MAJA SUĐICKI TRZIN: Ovakav trend dostave do kuće dugoročno nije održiv

Većina javnosti smatra da ništa više neće biti isto i da treba da se prilagodimo „novoj realnosti“. Međutim, ja ne delim taj stav u potpunosti. Ljudi su željni povratku redovnim aktivnostima i nadam se da će ta potreba preovladati nad pritiskom da se po svaku cenu menjamo, samo zato što smo videli da može i drugačije

U sektoru transporta „nova realnost“ neće biti toliko izražena kao u ostalim delatnostima, jer dokle god je robne razmene biće i potrebe za transportom. Povećana je potreba za distribucijom robe na kućnu adresu i tu vidim problem, jer preveliki pritisak za dostavom do kuće može implicirati velike gužve u već prenaseljenim gradovima. Zato smatram da ovakav trend dugoročno nije održiv, kaže Maja Suđicki Trzin, direktorka kompanije Samer & Co. Shipping Srbija, odgovarajući na naše pitanje o tome šta za transportni saobraćaj znači „nova realnost“ i kako su se tome prilagodili.

U intervjuu za Magazin Biznis direktorka Suđicki Trzin objašnjava kako je funkcionisao međunarodni transport kompanije kojom rukovodi, a koja obavlja sve vidove transporta, širom sveta, sa sedištem u Italiji.

• Kako je transport funkcionisao u 2020. godini koju je obeležila korona? Koji su bili najveći problemi?

– Godina u kojoj je međunarodna robna razmena smanjena, odrazila se proporcionalno i na međunarodni transport. Pored manje robe koja je bila na tržištu kao posledica otkazivanja porudžbina, problemi su bili vezani i za zdravstvene prilike i uredbe zemalja o ograničavanju kretanja ljudi koja je dalje vodila i ka nemogućnosti otpreme i distribucije roba.

Kina pojačano kupuje žitarice
• U ovoj pandemijskoj 2020. godini Kina se javila i kao najveći uvoznik žitarica. Prema informacijama sa svetskih berzi, Kina kupuje velike količine. Kako to komentarišete?

– Dva su bitna faktora velike potražnje za žitaricama, pre svega za kukuruzom. Jedan je oporavak stočarske industrije koja je u Kini pre nekoliko godina u potpunosti devastirana izbijanjem afričke svinjske kuge, a druga je posledica nešto lošije domaće poljoprivredne sezone usled nepovoljnih vremenskih uslova. Srbija je i ove godine izvozila sveže meso u Kinu, ali po rečima kineskih kupaca, mnogo se ulaže u sopstveni stočni fond jer je Kina najveći potrošač mesa u svetu, naročito svinjetine. Ostaje da se vidi kako će velika tražnja za žitaricama uticati sledeće godine na cene hrane, ocenjuje Maja Suđicki Trzin.

• Kada je bilo najteže za transport tokom 2020. godine, a kada je nastala stabilizacija i zahvaljujući čemu?

– Najteže je bilo u početku kada su kineske luke radile manjim kapacitetom i kada su ukinute putničke avio-linije koje se masovno koriste i za prevoz komercijalne robe. Mogućnosti za transport su bile male, a cene u avio-cargu rasle su nekoliko puta jer su na raspolaganju bili samo teretni avioni i čarter letovi. Prva stabilizacija je došla opada- njem tražnje za maskama, rukavicama i medicinskom opremom iz Kine što je smanjilo pritisak na cene za druge robe. Ozbiljnija stabilizacija je došla na leto, usled oporavka globalne tražnje i prilagođavanja tržišta transporta novim okolnostima.

• Kako je funkcionisao brodski, drumski i avio-saobraćaj? U kom od ovih saobraćaja je bilo problema u transportu i zašto?

– Brodski i drumski saobraćaj su imali manje probleme od avio-saobraćaja i bili su vezani za zabrane kretanja ljudi između gradova, regija i država, ali i kašnjenja sa donošenjem odluka oko prekograničnog kretanja. Avio-saobraćaj, kao najbrži način transporta, doživeo je svoje crne dane i nedelje i tu je i dalje izazov jer se putničke linije nisu još vratile na stanje pre pandemije.

• Na osnovu transporta koji obavlja kompanija Samer & Co. Shipping, šta se najviše izvozilo iz Srbije, a šta se uvozilo? Da li je bilo zastoja u transportu i kada?

