Investiciona konferencija u Osaki: Japanski investitori vole Srbiju

Autor: Radojka Nikolić

Osaka, Japan, 23. juna 2025.

„Kadrovi su srpska snaga. Stručni su i govore engleski jezik. Imamo značajnu podršku srpske vlade kroz subvencije i kroz poslovanje u industrijskim zonama. Srbija je atraktivna zemlja. Ima demonstracija, ali je stabilno i mirno za poslovanje. Ima japanske hrane, dobri su restorani, a niske cene. Srbija nudi Japancima lagodan život”, rekao je Masami Mijamori (Miyamori) predstavnik kompanije Tojo tajers (Toyo Tires), koja proizvodi gume za vozila u fabrici u Inđiji, od juna 2022. godine.

“Već postoje japanske firme u Srbiji, ali se nadamo još većem prisustvu. Imamo obostrano interesovanje. Srbija nudi dobar ekosistem za startape i IT sektor, dostupnost stručnog kadra koji govori engleski i visok ekonomski rast. Vlada Srbije je u oktobru prošle godine organizovala specijalan let za dolazak naših poslovnih ljudi iz Japana u Beograd i po tome vidimo veliko interesovanje Srbije. Još neke japanske firme će uskoro u Srbiji početi da rade. Srbija ima dobre kadrove, obrazovane ljude koji govore engleski, ima dobru regulativu za strane kompanije, daje subvencije i ima industrijske zone”, rekla je gospođa Mio Kavada izvršna potpredsednica Japanske organizacije za spoljnu trgovinu (JETRO).

„Srbija je zemlja sa velikim poslovnim potencijalom. Ima mogućnosti u mnogim oblastima, uključujući proizvodnju i informaciono-komunikacione tehnologije (IKT), a investicije iz drugih zemalja takođe brzo rastu. Aktivno radimo na povezivanju japanskih i srpskih kompanija za nove poslovne prilike. Volim fudbal i zahvaljujući selektoru Stojkoviću mnogi u Japanu su čuli za Srbiju, ali želimo da upoznamo i druge njene strane“, rekao je Negoro Takajoši, direktor Sektora za međunarodnu saradnju Privredne komore Osake.

Prethodna tri citata, troje istaknutih japanskih poslovnih ljudi, zapravo su ocene sa investicione konferencije koja je održana 23. juna u Osaki, u okviru Međunarodne izložbe EXPO 2025 Osaka. Konferencija je bila posvećena jačanju ekonomske saradnje između Republike Srbije i Japana, a organizatori su bili: Privredna komora Srbije, Privredna komora grada Osaka, Japanska organizacija za spoljnu trgovinu (JETRO), Razvojna agencije Srbije, Ambasada Republike Srbije u Japanu i Japanska poslovna alijanse u Srbiji (JBAS).

O značaju ovog događaja svedoči i prisustvo srpskih zvaničnika: Siniše Malog, prvog potpredsednika Vlade i ministra finansija Republike Srbije, Jagode Lazarević, generalne komesarke Republike Srbije za EXPO Osaka 2025 i ministarke unutrašnje i spoljne trgovine, Mihaila Vesovića, zamenika predsednika Privredne komore Srbije, Nikole Jankovića, direktora sektora za međunarodnu saradnju Razvojne agencije Srbije, Stefana Badže, savetnika premije Republike Srbije za razvoj i investicije u AI i drugih.

Ova investiciona konferencija okupila je predstavnike srpske i japanske poslovne zajednice, institucija i investitora, da bi se još jednom predstavile investicione mogućnosti Srbije i da bi se povećala saradnja sa Japanom.

Prvi potpredsednik vlade i ministar finansija Siniša Mali otvorio ovu investicionu konferenciju „Investment Conference – Expo Osaka 2025“ i pozvao japanske investitore da dođu u Srbiju koja, kako je rekao, „predstavlja most između Istoka i Zapada i treća je najbrže rastuća ekonomija u Evropi“.

Uz naglasak na investicione potencijale Srbije i na planove za organizaciju specijalizovane izložbe EXPO 2027. u Beogradu, srpski ministar finansija je istakao i investicioni nivo kreditnog rejtinga (S&P) i vrednost SDI od 5,2 milijarde evra u 2024. godini što čini oko 60 odsto svih stranih direktnih investicija koje dolaze na Zapadni Balkan.

„Ali, ono što razlikuje svaku zemlju jesu ljudi“, rekao je Siniša Mali i podsetio na velike srpske naučnike – Nikolu Teslu, Mihajla Pupina i Milutina Milankovića.

„Setite se i sedmorice Srba koji su stajali iza prve Apolo misije koja je lansirana na Mesec, i na  Novaka Đokovića i Nikolu Jokića. Sve to dala je Srbija koja ima samo sedam milina stanovnika. Zemlja koja ima veoma burnu i uspešnu istoriju, Beograd potiče još iz trećeg veka, kada se zvao Singidunum, čak 17 rimskih imperatora rođeno je na teritoriji današnje Srbije. U Srbiji ćete se osećati kao kod kuće i otvorenog srca vas očekujemo“, pozvao je Siniša Mali japanske investitore, na konferenciji kojoj su prisustvovali predstavnici iz 52 japanske firme i oko 90 japanskih privrednika.

