Andrej Bele: Kako sam od konzumenta postao direktor Hleb i kifle

Pre petnaestak godina, kada sam bio izvršni direktor prodaje kompanije Žito Ljubljana, prvi put sam se susreo sa brendom „Hleb i kifle“, ali tada sam video samo plan za nastanak brenda. Moj drugi susret sa brendom „Hleb i kifle“ bio je pre jedanaest godina, kada sam se preselio u Beograd. Živeo sam u Belvilu, a u mojoj zgradi bile su „Hleb i kifle“. Bio sam samo konzument i nisam razmišljao da ću ikada raditi u ovoj kompaniji…

Tako priča Andrej Bele, koji je od novembra prošle godine generalni direktor kompanije „Hleb i kifle“, koja je deo hrvatske grupe „Mlinar“, a koja je u vlasništvu Mid Europa partners. Grupa Mlinar ima upravu i operacije u Zagrebu, dok Andrej Bele vodi dve firme – u Srbiji i u Sloveniji. Srpskoj poslovnoj javnosti, Andrej Bele je poznat kao bivši generalni direktor strateškog poslovnog područja kafa, hrvatske kompanije Atlantic, za područje kafe (Grand kafa), jer je na toj poziciji bio od 2011. do 2019. godine u Srbiji.

Posle godinu dana rada kao predsednik uprave hrvatske kompanije Stanić Beverages, Andrej Bele ne menja delatnost, i dalje je u oblasti proizvodnje hrane, ali sada u kompaniji „Hleb i kifle“. U razgovoru za naš portal, na pitanje – Šta je najrizičnije u prehrambenoj industriji kojom se bavi – Bele odgovara: „Najveći rizik je bezbednost proizvoda i održavanje kvaliteta“.

Sada, u proleće 2022. glavna tema su poskupljenja hrane i energenata. A upravo su na poskupljenja pekarskih proizvoda potrošači posebno osetljivi.

Kako rast cena izgleda iz ugla proizvođača hrane?
Cena mleka, sira, kačkavalja, povećava se gotovo svaki dan. Bojim se da neki mali proizvođači u regionu uopšte neće moći da podnesu taj pritisak koji se dešava u oblasti prehrambenih proizvoda, zbog rasta cena inputa. Mi u Srbiji imamo limitaciju cene za hleb ’sava’, imamo jeftinije brašno iz robnih rezervi, ali svi smo mi, ipak, u velikoj globalnoj krizi. Već je krenuo lanac poskupljenja svih proizvodnih troškova, pa je pitanje da li će svi to moći da izdrže. Ne možemo da sva poskupljenja prelijemo na cenu koštanja proizvoda.

Ne verujem da će potrošači poverovati u to, jer pekarska industrija ima visoke cene pojedinih proizvoda, kojima nadoknađuje ograničenja zbog obavezne proizvodnje hleba ’sava’ po niskoj ceni…Zar ne?

Možda se jednim delom mogu sa tim složiti, ali ne u potpunosti. Danas nam je, na primer, cena sirovog bureka sa sirom skuplja od bureka sa mesom, jer su mlečni proizvodi veoma skupi. Danas, kada gledamo plan koji smo usvojili za ovu godinu, već imamo 30-40 % više cene, a u Hrvatskoj i preko 50% više, u odnosu na plan! Sve se to ne može preliti na prodajnu cenu. Ali, moram reći da su u Srbiji uslovi proizvodnje povoljni, zahvaljujući intervencijama države.

Dakle, znači vam intervencija države?  

Da. Regulacijom cene struje, goriva, limitiranjem cena hleba i obezbeđivanjem brašna iz robnih rezervi, država Srbija je mnogo uradila za stvaranje dobre baze za poslovanje ove industrije. Mi danas imamo bolju sirovinsku bazu u Srbiji nego što imamo u našoj matičnoj kući u Hrvatskoj. Upravo zato, radimo sada na projektu da jedan deo proizvoda koje proizvodimo u Hrvatskoj, preselimo u Srbiju zbog nižih troškova poslovanja, kada su u pitanju sirovine.

Pa, toj vašoj oceni bi se i predsednik Srbije veoma obradovao!

Zaista mislim da je za 2022. i deo 2023. godine za pekarsku industriju danas najpovoljna zemlja za proizvodnju Srbija, jer je povoljnija od bilo koje druge zemlje u regionu. Videćemo kako će proći ovogodišnja žetva, ali deo proizvodnje pripremamo da prebacimo ovde, a pripremamo se i da premestimo deo proizvodnje koji sada iz Hrvatske ide za EU, pa da mi ovde u Srbiji proizvodimo. Ne treba zaboraviti da je Srbija samodovoljna u pogledu osnovnih žitarica, dok, sa druge strane, Hrvatska uvozi deo pšenice, isto kao i Slovenija.

Ima li razlike u zakonodavstvu i standardima u prehrambenoj industriji između članica EU i non-EU, pošto radite na oba područja?

Zakonodavstvo je veoma slično. Praktično, nema razlika u poslovanju EU ili non EU, jer je i Srbija prihvatila sve međunarodne računovodstvene standarde. Ima nekih malih razlika u pogledu dokumentacije i robnog prometa, ali nema barijera. Standardi i norme se poštuju što se tiče veterinarskog i fitosanitarnog nadzora.

