Autor: R. Nikolić
Tihomir Stanić, Prolećni Vivaldi forum poslovne škole Mokrogorska, 19. mart 2025. – Mokra Gora Late Night Talk (FOTO: Mokrogorska)
Bilo je to nesvakidašnje veče na Mokroj Gori, kada je specijalni gost bio Tihomir Stanić, glumac i producent, na nedavno održanom Prolećnom Vivaldi forumu poslovne škole Mokrogorska, čiji je selektor bila Marija Desivojević Cvetković a glavna tema – O preprekama u životu i poslu.
Taj tradicionalni deo večeri ima naziv „Mokra Gora Late Night Talk”. Tihomir Stanić je svoje monodramsko izvođenje čuvenog dela Ive Andrića “Na Drini ćuprija” počeo prvom rečenicom iz romana:
„Većim delom svoga toka reka Drina protiče kroz tesne gudure između strmih planina ili kroz duboke kanjone okomito odsečenih obala“…
Iz delova tog slavodobitnog romana sačinio je monodramu u kojoj ceo tekst izgovara napamet:
„… Samo na nekoliko mesta rečnog toka njene se obale proširuju u otvorene doline i stvaraju, bilo na jednoj bilo na obe strane reke, župne, delimično ravne, delimično talasaste predele, podesne za obrađivanje i naselja. Takvo jedno proširenje nastaje i ovde, kod Višegrada, na mestu gde Drina izbija u naglom zavoju iz dubokog i uskog tesnaca koji stvaraju Butkove Stijene i Uzavničke planine.“
I nastavio je Tihomir Stanić da „priča roman“ celih sat vremena, što znači da napamet zna oko pedesetak stranica romana „Na Drini ćuprija“. Bilo je fascinantno i da sve to zna napamet i da izgovara uz glumačku interpretaciju i, naravno, da izgleda kao Andrić.
Ali, jednako je bilo zanimljivo i kada je Tihomir Stanić završio taj zvanični deo svog gostovanja i počeo da odgovara na pitanja publike. Jedno od pitanja se, naravno, odnosilo na to koliko mu je vremena trebalo da nauči napamet tolike stranice iz romana „Na Drini ćuprija“.
„Pošto sam ovo učio dok sam pio, a pio sam dva litra žestokog alkohola dnevno, učio sam pet meseci po pet sati dnevno. Ali, da sam bio trezan, verovatno bi mi trebalo godinu dana“, rekao je u šali Stanić. „Trezan čovek se ne bi sigurno ni upustio u tako nešto, ne bi uopšte učio napamet tekst. Ali, ja sam dugo to radio, jer sam mislio da osvojim sebi slobodu pre 25 godina. Da me ne bi u pozorištu neko ostavio bez posla, jer se uprave obično menjaju po političkoj liniji…“.
A onda je Tihomir Stanić objasnio kako je mislio da sebi osvoji slobodu i postane ekonomiski nezavistan:
„Bile su teške godine i imao sam naum da naučim deo romana napamet i da idem po školama da to govorim deci. Računica je bila sledeća: ako 100 dece da po jednu marku, to je 100 maraka. Za 23 radna dana to je 2.300 maraka. Ako radim i za drugu smenu, to je puta dva, a to je 4.600 maraka. U ono vreme to su bile ozbiljne pare. Dam učiteljicama 20%, znači meni ostaje 3.800 maraka. A neke učiteljice će i da se zaljube u mene, jer tad sam bio mlad, a izgledam kao Ivo Andrić… A biće tu i punjene paprike i sarme… Dogodine stiže u školu nova generacija dece, a učiteljice me čekaju…“, ispričao je Stanić i nasmejao prisutne. Katarina Bratić iz Mokrogorske poslovne škole, koja je vodila ovaj razgovor sa Stanićem, u šali je prokomentarisala – kakav biznis model!
No, to je bila ideja koju Stanić nikad nije realizovao i kako naglašava, okolnosti su učinile da nikada nije naplatio deci svoje gostovanje:
„Idem i po školama, i deci neke delove ispričam, ali ne naplaćujem. Ali, to osećanje slobode, to osećanje da znaš da imaš od čega da živiš, od svog rada, to je nešto najbolje što čovek sebi može da priredi. I evo, ovo radim već 25 godina“, rekao je Tihomir Stanić.
Na pitanje učesnika Prolećnog Vivaldi foruma da li je kroz karijeru dosegao svoj puni potencijal, Stanić je ovako odgovorio:
„Ne postoji glumometar. Ne može se meriti koji je bolji glumac. Ja sam se zezao kao klinac. Sedeli su Ljuba Tadić i Bata Stojković u Bifeu Ateljea 212 i ja uđem i kažem: Ja sam najveći srpski glumac 21. veka. Oni obojica skoče istovremeno da me udare štapom. Ja kažem: Šta vam je ljudi?! Ja se ne petljam u vaš vek, vi nećete ni biti živi u 21. veku!… Eto, to može samo tako u šali čovek da se meri kakav je glumac. Ono što je meni drago i što smatram da je važno, glumac postoji samo dok igra. Ja sam trčao za tim velikim glumcima, voleo sam da ih slušam i da učim od njih. Mira Stupica je jednom rekla da joj je najveća nagrada u životu bila što nijednu nagradu nije primila, jer nije mogla da ide pošto je imala predstavu – imala je posla. Zato je za glumca najveća nagrada i najveći kompliment da igra. I dok igra – on postoji“, rekao je Stanić.
Za studentske proteste i podršku koju im pružaju glumci i pozorišta, Tihomir Stanić kaže:
„Svima su nam studenti pomogli mnogo, jer smo se nekako vratili jedni drugima. Na primer, trebalo je da se svi u pozorištu vidimo i dogovorimo da li ćemo ih podržati štrajkom. I mi smo se u pozorištu prvi put svi videli i izglasali neke odluke. Svi smo nekako navikli da nas ne zanimaju drugi, a onda smo odjednom shvatili da u pozorištu postoje i neki mladi ljudi i počeli smo da se bolje upoznajemo i razgovaramo. Posle mnogo godina smo ponovo u nekoj komunikaciji. Mladi glumci sa FDU su veoma talentovani, znaju mnogo više nego mi“.
A na pitanje – Da li nailazi na zidove – Tihomir Stanić je odgovorio: „Stalno sam nailazio, kao i svi ljudi. Prvo udaraš u zid, a posle shvatiš da je bolje da zaobiđeš, pošto si se dobro izudarao“.