„Prvi razlog vašeg investiranja u Srbiji je otvorenost naše ekonomije i strateška vizija u globalnom svetu. Mi želimo da uđemo u EU ali vodimo nezavisnu, suverenu politiku, imamo sporazume o slobodnoj trgovini koji pokrivaju zemlje sa oko 2,8 milijardi ljudi“, rekao je Siniša Mali.

Bila je to prilika i da ministar Mali predstavi predstojeću specijalizovanu izložbu EXPO 2027. u Beogradu i da pozove Japance da dođu na najveću manifestaciju te godine u svetu. Jer, Srbija očekuje da će imati najveći broj država-izlagača u poređenju sa dosadašnjim sličnim izložbama.

Ministarka unutrašnje i spoljne trgovine Jagoda Lazarević je naglasila značaj japanske poslovne etike koju su japanski investitori doneli u Srbiju poslujući u fabrikama u kojima zapošljavaju oko 3.000 ljudi:

„Japanski investitori donose jedinstvenu poslovnu etiku u Srbiju, na primer primenu japanske filozofije Kajzen u domaćim kompanijama. Zato Srbija od Japana može mnogo da nauči i da to predstavlja dodatnu vrednost u saradnji“, rekla je Jagoda Lazarević na investicionoj konferenciji u Osaki 23. juna.

Da je Srbija zainteresovana za dolazak japanskih investitora potvrdio je i Mihailo Vesović, zamenik predsednika Privredne komore Srbije, koji je na ovoj konferenciji u Osaki podsetio na tri stuba zajedničke saradnje: investicije, trgovinski odnosi i dobri politički odnosi. „Srpskoj privredi nedostaju produktivnost i efikasnost i to je nešto što možemo da dobijemo od japanskog modela poslovanja“, rekao je Vesović.

Dosadašnja spoljnotrgovinska saradnja Srbije i Japana nije na visokom nivou, uz veliki deficit robne razmene na srpskoj strani. Podaci na koje je Vesović podsetio pokazuju da je 2024. godine srpski uvoz iz Japana iznosio oko 260 miliona dolara, dok je izvoz iz Srbije jedva premašio 90 miliona dolara.

Deficit robne razmene za Srbiju je oko 170 miliona dolara, uz činjenicu da se na izvoznoj strani iz Srbije javljaju i japanske kompanije. Ni to nam ne pomaže da smanjimo tako visok deficit u trgovinskoj razmeni.

Šta Japan uvozi iz Srbije? Vesović navodi da su to u najvećoj meri poljoprivredno-prehrambeni proizvodi: voće i povrće, brašno, žitarice, ali i gume (Toyo Tigers) i IT usluge. Istovremeno, iz Japana Srbija uvozi: mašine, vozila, farmceutske proizvode, industrijsku optiku i merne instrumente, naveo je Mihailo Vesović.

Ali, zanimljivo je da Srbija u ovom veku, već 20 godina pokušava da unapredi ekonomsku saradnju sa ovom ostrvskom državom Dalekog Istoka, ali da se, uprkos nastojanjima, ta saradnja prilično sporo odvija. Tako je, na primer, u „novoj eri“ razvoja Srbije, još krajem 20005. godine, tadašnji ministar finansija Mlađan Dinkić posetio Japan sa privrednom delegacijom i sa idejom da dovede Tojotu da proizvodi automobile u Kragujevcu.

Najavljivao je tada da će se u taj poduhvat privlačenja japanske Tojote uključiti i Piksi, koji je igrao i trenirao u fudbalskom klubu u Nagoji, a dobio je i odlikovanje Japanskog cara i aveniju sa svojim imenom u Nagoji. No, posle te Dinkićeve posete kasnog oktobra 2005. Tokiju, Nagoji i Osaki, ništa se nije dogodilo u vezi sa dolaskom Tojote u Srbiju. Ni Piksi-brend nije pomogao.

Jedino je sledeće, 2006. godine u Srbiju stigla kompanija Japan Tobako Internešenel (JTI), jer je kupila fabriku duvana u Senti, što je, inače, potvrđeno prilikom te Dinkićeve posete Japanu.

Tada, 2005. godine, spoljnotrgovinska razmena Srbije i Japana bila je gotovo simbolična: Izvozili smo u Japan robu za jedva 10 miliona dolara, a uvozili deset puta više – za oko 100 miliona dolara. Deficit, za ono vreme – katastrofalan: 90 miliona dolara!

