direktor Oxam International-a Amitabh Behar.
„Krunski dragulj ove oligarhije je predsednik milijarder, koga podržava najbogatiji čovek na svetu Elon Mask. Predstavljamo ovaj izveštaj kao oštar poziv za buđenje da su obični ljudi širom sveta slomljeni ogromnim bogatstvom malog broja“, rekao je Behar.
Izveštaj takođe otkriva i da se, suprotno uvreženom mišljenju, bogatstvo milijardera uglavnom ne zarađuje! Jer, 60 procenata bogatstva milijardera sada potiče od nasleđa, od monopolske moći ili veza sa prijateljima. Nezasluženo bogatstvo i kolonijalizam — shvaćeni ne samo kao istorija brutalnog sticanja bogatstva već i kao moćna sila koja stoji iza današnjeg ekstremnog nivoa nejednakosti — predstavljaju dva glavna pokretača akumulacije bogatstva milijardera, navodi se u izveštaju.
U izveštaju Oxfama se navodi da je 2024. godine broj milijardera porastao na 2.769, sa 2.565 u 2023. i to je drugi najveći godišnji porast bogatstva milijardera od kada se vode evidencije o najbogatijima na planeti.
Bogatstvo deset najbogatijih ljudi na svetu raslo je, u proseku, za skoro 100 miliona dolara dnevno. Čak i kada bi izgubili 99 odsto svog bogatstva preko noći, ostali bi milijarderi. Pošto se bogatstvo milijardera ubrzava snažnim tempom, prema sadašnjim stopama rasta, svet je na putu da tokom naredne decenije dobije najmanje pet bilionera. Ova stalno rastuća koncentracija bogatstva omogućena je monopolističkom koncentracijom moći, pri čemu milijarderi sve više utiču na industrije i javno mnjenje, navodi se u izveštaju Oxfama.
Kako su istraživači Oxfama izračunali, 36 odsto bogatstva milijardera je nasleđeno. Navodi se istraživanje Forbsa koje je pokazalo da je svaki milijarder mlađi od 30 godina nasledio svoje bogatstvo, dok UBS procenjuje da će preko 1.000 današnjih milijardera preneti više od 5,2 biliona dolara svojim naslednicima u naredne dve do tri decenije. Mnogi superbogati, posebno u Evropi, duguju deo svog bogatstva istorijskom kolonijalizmu i eksploataciji siromašnijih zemalja, konstatuje Oxfam.
Zemlje sa niskim i srednjim prihodima troše u proseku skoro polovinu svog nacionalnog budžeta na otplatu duga, često bogatim poveriocima u Njujorku i Londonu. Otplata tih dugova je daleko veća od njihovih ulaganja u obrazovanje i zdravstvenu zaštitu.
U izveštaju Oxfama se povono podseća (kao i ranijih godina) da je potrebno veće oporezivanje bogatih. “Neoporezovane milijarde dolara nasledstva predstavljaju uvredu za pravičnost“, rekao je Behar. „Novac koji je očajnički potreban svakoj zemlji za ulaganje u nastavnike, kupovinu lekova i otvaranje dobrih radnih mesta, prebacuje se na bankovne račune super bogatih. Ovo nije samo loše za ekonomiju – to je loše za čovečanstvo”.
Oxfam poziva vlade da brzo rade na smanjenju nejednakosti i okončanju ekstremnog bogatstva: radikalno treba smanjiti nejednakost. “Oporezujte najbogatije da biste okončali ekstremno bogatstvo. Globalna poreska politika bi trebalo da potpadne pod novu poresku konvenciju UN, osiguravajući da najbogatiji ljudi i korporacije plaćaju svoj pravičan udeo. Poreski rajevi moraju biti ukinuti. Oxfamova analiza pokazuje da polovina svetskih milijardera živi u zemljama u kojima nema poreza na nasledstvo za direktne potomke. Nasleđe treba oporezovati da bi se rasformirala nova aristokratija”, navodi se, pored ostalog u najnovijem izveštaju Oxfama, objavljenom 20. januara, za početak Svetskog ekonomskog foruma u Davosu.
Sigurna sam da ovim dramatičnim podacima o rastu nejednakosti u svetu i o siromaštvu, učesnici foruma u Davosu neće biti vidno potreseni. Kao što nisu bili ni do sada, ranijim izveštajima Oxfama.
