Autor: Radojka Nikolić
Tržište izgradnje nekretnina u Srbiji je vrlo dinamično, a tek će biti u naredne u dve godine, pre svega zahvaljujući infrastrukturnim i ostalim objektima koje je neophodno izgraditi za specijalnu, tromesečnu izložbu EXPO 2027 koja će se održati u Beogradu. Posle infrastruktnih objekata, na drugom mestu po obimu izgradnje biće hoteli, a na trećem mestu će biti izgradnja stanova. Osim ovih vodećih sektora, biće zastupljena i izgradnja logističkih centara i poslovnog prostora, ali taj segment ovoga puta neće predvoditi izgradnju na tržištu nekretnina u Srbiji.
Takav zaključak sledi iz razgovora vođenih na Međunarodnoj konferenciji o tržištu nekretnina Jugoistočne Evrope „BALKANS PROPERTY FORUM 2024” koja je održana u Beogradu 10. decembra. Konferenciju su po osmi put u Beogradu organizovali Property Forum i Kraljevski institut ovlašćenih procenitelja iz Velike Britanije (RICS). Jedan od učesnika panel diskusija koje su vođene na konferenciji bio je i Mario Kijanović, predsednik Odbora za nepokretnosti u okviru Saveta stranih investitora (President of the FIC Infrastructure & Real Estate Committee) i saradnik i šef odeljenja za nekretnine, SOG u saradnji sa Kinstellar (Managing Associate & Real Estate Department Head, SOG in cooperation with Kinstellar). U razgovoru za naš portal, Kijanović kaže da, radeći operativno kao advokat, na osnovu projekata i zahteva koje dobijaju za pravne analize, očekuje da će 2025. godina biti veoma solidna godina u pogledu dolaska stranih direktnih investicija u Srbiju.
Kakva su očekivanja od 2025. na tržištu nekretnina?
„EXPO će definitivno oblikovati tržište infrastrukture, a pored toga i izgradnja hotelskih objekata. Segment hotelijerstva će imati snažan porast u narednom periodu. Od 2025. do 2027. biće izgrađeno dosta takvih sadržaja. Izgradnja hotela tek predstoji, jer ponuda hotelskih sadržaja sada u Srbiji nije dovoljna. Taj trend nije vezan samo za EXPO, već dugoročno. Beogradu nedostaju premijum hotelski sadržaji i u tom segmentu treba očekivati izgradnju.
Prema dosadašnjim podacima o stranim direktnim investicijama u Srbiji za 2024. godinu, čini se da je ova godina bila bolja od prethodne, a možemo očekivati da će stranih investicija biti i u 2025. godini. Srbiju svakako čini atraktivnom EXPO 2027 i put u EU. Što je perspektiva na putu ka EU bolja, što se više usaglašavamo sa EU propisima i pravilima, biće i više ulaganja, zbog sigurnosti i strateške perspektive ulagača i ulaganja“.
Kakve su mogućnosti za ulaganja u infrastrukturu Srbije?
„Zaista su velike mogućnosti, ali to su, pre svega, javna ulaganja koja Republika Srbija realizuje preko kredita koje uzima od EBRD, EIB i Svetske banke koja finansira tu vrstu objekata za izgradnju. Sada je fokus na putnoj i železničkoj infrastrukturi, ali takođe i na infrastrukturi koja se odnosi na priključenja na električnu mrežu i prenosni sistem, u sklopu Zelene agende. To je nešto na čemu je fokus trenutno, a informacije koje dobijamo iz FIC-a, to je da je infrastruktura nešto što će pobošljati poziciju Srbije za strana ulaganja“.
Gde strani investitori vide problem za ulaganja u infrastrukturu. Da li je tržište monopolizovano, tj. rezervisano samo za određene investitore koji imaju pristup izgradnji infrastrukturnih objekata?
„Jasno je da postoje određeni segmenti tržišta gde postoje lokalni izvođači, pa čak delimično i koncentracija na tržištu, koja ne omogućava određenim investitorima da oni budu direktni izvođači radova. U tom smislu treba dalje raditi na zakonodavnom okviru kako bi se omogućilo, pre svega izvođačima iz EU, da direktno grade u Srbiji i to projekte koje finansira EIB i EBRD. Jer, oni imaju know how koji je najmoderniji i to je nešto što će ne samo doprineti kvalitetu infrastrukture, nego će pomoći edukaciju lokalnih inženjera koji rade“.
Kako komentarišete primedbe kojih ima u javnosti na cenu infrasturkutnih radova u Srbiji, za koje se često kaže da su mnogo više od nekih uobičajeno očekivanih za određeni tip infrastruktunih radova?
„I mi imamo takva saznanja. To i mi čujemo. To je pre svega boljka za finansijere, jer što se kasnije izgradi neka infrastrukura, to je gubitak vremena i prihoda koji je očekivan od te infrastrukture. Ali, to je šire društveno pitanje kojim ne možemo da se bavimo samo iz poslovnog ugla. To zahteva širi društveni konsenzus“.
Ali, zar ne bi trebalo ubrazati rad na tome, jer se mnogo infrastrukturnih objekata gradi, pa se dosta i gubi ako ima propusta?
„Slažem se, ali tu već prelazimo sa terena izgradnje na teren implementacije zakona i nadzora nad implementacijom. Kao što se ulaže u infrastrukturu, treba ulagati i u te kapacitete. Treba povećati broj kontrolora koji će da vode računa kako se ta sredstva troše i, eventualno, da se sankcioniše svako nenamensko trošenje sredstva“.
Da li postoje neke administrativne prepreke kod ulaganja u infrastrukturne objekte?
„Za sada problem postoji u sistemu izdavanja građevinskih licenci, odnosno licenci da možete da budete projektant, projektantski nadzor ili odgovorni izvođač radova. To je nešto što predstavlja barijeru ulasku izvođača iz EU, jer oni zavise dosta od podizvođača koji imaju te licence. Zato se i dešavaju kašnjenja koja dovode do određenih gubitaka“.
U čemu vidite rešenje?
„Kroz izmenu zakona. Ali, i za ove zakone koji postoje, veoma je važna njihova dosledna primena“, rekao je Mario Kijanović u razgovoru za naš portal.