U međuvremenu, tokom prošle dve decenije, ekonomska saradnja se popravila. Posle JTI koji je investirao u kupovinu fabrike, proizvodnju i preradu duvana više od 300 miliona evra (ukupno sva ulaganja), stigla je Panasonik grupa za proizvodnju energetski efikasnih elektronskih komponentni za rasvetna tela u Svilajncu, zatim kompanija YAZAKI – koja proizvodi kablovske setove u Šapcu. Istovremeno, Kansai je uložio u hemijsku industriju – kupio je slovenačku kompaniju Zvezda Helios u Gornjom Milanovcu, a HI- LEX je kupio italijansku firmu u Sremskoj Mitrovici koja prozvodi električnu i elektronsku opremu za motorna vozila.

Japanska kompanija Mayekawa je investirala u domaću firmu u Smederevu sa kojom je kompanija već sarađivala i koja proizvodi rashladne kompresore i toplotne pumpe, dok je firma Aquafarm SEE uložila u poljoprivrednu proizvodnju u Srbobranu. Itochu korporacija je preko svoje ćerku firme kupila srpsku kompaniju Master fruits (Firma Master Frigo ima joint venture saradnju sa japanskim investicionim fondom Itochu koja je vlasnik američke kompanije Dole Packaging). I, konačno,  dve japanske multinacionalne kompanije Toyo Tires i Nidec povećale su nivo japanskih investicionih ulaganja u Srbiji koji sada iznosi oko 600 miliona evra.

Predsednik JPAS (Japanska poslovna alijansa u Srbiji) i direktor korporativnih poslova kompanije JTI za Zapadni Balkan Goran Pekez je na ovoj konferenciji u Osaki istakao da se Japan u nekoliko prošlih godina pokazao kao jedan od najvažnijih investitora u Srbiji. Dobar korak u tom pravcu je i Memorandum o razumevanju Japanske poslovne alijanse u Srbiji i Japansko-srpskog poslovnog kluba u Japanu, koji je potpisan 23. juna na ovoj investicionoj konferenciji, a čiji je zadatak promocija investicija i privredne saradnje.

Da se tako nešto može očekivati, prepoznaje se iz najave predstavnika kompanije Tojo Tajers na konferenciji u Osaki. Gospodin Masami Mijamori je pomenuo plan te kompanije da svoj razvojno-istraživački centar premesti iz Nemačke u Srbiju.

„Počećemo sa pripremama za otvaranje ovog centra, kako bi on zvanično 2027. godine počeo sa radom u Srbiji”, rekao Mijamori, uz podsećanje da oko 92% proizvodnje Tojo Tajers ide u SAD, da u inostranstvu imaju pet fabrika, od kojih je najmlađa u Inđiji, odakle gume idu za EU i SAD.

Mijamori je takođe naglasio da su izuzetno zadovoljni poslovanjem Tojo Tajersa u Srbiji. Ostvaruju poslovne planove i za dve i po godine koliko posluju u Srbiji, uverili su se da su naši radnici veoma vredni i imaju visok nivo tehnološkog znanja.

Ali, neće ulagati samo Tojo Tajers (premeštanjem istraživačkog centra iz Nemačke u Srbiju), već je nova ulaganja najavio i JTI, i to do 70 miliona dolara. Takahiro Kumamoto, zamenik predsednika JTI, govorio je o Srbiji kao dobrom poslovnom i životnom iskustvu:

„Od 2006. godine kada je JTI kupio fabriku duvana u Senti, broj zaposlenih povećan je četiri puta. Mi jedini u Srbiji kupujemo srpski duvan i od njega proizvodimo cigarete. Do 2027. godine planiramo da uložimo još 70 miliona dolara. Srbija je prijatna i dobra za poslovanje. A te dobre uslove nam omogućava srpska vlada”, rekao je Takahiro Kumamoto, verovatno na veliko zadovoljstvo prisutnog prvog potpredsednika vlade i ministra finansija Siniše Malog.

Posle ove investicione konferencije u Osaki na kojoj su govorili i mnogi drugi predstavnici i iz Srbije i iz Japana, ostaje utisak da postoje obostrane snažne inicijative za proširivanje i jačanje ekonomske saradnje.

Srbija je od Japana udaljena oko 9.000 kilometara, a ove godine navršavaju se 143 godine diplomatskih odnosa, od prve zvanične prepiske između dve zemlje 1882. godine. Prema istorijskim podacima, tada se Milan Obrenović, prvi srpski kralj po oslobođenju od Turaka, obratio japanskom caru Meiđiju i obavestio ga o svom krunisanju, uz napomenu da su „velike evropske sile, okupljene na Kongresu u Berlinu, 13. jula 1878. godine svečano priznale nezavisnost Srbije“. Car je odgovorio da Japan priznaje Srbiju kao nezavisnu državu, čime su i formalno uspostavljeni odnosi tadašnje dve monarhije. Zato je 1882. godina zvanično ustanovljena kao Godina prijateljstva Srbije i Japana.

Mnogo toga se dogodilo u prošlih gotovo vek i po, razdaljinu između Srbije i Japana skratila su savremena saobraćajna sredstva i sredstva komunikacije, ali bi za Srbiju bilo veoma važno da jedna od tehnološki najrazvijenijih svetskih ekonomija budi više prisutna kao investitor, kao i da srpskih izvoznih proizvoda bude više u Japanu.