– Srbija je, iako mala zemlja, pokazala da je deo svih globalnih trendova u skoro svim sektorima privrede, pa je i trend uvoza i izvoza pratio potrebe u Evropi i svetu. Farmaceutska i hemijska industrija su ostale stabilne, prehrambena takođe. Auto industrija, koja je bila veoma važan izvozni adut za Srbiju, drastično je smanjila promet. Tek se krajem godine osetilo poboljšanje, ali isključivo pokretanjem auto industrije u Evropi, za koju su neke naše fabrike važni dobavljači. Domaća tražnja je smanjena, pa je uvoz robe široke potrošnje osetno manji. Jedini pravi zastoj desio se u drumskom transportu kada su susedne zemlje privremeno zatvorile granice, čak i za vozače kamiona. Srećom, to je kratko trajalo.

• Kako su industrije funkcionisale u vreme korone, na osnovu vašeg uvida kao prevoznika robe? Koja industrija je bila u najtežem položaju?

– Početkom pandemije desila se kriza na strani ponude, jer većina sirovina koja dolazi iz Kine nije mogla biti prevezena, a kompanije su još uvek imale porudžbine i ugovore od prošle godine. Nakon stabilizacije na strani ponude, počela su otkazivanja ugovora u pogođenim industrijama i tada je nastala prava ekonomska kriza, usled smanjene tražnje. To smanjenje tražnje još traje.

• Koja industrija je najbolje prošla u koroni, posmatrano iz ugla kompanije koja pruža usluge transporta?

– Farmaceutska i hemijska industrija su najbolje prošle, bez dileme. Takođe, dobro je prošla i prehrambena industrija, osim u delu gde je povezana sa turizmom. Zbog dramatičnog pada turizma, smanjena je i tražnja za prehrambenim proizvodima. Na primer, Srbija je imala situaciju da je smanjen izvoz voća i povrća u okolne zemlje, zbog propale turističke sezone. Isto se dogodilo i sa sladoledom i konditorskim proizvodima. To su nenadoknadivi gubici.

• Najpre je normalizovan transport sa Kinom. Kako to tumačite, zašto je najpre tu došlo do stabilizacije?

– Kina je, bez obzira na kritike, jedna organizovana i stabilna ekonomska sila i to je ove godine odlično pokazala. Dobro vođenje zdravstvene krize je sigurno imalo veliki doprinos, ali je Kina bila u prednosti i zbog toga što je sebi ranije osigurala poziciju najvećeg svetskog dobavljača. Pored toga, ojačala je i svoju poziciju velikog investitora. Višegodišnji razvoj tehnološki naprednijih proizvoda je Kinu dodatno uzdigao na vodeću svetsku ekonomiju. Uz sve to, Kini je išlo na ruku i loše upravljanje krizom u Evropi i Americi.

• Kakva su Vaša očekivanja od 2021. godine? Kada će doći do stabilizacije u oblasti transportnog saobraćaja?

– Veoma bitan deo stabilizacije je povratak putničkog saobraćaja u redovne tokove, jer se putničkim avionima godišnje preveze mnogo više tereta nego teretnim avio-saobraćajem. Pomorski i drumski deo su stabilni u meri u kojoj je stabilna trgovina. Većina javnosti smatra da ništa više neće biti isto, međutim ja ne delim taj stav u potpunosti. Ljudi su željni povratku redovnim aktivnostima i nadam se da će ta potreba preovladati nad ovim pritiskom da se po svaku cenu menjamo, samo zato što smo videli da može i drugačije.

Ove godine se radilo više, ali drugačije
• Kakav rezultat poslovanja očeku- jete za kompaniju Samer & Co. Shipping u Srbiji u 2020. godini? Da li ste radili više ili manje nego u 2019. godini?

– Međunarodni transport je ove godine zabeležio globalni pad u ekvivalentnim jedinicama, međutim kom- panija Samer Srbija je zabeležila rast u prometu i zaposlila 10 ljudi. Trend rasta imamo i na nivou grupe. Radilo se više ali i drugačije, prilagođavali smo se i pratili trendove, te je rezultat zaista neverovatan. Posebno bih istakla naš uspeh u sektoru avio-saobraćaja gde smo ostvarili najbolji rezultat i to u godini kada je bilo manje letova nego pre 50 godina – naglašava direktorka Samer & Co. Shipping u Srbiji.

• U kom pravcu će ići razvoj transportnog saobraćaja i kako će se dalje razvijati, posle ovog iskustva sa koronom?

– Transport prati lance distribucije i ukoliko se promene dobavljači, distributeri i roba, i mi ćemo se prilagoditi. Ono što vidim na tržištu to je da još niko nije doneo drastičnu odluku o tome. Velika je zavisnost od Kine i drugih zemalja u Aziji, sa jeftinom radnom snagom. Sve dok je profit glavni pokretač poslovnih aktivnosti, neće se stvari tako lako menjati, ocenjuje Maja Suđicki Trzin u intervjuu za Magazin Biznis.