Piše: Zoran Radisavljević, partner u Egzakta Group
Zamislite situaciju: otvorite svoj omiljeni društveni medij, a tamo vas dočeka naslov koji izgleda kao da je ispao iz nekog filma. “U Holivudu otkriveni vanzemaljci!” ili “Naučnici su otkrile tajnu večnog života! “Još ako postoji I neka slika u prilogu … Ko može da odoli ovakvim vestima?
Jedino što je dobro u tome je da, ako o vama izađe neka loša vest ili slika snimak i slično, uvek možete da se “vadite” na montažu.
U današnje vreme, lažne informacije, ili kako ih često zovemo “fake news”, postale su pravi hit. U svetu interneta i društvenih mreža, vesti se šire brže nego ikad, ali to znači i da se netačne ili obmanjujuće informacije lako mogu proširiti.
Lažne vesti dolaze u raznim oblicima – od članaka do slika i video klipova. Često se koriste privlačni, senzacionalni naslovi da bi privukli pažnju, a sadržaj može biti delimično tačan ili potpuno izmišljen. Ponekad se prave na osnovu stvarnih događaja, ali se predstavljaju na način koji je iskrivljen. Uglavnom, cilj im je da izazovu reakciju – bilo da je to smeh, ljutnja ili strah.
Društvene mreže igraju veliku ulogu u širenju lažnih informacija. Kada nešto postane viralno, često se ne proverava koliko je to tačno. Mnogi ljudi dele sadržaj bez razmišljanja, samo zato što im se dopada ili izaziva neku emociju. Na primer, vesti o skandalima ili neobičnim događajima brže zalaze u svet nego obične, svakodnevne informacije. Lažne vesti mogu imati stvarne posledice. Na primer, tokom izbora, lažne informacije o kandidatima često mogu uticati na mišljenje ljudi i, na kraju, na to kako će glasati. A kada se lažne vesti tiču nečega ozbiljnog, kao što su bolesti ili prirodne katastrofe, posledice mogu biti još ozbiljnije.
Srećom, postoje načini da se borimo protiv lažnih vesti. Mnogi mediji sada imaju timove za proveru činjenica koji se bave analizom vesti i daju tačne informacije. Takođe, postoje i alati koji pomažu da proverimo izvor informacija pre nego što ih podelimo.
Ali važno je i da mi, kao pojedinci, preuzmemo odgovornost. Učenje kako da kritički razmišljamo o informacijama koje konzumiramo može nam pomoći da prepoznamo lažne vesti. To podrazumeva proveru izvora, razumevanje konteksta i prepoznavanje emocionalnih okidača koji nas mogu navesti da delimo nešto što nije tačno. Borba protiv lažnih informacija zahteva zajednički trud. U svetu u kojem je informacija dostupna na svakom koraku, važno je biti svestan šta delimo i kako to može uticati na druge. Edukacija i svest su ključni za izgradnju informisanog društva koje se može suočiti sa izazovima digitalnog doba.
Na kraju, lažne vesti su poput loših šala – ponekad nas nasmeju, ali često mogu stvoriti pravu pometnju. Zato, sledeći put kada naiđete na nešto što izgleda previše dobro da bi bilo istinito, zastanite i proverite. Naša sposobnost da razlikujemo istinu od laži može učiniti svet boljim mestom za sve nas!
