Izvor:  Portal Energize

Radno mesto Ivana Vasilja je sve samo ne uobičajeno. On radi na visini od 90 metara, iznad jednog od najkompleksnijih i nasavremenijih industrijskih pogona u regionu, na postrojenju “Duboka prerada” u Rafineriji nafte Pančevo. Rad na visini je u opisu Ivanovog svakodnevnog posla, a odgovoran je za proces koji se realizuje samo na jednom mestu u Srbiji – u Rafineriji nafte Pančevo gde Ivan radi na sečenju naftnog koksa.

Kako se postaje stručnjak za sečenje koksa

Ivan već više od dve decenije radi u kompaniji NIS, u srcu pančevačke rafinerije. Karijeru je gradio korak po korak – od operatera do jednog od ključnih ljudi na projektu koji je značajno unapredio Rafineriju nafte u Pančevu – “Duboka prerada”, u koju je NIS investirao više od 300 miliona evra. Zahvaljujući ovom projektu u Pančevu se proizvode veće količine najvrednijih derivata (dizel, benzin i TNG), a Srbija je prvi put dobila mogućnost da sama proizvodi naftni koks koji se do tada uvozio u našu zemlju. Izgradnjom ovog postrojenja koje je pušteno u komercijalni rad u novembru 2020. godine ostvarene su i ekološke koristi jer su se stekli uslovi za prestanak proizvodnje mazuta sa visokim sadržajem sumpora čime je unapređena zaštita životne sredine ne samo u Srbiji već i šire.

Segment koji danas Ivan vodi u okviru „Duboke prerade“, sečenje naftnog koksa, predstavlja tehnički precizan i nimalo jednostavan proces koji podrazumeva rad sa reaktorima, vodom pod pritiskom i vibracijama koje su slične zemljotresu, jer, kako navodi, „kada mlaznice pod pritiskom počnu da seku koks, tlo doslovno zadrhti“. Ivan pojašnjava da je sečenje koksa u stvari deo niza aktivnosti na postrojenju za „Duboku preradu“.

“Tokom celokupnog ciklusa koji traje između 18 i 24 sata, proizvodi se i taloži naftni koks, u dva reaktora. Dok je jedan u koking modu, drugi je u dekoking modu, odnosno dok se u jednom seče koks, drugi se puni, i tako naizmenično. Kada se reaktor napuni, pošto je temperatura visoka (oko 500 stepeni Celzijusovih), koks se hladi – prvo vodenom parom, a zatim vodom. Kada se ohladi, što se vidi na ekranu kao parametar temperatura, onda sledi dreniranje. Cilj je da izađe skoro sva voda, kako bi ostao samo koks, a zatim se pristupa otvaranju reaktora”, pojašnjava Ivan i dodaje da je važno da se voda racionalno koristi jer se voda iz rezervoara filtrira i tako ponovo cirkuliše kroz sistem.

Celokupan proces sečenja koksa je automatizovan i obavlja se iz komandne kućice koja se nalazi na pedesetom metru od tla:

“Upravlja se uz pomoć automatizovanog sistema, preko džojstika i kontrolne table na kojoj se vide svi parametri. Vodi se i evidencija sečenja koksa, a prizor kada se na ekranu vidi kako koks kreće da ispada u veliki rezervoar je zaista veličanstven”, navodi Ivan.

Na visini zadatka i na 90 metara

Ivanov posao je veoma kompleksan. Pre svega, potrebno je da prođe brojne obuke, mahom kod stranih stručnjaka, simulacije i teorijske pripreme. Pored toga, visina od skoro 100 metara nosi i određene izazove, ali i pokazuje lepotu ovog posla. „Dva puta dnevno se popnem i siđem sa postrojenja. Pogled od gore je veličanstven, a ponekad vidim ptice koje nikad ranije nisam video“, kaže Ivan.

Inače, naftni koks je vrsta visokokaloričnog goriva koje se koristi kao gorivo za cementne peći. U našu zemlju se ranije uvozio uglavnom iz Amerike, Venecuele i Mađarske, a od 2021. godine je novi proizvod kompanije NIS, zahvaljujući puštanju u rad pogona “Duboka prerada”.

Zanimljivo je i da je izgradnja najmlađeg rafinerijskog postrojenja bila istinski graditeljski poduhvat u koji je uloženo više od 7 miliona radnih sati. Na projektu je prosečno svakoga dana radilo 1.100 ljudi, a više od 80 odsto angažovanih radnika bili su lokalni izvođači.

Izgradnjom ovo postrojenja, Rafinerija nafte u Pančevu svrstala se u red najmodernijih u ovom delu Evrope.

(tekst je na portalu Energize na linku https://www.energize.nis.rs/radno-mesto-na-90-metara-visine/ )