Radovan Jelašić na Mokroj Gori: Lakše je izaći na Knez Mihailovu sa stabilnim nego sa nestabilnim kursem

Autor: Radojka Nikolić

Srbija ima de facto fiksni kurs. Kako to komentarišete i da li biste nešto drugačije radili da ste sada guverner?

Tako je glasilo pitanje za Radovana Jelašića, guvernera Narodne banke Srbije od 2001. do 2010. godine, koje su mu postavili neki od učesnika Zimskog Vivaldi foruma na Mokroj Gori 3. decembra, na kojem je Jelašić bio jedan od govornika sa temom “Bankarstvo u digitalnoj eri: Između inovacija i globalne neizvesnosti”.

Razume se da je ovakvo pitanje bilo očekivano. Jer, Jelašić je bio guverner, a diskusije o precenjenoj vrednosti dinara u odnosu na evro, u Srbiji traju već dugo.

Radovan Jelašić, sada već 14 godina CEO Erste banke u Budimpešti i pet godina predsednik Udruženja banaka Mađarske, odgovorio je na postavljeno pitanje, naravno, diplomatski:

“Ja sam bio guverner 10 godina i ja sam moje odradio. Uvek kažem, lakše je izaći na Knez Mihailovu sa stabilnim nego sa nestabilnim kursem. Ali, smatram da je najvažnije kakav je uticaj kursa na makroekonomiju, a to ekonomisti tačno znaju”.

A to što “ekonomisti znaju”, podrazumeva upozorenja pojedinih ekonomista i privrednika u Srbiji da je dinar precenjen u odnosu na evro, i to za dvocifren procenat.

Ali, kako se tema gostovanja Radovana Jelašića na Zimskom Vivaldi forumu, u organizaciji poslovne škole Mokrogorska, nije odnosila na Srbiju, ipak se, na kraju svoje prezentacije o sudbini bankarskog sektora u digitalnoj eri, bivši guverner NBS, osvrnuo na rezultate svog rada u Srbiji.

“Mi smo uspeli da posle 2001. godine u finansijskom sektoru ponovo podignemo Srbiju. Napravljen je sistem u kojem su ljudi ponovo verovali u bankarski sektor. Građani Srbije su položili novac u taj bankarski sektor, banke su ponovo počele da daju kredite, ako imate kredite imate ekonomski rast, ako ima tog rasta ima i plata za zaposlene, ako ima plata onda ima ponovo depozita u bankama… Tako smo mi u Srbiji tada sami sebi više pomogli nego sve međunarodne institucije zajedno. Zato, kada čujete ‘strane investicije’, pomislite na to da i mi ponekad treba malo više da investiramo ovde. Da i mi pokažemo da više verujemo u našu zemlju nego stranci čije investicije čekamo”, rekao je Jelašić.

Učesnike Zimskog Vivaldi foruma, čiji je selektor bio dr Vladimir Vučković, zanimalo je i uvođenje digitalnog evra.

Radovan Jelašić je na ta pitanja ovako odgovorio:

“Digitalni evro bukvalno bi značio sledeće: svi građani Evropske unije imali bi račun kod Evropske centralne banke. To doslovno znači da kao što sada imate evre u papiru u novčaniku, građani bi ubuduće imali do određene sume, a trenutno  je reč o 2.000 do 3.000 evra. Dakle, građani bi taj novac imali digitalno u ECB”.

Jelašić je objasnio da bi Evropska centralna banka garantovala za digitalni novac, kao što danas komercijalne banke garantuju za “keš” novac.

“Naravno, to je ogroman izazov za komercijalne banke jer se postavlja pitanje čemu onda račun kod komercijaanih banaka, ako možete da imate račun direktno kod ECB. Sa svoje strane ECB to objašnjava poverenjem, zaštitom od nestabilnosti i odgovorom na kriptovalute. Neka probna verzija digitalnog evra će najverovatnije krenuti 2028. ili 2029. godine. Ali, i komercijalne banke će takođe nuditi svoj digitalni evro”, objasnio je Jelašić.

A na pitanje da li će Mađarska uvesti evro umesto svoje nacionalne valute – forinte, Radovan Jelašić je kratko odgovorio:

“To je politička odluka, za sada neće uvesti evro”.

Inače, u svojoj prezentaciji Radovan Jelašić je analizirao dosadašnje i očekivane promene u bankarskoj industriji:

“Cela bankarska industrija je u velikoj promeni: prvo digitalizacija. Gotovina nestaje, instant plaćanje je uveliko tu, ali ne treba zaboraviti da su tu i opasnosti od krađe. Autentifikacija klijenata je takođe uveliko u upotrebi. Mobilno bankarstvo je sveprisutno. U našoj banci 90% klijenata koristi mobilno bankarstvo i postavlja se pitanje čemu uopšte razvijati i internet, kada ljudi danas u 90% slučajeva koriste isključivo mobilno”, rekao je Jelašić.

Podsetio je i na situaciju da neće biti potreban ni ovoliki broj ekspozitura.

“Čisto sumnjam da će nam biti potrebne sve ekspoziture koje imamo danas. Zaključak, što se tiče bankarskog sektora: veštačka inteligencija će sve da nam promeni. Nestaće i mnoge filijale banaka u narednih 10-20 godina”, rekao je Jelašić.

No, po njegovim rečima, finansijski sektor je još uvek fantastičan. Jelašić je naveo podatke o banci na čijem je čelu već 14 godina, posle odlaska iz Srbije, sa pozicije guvernera NBS. Danas Erste banka ima aktivu u iznosu 15 milijardi evra i još 15 milijardi evra investicija klijenata kojima upravlja ta banka.