Kakvi su trendovi u pekarskoj industriji i kako ih prate „Hleb i kifle“?

Hleb i kifle najčešće diktiraju trendove. Prvi su ponudili hrono proizvode, pa proizvode bez glutena, i to mnogo pre nego što je to postao opšti trend. Čak se desilo da se sa nekim proizvodima prerano izašlo na tržište, pa nisu bili zanimljivi za konzumaciju. Zato ih je trebalo ponovo vratiti.

O kojim je to proizvodima reč?

Pre svega o hrono proizvodima.

Na primer, 2014. godine su se pojavili prvi proizvodi za vegetarijance, ali nije bilo interesovanja, pa su izbačeni iz ponude, sada ih ponovo vraćamo. To pokazuje da su „Hleb i kifle“ često u ponudi  išle ispred vremena.

Sada imamo u razvoju nekoliko proizvoda: potpuno vegetarijanske salate i sendviče, dok sa jednom kompanijom razvijamo veganski sistem ishrane. Razvijamo i proizvode koji sadrže humus, sa jednom domaćom, srpskom kompanijom, tako da, iako nam neko nekad zamera da smo skupa pekara, to je zato što uvek nudimo više.

Vi ponudom i načinom prodaje, jednim delom ulazite i u ugostiteljski koncept?

Da, donekle. U početku su „Hleb i kifle“ bile samo za kupovinu i konzumiranje na ulici, a onda smo hteli da ponudimo više: uživanje u jelu na licu mesta, ali bez alkoholnih pića. Imamo 52 radnje od kojih su samo četiri u Novom Sadu, jedna je u Inđiji, a sve ostale u Beogradu. Inače, u Srbiji, u kompanijama „Nova ishrana“ i „Hleb i kifle“ zapošljavamo oko 570 ljudi, u Sloveniji 50, dok „Mlinar“ u Zagrebu, kao matična kompanija ima 2.100 ljudi. Cela grupa zapošljava 2.700 ljudi i kao grupa smo danas najveći u regionu.

U ovom našem regionu je pekarsko tržište vrlo konkurentno?

Pekarsko tržište je vrlo konkurentno u Srbiji, Hrvatskoj i Sloveniji. U jednom momentu će doći do ukrupnjavanja.

Međutim, meni je nerazumljivo da je to tržište veoma konzervativno. Na primer, u Sloveniji mi se to dogodilo u Žito Ljubljana; hteli smo da konsolidujemo tržište i predložili smo za dve-tri firme da zajednički nastupimo u nabavci, čime bismo postigli sinergijski efekat. Naši sagovornici nisu na to bili spremni, a nisu ni sada. To pokazuje da je reč o jednom dosta konzervativnom tržištu. Ne znam, možda će nešto promeniti ova krizna situacija u kojoj smo sada, jer su prehrambeni proizvodi pod najvećim udarom i pritiskom cena…

Šta će to značiti za poslovanje u Srbiji, kakvi su planovi i da li se menjaju, zavisno od situacije?

Početkom novembra 2021. godine kada sam došao na ovu poziciju, postavili smo neke postulate poslovanja. Deo proizvodnje je ranijih godina iz Smedereva preseljen u Hrvatsku, a sad nam je plan da ga vratimo. To će otvoriti mogućnost zapošljavanja, jer u Smederevu postoji srednja pekarska i poslastičarska škola, mladi se obrazuju za te zanate i sada će ovo biti dobra prilika. Naša prednost je što je deo naših proizvoda napravljen ručno. Osim toga, sa proizvodima Nove ishrane zastupljeni smo i u području veleprodaje – Merkator, Delez, Aroma marketi – gotovo svi lanci u Srbiji su nam dobri partneri, zato ćemo tom segmentu u budućnosti dati prioritet.

HORECA sistem će dobiti nekoliko naših proizvoda koje niko drugi ne radi i koji će predstavljati inovacije na tržištu. U svakom slučaju, potrebna je konsolidacija poslovanja, a ovo nezgodno vreme nam omogućava da baš sada konsolidujemo neke procese.

Kakve su procene, u kom pravcu će ići cene i uslovi poslovanja?

Teško je praviti prognoze, jer mnogo toga zavisi od sukoba Rusija-Ukrajina. Najteže je proceniti inpute za proizvodnju. Mi smo već jednom korigovali cene i pretpostavljam da ćemo u trećem kvartalu još jednom to uraditi. Šta će doneti 2023. godina, mislim da to ne može niko pouzdano da proceni u ovom momentu, rekao je u razgovoru za naš portal Andrej Bele, menadžer koji je svoju karijeru u prehrambenoj industriji započeo u Rogaškoj Slatini, početkom devedesetih, gde je živeo. Počeo je kao menadžer prodaje u punionici vode „Donat mg“, koju je akvizirala Kolinska Ljubljana, pa je usledilo Žito Ljubljana (rad u pekarstvu), imao je „izlet“ od godinu dana u hotelijerstvo, pa ponovo Kolinska Ljubljana – kafa i Atlantic grupa, zatim kratko vreme sokovi Stanić Beveridž Hrvatska i onda Mlinar i opet posao u Beogradu. Na osnovu takvog iskustva Andrej Bele je siguran kad kaže: „Kretanje u prehrambenoj industriji je svakako prednost“.

R. Nikolić