Nebojša Dugalić: Moramo da naučimo da osluškujemo druge

Da bismo mogli da se razvijamo, moramo da naučimo da osluškujemo druge, jer mi ne postojimo sami za sebe i nismo atomizirana bića. Zato je potrebno da naučimo kako da osluškujemo druge, da bismo u njima prepoznalii sopstvene potencijale. Jer, vrlo često, svoje najbolje sposobnosti, prepoznamo kroz razmenu sa drugima, a da toga nismo ni svesni. Ali, sposobnost da slušamo je najbolji put koji nas vodi ka izvrsnosti i bezgraničnosti.

Ovu poruku uputio je Nebojša Dugalić, naš vrhunski dramski i filmski umetnik na otvaranju ovogodišnjeg Jesenjeg Vivaldi foruma (21.-23-septembra) na Mokroj Gori u organizaciji Mokrogorske poslovne škole, kao prvi govornik na temu “Izvrsnost u biznisu”. Direktor Vivaldi foruma Mokrogorska Stefan Đuričić i tim koselektora: Ivana Mihajlović, Sanja Jevđenijević i Bojan Leković, odlučili su se da podsete na važnu misao slavnog naučnika i pronalazača Mihajla Pupina:

“Ništa ne čini čoveka toliko srećnim kao njegovo pošteno uverenje da je učinio sve što je mogao ulažući u svoj rad svoje najbolje sposobnosti.”

Svu pažnju više od 300 učesnika ovogodišnjeg Vivaldi HR foruma, već na početku je privukao Nebojša Dugalić svojim uvodnim predavanjem “Ko su ljudi bez granica” i ilustrativnom pričom o tome kako rastu jastozi.

“Kada jastog raste, on u jednom trenutku udari u sopstveni oklop. I jedini način da nastavi da raste je da odbaci taj oklop, da bi moglo tkivo da napreduje. Ali, kada odbaci oklop, on postaje ranjiv i time postaje lak plen predatorima koji ga okružuju. Zato, za vreme dok je ranjiv, dok mu ne izraste novi oklop, jastog mora da se skloni, da se negde sakrije, dok mu ne izraste novi oklop. Tek potom može da izađe u svoju prirodnu sredinu. I tako jastog nekoliko puta menja sopstveni oklop dok ne dostigne puni rast. U suštini, i čoveku se slično događa. Kad god želimo da porastemo i da iskoračimo iz nekih svojih sigurnih niša koje smo osvojili i stekli, mi moramo da iskoračimo u neku vrstu rizika. Moramo da uđemo u nepoznat prostor, koji jeste rizik, ali je istovremeno i jedini uslov mogućeg čovekovog obezgraničenja”, ispričao je Dugalić.

Uz tu poruku, Dugalić je plenio pažnju prisutnih i tezom da moramo da naučimo da osluškujemo ljude oko sebe, i zbog njih, ali i zbog nas samih. To je jedan od puteva koji vodi do postizanja izvrsnosti u poslu i u životu:

“Postoje ljudi vanrednih predispozicija, vanrednih talenata, ljudi koji zaista mogu da podele sa drugima ono što im je dato. Ali, uvek postoji neki preduslov da se neki potencijal i pojavi. Šta ta sposobnost praktično znači? Kada gledamo u drugoga, pogotovo kad je posao u pitanju, često gledamo iz procenjivačke perspektive: koliko taj zna, koliko je sposoban. A retko kad razmišljamo o tome kako bismo mi mogli da iniciramo u drugome njegovu vlastitu izvrsnost, koje on, možda nije svestan. Postoje savremene teorije o liderstvu o značaju timskog duha, postoje tehnike kako da ljudi sarađuju sa drugima. Ali, imate i ljude koji mogu sjajno raditi za tim, iz nekog svog ćoška, a da ne moraju da budu deo timskog rada. Zato je važno znati da se ne može sve rešiti nekakvim receptima ili tehničkim uputstvima. Postoje neke zakonitosti koje se mogu uvideti u nekom sopstvenom radu, ali, u suštini, čovek je pozvan ne samo da učestvuje u nekoj zajednici, već da bude stvaralac”, rekao je Dugalić.

On je objasnio da je stvaralaštvo mnogo širi pojam od onoga kako ga doživljavamo.

“Obično se misli da je to posao umetnika, a stvaralaštvo je svaki trenutak našeg postojanja. Svaki trenutak je neka mogućnost za neko stvaralaštvo. Mogućnost da stvorimo neki novi svet. Mogućnost da angažujemo potencijale i taj rad je glavna pretpostavka bilo kakve izvrsnosti, uspešnosti i bezgraničnosti. Tada sami sebe otkrivamo na tom putu stvaranja”, rekao je Dugalić.

Uz naglašavanje da bez iskoraka nema ni prave izvrsnosti, Dugalić je podsetio da se nekad promaši ciljana meta, ali da se pogode mnoge druge stvari:

“Promašite metu, ali pogodite nešto što niste očekivali. Nešto iznenađujuće novo. I ostvarite to što ste hteli. Možda je, zato, najvažnije kreiranje konteksta da se od nekoga dobiju njegovi najjači potencijali. Mi ni sami ne znamo sve što možemo da postignemo i zato je ta vrsta iskoraka najdragocenija u svakom poslu. Tada svako od nas ostvaruje saradnju i kreativnost. Ljudi se mnogo bolje osećaju kad im date kontekst u kome mogu da pokažu izvrsnost i beskonačnost”, rekao je Dugalić.

Prema konceptu organizatora, ove godine Jesenji Vivaldi forum će se baviti izvrsnim pojedincima i organizacijama čija dela govore da su velika postiguća moguća i dostižna.

Radojka Nikolić